Nama ostaje, istine radi, da kažemo i nedorečeno, zamumuljeno i sakriveno. Da nismo lideri u regionu, da se ne zanosimo platama od 900 evra, da rast našeg BDP-a nije onakav kakav Evropa i svet nisu videli. Da se gotovo niko ne vraća na selo, da nam ne cveta turizam. Da nas neće spasiti poljoprivreda. Da smo siromašni.

 

Odgovore na pitanja zašto verujemo u poluistine, zašto volimo da nam pričaju bajke i mitove i zbog čega nam je drago kad komšija zapadne u finansijsku krizu, mada smo i sami u teškoj socioekonomskoj dubiozi, trebalo bi da prepustimo ozbiljnim stručnjacima iz psihologije i sociologije. Za njih je i tema političke manipulacije jednog ili nekolicine nad masom. Nama ostaje, istine radi, da kažemo i nedorečeno, zamumuljeno i sakriveno. Da nismo lideri u regionu, da se ne zanosimo platama od 900 evra, da rast našeg BDP-a nije onakav kakav Evropa i svet nisu videli. Da se gotovo niko ne vraća na selo, da nam ne cveta turizam. Da nas neće spasiti poljoprivreda. Da smo siromašni.

Krenimo od najnovijih podataka vezanih za ekonomiju. Pre nekoliko dana objavljen je Indeks ekonomskih sloboda u svetu koji izdaje Institut Frejzer iz Kanade. Srbija je na 74. od ukupno 162 mesta. Iako nam je predstavljen kao dobar indikator, ovo je i dalje jedan od najlošijih rezultata u Evropi. Tako je Rumunija na 23. mestu, Bugarska na 32, Hrvatska na 61, Slovenija na 62, Severna Makedonija na 71… Indeks ekonomskih sloboda složen je instrument i sastoji se od nekoliko podindeksa među kojima je, recimo veličina javnog sektora, pravni sistem, međunarodna trgovina… I svi ti elementi bi trebalo da budu zadovoljeni, a da bi bili preduslov je vladavina prava koja podrazumeva nezavisne sudove, iskorenjenu korupciju, demokratsko društvo… Sve od čega smo daleko.

Drugi svež podatak je analiza domaće zvanične statistike o zaposlenosti. U Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku stoji da je u drugom kvartalu 2020. godine broj zaposlenih iznosio 2.844.200, a broj nezaposlenih 222.900. Predsednik i premijerka brže bolje istrčali su da kažu kako stopa zaposlenosti za taj period iznosi 48,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 7,3 odsto i kako opet imamo istorijski rezultat. Propustili su da kažu ono što se navodi u drugom pasusu ankete – da je kod stanovništva starog 15 i više godina došlo do smanjenja zaposlenosti (-33.200) i nezaposlenosti (-87.400) na račun povećanja neaktivnosti (+113 100) u poređenju sa prvim kvartalom 2020.

Šta to znači? Ono što je i objašnjeno u zvaničnoj anketi – da je novonastala ekonomska kriza dovela do smanjenja nezaposlenosti jer se pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog mera sprečavanja širenja virusa ne smatraju nezaposlenima već neaktivnima. Tako je u drugom tromesečju ove godine bilo 153.800 neaktivnih više nego u istom periodu prošle godine, a broj aktivnih, odnosno onih koji su ili zaposleni ili traže posao je u odnosu na isti period smanjen za čak 183.400. Pad nezaposlenosti je posledica pada stope aktivnosti i to se vidi po podacima iz Ankete o radnoj snazi. Smanjen je i broj onih koji rade i onih koji traže posao.

Podaci o broju zaposlenih ili nezaposlenih najlakši su za manipulaciju i zbunjivanje naroda ali slično je i sa BDP-om. Otkako je korone BDP je Vučićeva omiljena tema. Svako ko je gledao snimak vodeničara dok objašnjava jedinice mere lakše je razumeo njegovo: “Imaš sto drama na sedam dana, a jedna drama ima 24 sata i ako imaš sto drama na litru sedam dana, kad podeliš to ti je četiri litre”, nego Vučićevo teatralno predstavljanje bruto društvenog proizvoda.

BDP nije neka banalna igra procentima već pokazatelj relanog stanja jedne ekonomije. Takođe o realnom stanju ne govori ukupna vrednost BDP i procena rasta već vrednost BDP-a po glavi stanovnika. I upravo tu Vučić manipuliše najviše. Važno je kanda samo da smo bolji od Hrvata. To jest da su Hrvati loši. Evo prostog primera.

