Kao bomba je 19. novembra u srpskoj štampi odjeknula najnovija izjava Mladena Šarčevića, ministra prosvete, mada nije da nismo navikli na ovakve njegove iznenadne najave, koje predviđaju „jedinstvene“ novine u javnom obrazovanju u državi. Ove sadašnje, uključujući i ovu najnoviju, smatraju se do sada najznačajnijim elementima obrazovnog sistema, a odnose se na određene ispite „male“ i „velike“ mature.
U skorijoj prošlosti smo se bavili pitanjem odlaganja mature na državnom nivou, a tokom leta smo, kada su – po ko zna koji put – ponovo procurili zadaci za malu maturu, rezimirali smo istoriju završnog ispita za osnovne škole (ČK 2019/26. br.).
Mladen Šarčević je prošle nedelje izjavio: „redizajniraće” maturski ispit za osnovne škole. Dakle, jednom modernom rečju, kako i priliči drugoj dekadi 21. veka. Ova izjava dosta toga govori: ispit koji je mnogo puta prošao provere i dokazano je neizvodljiv, kao i potpuno nepotreban, neće biti ukinut, neće biti promenjen, već će samo dobiti novi izgled. Možda će biti malo privlačniji, a možda i neće. Dobiće novu šminku, novu odeću, frizuru, nove šarene nokte, a na klecave noge će mu navući salonke. Na prvi pogled će izgledati kao da je sišao sa naslovne stranice nekih novina, koju je pre njega krasila slika njegovog vedrog izumitelja. I ostaje i ne ostaje, kao u priči. Ali nema sumnje da će biti odličan. „Napravili smo tako snažan model – rekao je ministar rastući kao kvasac – da takav nema niko u Evropi!“ Da bi raspršio i preostale moguće sumnje dodao je: „Sam sam proverio.“
Na njegovu dušu! I drugi su propali na maloj maturi. Njemu nedostaje još dve godine do penzije, ne bi baš trebalo puno da rizikuje. Naravno, samo u tom slučaju ako se i na njega odnosi zakon kao i na druge prosvetare.
Promena rasporeda ispita, pad zahtevnosti
Da se uozbiljimo, preispitivanje maturskog ispita za osnovne škole potrebno je još od njegovog uvođenja u sistem, 2011. godine. Osim mene, mnogi se još sećaju da je ranije prijemne ispite za upis u srednje škole (na kojima je za uspešan prolazak trebalo dostići barem pola, tačnije 55 posto bodova) zamenio tzv. ispit za sertifikaciju. Na ovom ispitu je trebalo odgovoriti na dvadeset pitanja iz unapred kupljene zbirke, ali ne u srednjim, već u osnovnim školama i to samo oni koji su želeli da upišu srednju školu. Tada je već željena granica poena počela da pada zapanjujućim tempom, sa 10 na 5, a potom na 1 bod.
2011. godine, za svakog osmaka je bio obavezan, tada već prekršten u „završni“ ispit, u osnovi sličan prethodnom, sa tom razlikom da je zapravo jedino obavezno za učenike bilo to da se pojave na ispitu, bilo i ostalo. To doslovno znači, da nema potrebe imati bilo kakvo znanje. Drugim rečima, jedan prazan test je dovoljan za „pozitivan učinak“. Ali je preko potreban, jer se bez njega osnovna škola ne smatra završenom. Dakle, da bi bilo ko imao odgovarajući dokaz da je ovih osam godina urodilo plodom, potrebno je da se sva tri dana pojavi na završnom ispitu, i da sedi u prostoriji barem 45 minuta, ali ne mora da osvoji nijedan jedini poen. Eventualno osvojeni poeni mogu imati neku ulogu jedino kod rangiranja za upis u srednje škole.
Trostruki cilj – bizarna realizacija
Obaveznim ispitom male mature, država je preuzela ozbiljne međunarodne obaveze. Prema tadašnjem zvaničnom saopštenju, najvažnija od svega je „sertifikacija“, što znači da se izdaje potvrda o završnom ispitu, koja je u načelu ekvivalentna sličnom papiru drugih zemalja. Zatim sledi „selekcija“, koja se u ovom slučaju pokazuje prilikom upisa u srednju školu. Kao i kod tradicionalnog sertifikacionog ispita, na upisu osvojeni bodovi na ispitu mogu činiti 40%. I poslednje, ali nikako najmanje bitno je vrednovanje obrazovnog sistema.
Naravno, kod nas svaki veliki cilj ima ostvarenje bizarnih formi, pa ovo apsurdno pravilo važi i u ovom slučaju. Na primer, ovaj važni dokument završnog ispita zapravo ne sadrži ništa osim velikog otiska državnog grba, linija na koje treba upisati ime učenika i jednog od roditelja, datum i mesto rođenja, da bi suština sledila u štampanoj nesrećnoj polovini rečenice: „položio završni ispit u osnovnoj školi.“
Princip „selekcije“ je poremećen prekomerno velikim brojem mesta u srednjoj školi, a obrazovni sistem iz godine u godinu daje razočaravajuće rezultate.
Dakle, postoji realna potreba za temeljnim ispitivanjem i preispitivanjem sadašnjih završnih ispita, za šta verovatno nije dovoljan jedan „redizajn“, već su potrebne korenite promene. Ministrova izjava nije bila detaljna. Međutim, rečeno je da bi u budućnosti učenici mogli da polažu ispit sličan završnom svake dve godine ( u drugom, četvrtom, šestom i osmom razredu), jer se samo tako mogu odgovarajuće proveravati rezultati obrazovanja.
To je istina, ali ne bi bilo zgorega ni da se isti ozbiljno poboljša, što ni blizu nije tako jednostavan zadatak.
Ferenc Beretka (Családi Kör – Porodični Krug)
Prevod: Ljudmila Janković Gubik
