Štrajk je dobro poznat način vršenja pritiska od strane radnika i iako u Srbiji postoji tek četvrt veka, to je savršeno legalan oblik ostvarivanja radničkih prava, kao i prava sindikata. Međutim, do dana današnjeg, štrajk ovde nije postao smisleno i efikasno sredstvo za sprovođenje interesa, uglavnom zbog ličnog i veoma fleksibilnog tumačenja zakona u praksi od strane poslodavaca, a na kraju krajeva i zbog državnih ograničenja koja se odnose na javne usluge.
Zbog odnosa države, u prosveti je gotovo nemoguće izvršiti suštinski pritisak štrajkom, jer iako se do dana današnjeg prosvetni radnici ne smatraju javnim službenicima, zakon o štrajku definiše obrazovanje kao aktivnost od javnog interesa, te se može koristiti samo u ograničenim okolnostima, tačnije, mora se obezbediti minimalan radni tok. U praksi ovo znači skraćene časove, za koje vreme bi trebalo obezbediti i konstantan nadzor učenika za vreme održavanja nastave, što je presipanje iz šupljeg u prazno, ali zakon ide i dalje od ovoga: ako radnici jedne škole ne sprovedu štrajk u skladu sa zakonom, ministarstvo može čak i rad te škole da zabrani. Bez obzira na sve ovo, nije počela niti jedna školska godina bez barem pretnje štrajkom ili se on pak desi u toku same školske godine. Za sada ovo nije imalo ni puno smisla, ali priznajmo – ni posledica. ( Najduži štrajk pedagoga je do sada trajao pet meseci.)
Radi moje efikasnije zaštite
Sve sam ovo zato rekao, jer štampa ponovo upozorava na štrajkove. Ovogodišnji Dan pedagoga (8.novembar), nije se odnosio samo na unutrašnje stvari jedne škole ili pak na sve isforsiranije „zajedničko“ slavlje, već i na to da su sindikati pedagoga pokrenuli kampanju pod nazivom Stop nasilju u školama!, u cilju čega su održali jednočasovni štrajk upozorenja, a kao prvi korak pomenute kampanje.
Kako smo više puta pomenuli, nasilje u školama u Srbiji je poprimilo alarmantne razmere i sve je očiglednije da trenutno postojeći mehanizmi prevencije i zaštite nisu dovoljni za efikasno delovanje u školama, kao ni u ostalim segmentima spoljnje sigurnosne mreže (socijalna zaštita, policija, pravosudni organi). Kampanja sindikata zahteva aktivnije angažovanje države, što uključuje preispitivanje i eventualne izmene zakonodavstva.
Poseban motiv ovog pokreta je i to da je nasilje u školama sve učestalije usmereno prema radnicima u školama. Pre pokretanja kampanje bilo je nekoliko ovakvih slučajeva. Učenik drugog razreda jedne srednje škole je istukao svoju profesoricu, u Palanci jedan nasilni roditelj jednog učenika, da bi potom napao i nastavnicu. Najneverovatniji incident dogodio se u Sremskoj Mitrovici, kada je jedan četrnaestogodišnji učenik sedištem bicikla razbio glavu pedesettrogodišnjem direktoru škole.
Nastavno osoblje zahteva efikasnije delovanje, sada već ne samo zbog nedostatka finansijskog i socijalnog poštovanja, već i zbog ozbiljnog pogoršanja njihovog ličnog integriteta, kao i pretnji fizičkom integritetu. Očekuje se da će se ovaj pokret nastaviti, iako zvanična politika pokušava da ga gurne na margine javnog diskursa, ali je gotovo sigurno i to, da će sindikalni lideri koji su u bliskom kontaktu sa vlašću na kraju napraviti neke nemoguće kompromise, osim ako pooštravanje zakona koje je predložio ministar unutrašnjih poslova Vlada ne bude smatrala vrednim razmatranja.
Zbog blokiranog tekućeg računa ?
Neobičan razlog imaju radnici škole Servo Mihalj u Mužlji. Kako je Sabad Mađar So već izveštavao, kao i mnogi drugi mediji, može se dogoditi da zaposleni u najvećoj školi sa nastavom na mađarskom jeziku u Banatu, uskoro prestanu da rade. Štrajk upozorenja su već održali. Elem, sredinom avgusta tekući račun škole bio je blokiran zbog pravosnažne presude. Ova institucija (a zapravo država), izgubila je parnicu protiv svojih zaposlenih, jer je, kao što se to u celoj zemlji dogodilo između 2014. I 2016. godine, ministarstvo protupravno izračunalo naknade za godišnji odmor. Dodeljene naknade od 4-5 hiljada dinara po osobi, plus kamate i parnični troškovi, porasle su, te je tekući račun škole bio blokiran zbog duga od 1,4 miliona dinara. Ovo predstavlja veliki problem za ovu instituciju, s obzirom da ne može da isplati radnicima putne troškove, otpremnine, jubilarne nagrade, a predstavlja problem i kod plaćanja komunalnih naknada. Zatim, više ne mogu da računaju ni na sredstva iz budžeta, novčana sredstva osvojena na konkursima itd., s obzirom da bi i ovo potpadalo pod izvršenje. Po rečima direktora škole „stvar je naduvana“, jer škola i pored blokade normalno funkcioniše. Deca normalno idu u školu, struje ima, gasa ima, grejanja ima.
Negde drugde, drugačije
Blokiranje školskog računa nije niti jedinstveno niti novo, ali je beskrajno neprijatno i veoma može uticati na nesmetan rad. Na državnom nivou, blokirano je čak 300 računa institucija. Mnogi se još sećaju slučaja bečejske škole Šamu Mihalj, gde je tokom skoro trogodišnje blokade već bila pokrenuta i aukcija od strane izvršitelja, kada je ministarstvo prinudno moralo da plati dug koji je sa par stotina hiljada dinara porastao na pet miliona. Istini za volju, štrajk nije bio ni pomenut, iako bi verovatno ubrzao ovaj proces.
Ne bi ni svet bio okrugao kada bi se ovo samo kod nas dešavalo. Nedavno je u Holandiji odjednom došlo do potpune obustave rada u četiri hiljade škola, zato što je osamdeset posto pedagoga stupilo u štrajk. Zahtevali su strukturno povećanje plata, kao i zapošljavanje novih nastavnika, jer u čak 40% škola nema dovoljno nastavnika da obezbedi zamenu u na primer, sezoni gripa. Holandska vlada je smesta reagovala, te su odobrili sredstva od 460 miliona evra za rešenje ove situacije, ali se ni tamo ovo pitanje time ni iz daleka nije rešilo.
Istog dana je došlo do obustave rada u školama u Hrvatskoj. Vlada im je obećala kratkoročne i efikasne mere. Međutim, sindikati ne veruju vladi. Ni tamo.
Šta li da očekujemo kod nas ?
Ferenc Beretka (Porodični Krug – Családi Kör)
Prevod: Ljudmila Janković Gubik