BDP Hrvatske je lane bio oko 61 milijardu dolara, a Srbije 53 milijarde. Sada posle korone Vučić kaže da će Srbija da dostigne Hrvatsku za dve godine. Možda i hoće jer se predviđa da će Hrvatska ove godine pasti za skoro 10 odsto te će joj BDP biti malo veći od 54 milijardi dolara. Srbija da ostane na nula rasta imaće opet 53 milijarde. Hrvatska će se dogodine oporaviti ali će imati manji rast od Srbije i eto stigo smo ih.

Ali.. U realnom svetu i pravim pokazateljima Srbija je nažalost daleko iza Hrvatske, a stizanje za dve godine je klasičan primer vučićevske lagarije. BDP po glavi stanovnika u Srbiji je 6.880 dolara, a u Hrvatskoj 15.870 dolara, to jest više nego duplo su bolji a time i bogatija država i društvo. Pad od 10 posto po glavi stanovika znači da će Hrvati ove godine završiti na oko 14.500 dolara, a Srbija osta na 6.880 dolara uprkos najvećem rastu BDP-a u Evropi, kako Vučić i ekipa udaraju u talambase.

Nismo bolji ni u poređenju BDP-a po glavi stanovnika sa drugim državama u ovom delu sveta. Srbija kao što već napisasmo ima 6.880 dolara po glavi stanovnika. Crna Gora 8.226 dolara po glavi, Bugari nas preskočiše ko ništa i imaju 8.600 dolara, Rumuni čak 11.534 dolara, Mađari 16.500, Slovaci 20.600 dolara, Česi 23.340, a Slovenci 26.750 dolara.

Nismo, doduše, ni najgori. Makednoci su lane po glavi imali 5.390 dolara i Albanija 5.057 dolara. Eto. Pa vi sad vidite da li smo bliži Bugarskoj ili Albaniji i kavi smo mi to lideri u regionu.

Još jedan podatak koji nam ne ide u prilog je da je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jul 2020. godine iznosila 22 milijarde i 17 miliona evra, što predstavlja pad od 7,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz se smanjio 8,2 odsto, uvoz 7,1, a nije dobro ni jedno ni drugo. Bez izvoza nema zarade na svetskoj pijaci a s druge strene, naša privreda je uvozno zavisna jer se veliki deo inputa u proizvodnji mora nabavljati u inostranstvu, pa bez uvoza nema ni njihove dalje obrade i kasnijeg izvoza.

A omiljena mantra nam je kako smo jaki jer imamo jaku poljoprivredu. I kako će u ovoj pandemijskoj krizi propasti svi koji nemaju toliko oranica i staja. Sve u svemu, kreirana je ekonomska mitologija koja je osnova javnog narativa o Srbiji kao ekonomskom regionalnom divu u vreme globalnog posrnuća. Mit o poljoprivredi je najveći a niti je pre krize imao puno smisla niti je sada tačno da će nas iz bule izvući.

Razvijene zemlje nemaju veliko učešće poljoprivredne proizvodnje u bruto društvenom proizvodu. Recimo, u Holandiji ili Danskoj, visokoproduktivnim zemljama sa najuspešnijim poljoprivredama, ova proizvodnja ima manje od dva odsto ukupnog BDP-a. U Srbiji je to oko sedam odsto. Ako pogledamo Evropu, veće učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP-u imaju samo Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Zapravo je visoko učešće poljoprivrede u srpskom BDP-u posledica niskog nivoa razvijenosti drugih delatnosti. Godinama unazad proizvodimo paorske robe za oko pet milijardi dolara i ne mičemo se od toga. Ni konstalacija unutar poljoprivrednih sektora ne ide nam na ruku – pretežno je to biljna proizvodnja i to pravimo i proizvodimo sirovine. Ali, dobro, gladni ostati nećemo i šta će nam više. U zemlji mitova i legendi.

(Slobodna reč)

Slađana Gluščević, urednica portala Agrosmart i novinarka Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE. Novinarstvom se bavi od 1999. godine, počela u Danasu, a najveći deo profesionalnog života provela u novosadskom Dnevniku. Od 2016. je u preduzetničkom novinarstvu i konsaltingu u poljoprivredi. Dobitnica više novinarskh nagrada, majka dva sina.

 Slađana Gluščević (privatna arhiva)

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo