I sada će, u drugom ciklusu Suboticu voditi jedan čvrsti naprednjački kadar. Posle Bogdana Labana došao je Stevan Bakić, koji se već u prvim nedeljama svog mandata pobrinuo da neskriveno pokaže po čijim žicama voli da prebira.
Nikada neću zaboraviti sliku… Dok je masa koja je protestovala prolazila ispod Gradske kuće, a čiji je početak već počeo da se skuplja oko statue Jovana Nenada, dotle se lično Bogdan pojavio na jednom od prozora zgrade. Mislim da za to obično kažu „pojava“. Na licu mu se pojavio takav osmeh, kakav samo gospodari provincija najsigurniji u sebe mogu sebi dozvoliti. Oni koji znaju da ama baš nikakvih problema zbog toga neće imati. Tako je ovaj podrugljivi osmeh, pun samopouzdanja bljesnuo prema nama, dok se njegov vlasnik u beloj košulji sa obe ruke naslonio na otvoreni okvir prozora. Nekolicina nas ga je brzo spazila, i reakcija se poput požara proširila povorkom, pa je njih nekoliko počelo da mu upućuje odabrane, ali ne i nepristojne izraze – na šta se on samo nacerio i podigao bradu, čineći neke slično kikotave pokrete rukama. Posle dobrih pola minuta se povukao iza zavese, ali tako, kao što to običavaju utvare u vazduhu iznad Palićkog jezera: postepeno, na neverovatan način, ostavljajući mučno sećanje na njihovo prisustvo u prostoru.
Bio je to dakle Bogdan Laban, bivši gradonačelnik Subotice početkom 2019. godine, u vreme protesta „1 od 5 miliona“. Do tada smo već prošli slučaj „čupanja grkljana“, koji je među svim njegovim skandalima bio najvišeg nivoa, ali je još uvek pred nama bilo to, da Savez vojvođanskih Mađara u industrijskoj količini počne da „srednjoevropiše“ i „balkanizuje“, a koji je istovremeno na veoma markantan način pokušao da se suprotstavi političkom stilu koji je zastupao Bogdan Laban.
Možemo i sada da kažemo, došlo do promene. Srpskoj naprednoj stranci je uspelo da delegira Stevana Bakića za gradonačelničku fotelju, koji je i ranije bio poznat po neželjenim izjavama GV-a, tj. po tome, da je prizivajući najcrnje godine u Srbiji, učesnicima demonstracija „1 od 5 miliona“ u Subotici poručio, da ih posmatraju… Sad je lično pokazao, kada je statua Dežea Kostolanjija oštećena pre nedelju i po dana, da nema nikakvu nameru da bilo šta promeni u svom prethodnom ponašanju. Naime, Bakić je javno upozorio Ledu Šiling, direktorku Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Vesnu Hajnal, sekretarku Sekretarijata za inspekcijsko – nadzorne poslove, zbog toga što ga nisu na vreme obavestile o šteti. Dok je Hajnal gradski službenik, Zavod za zaštitu spomenika kulture je međuopštinska institucija, čije rukovođenje nije nadležnost gradonačelnika Subotice. Ipak, Bakić je sa Ledom Šiling postupao na isti način kao da je njegov kvazi podređeni službenik. S druge strane, pod znakom pitanja je zašto bi takva organizacija rada i disciplinska stvar trebalo „oštro“ da se prostiru kao prljav veš u javnosti? Osim ako nije trebalo pokazati svoje političke mišiće…
Drugi slučaj se dogodio samo nekoliko dana kasnije, 17. septembra, u jednoj gradonačelnikovoj izjavi. Bakićevu reakciju je izazvala Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, koja je tvrdila, pozivajući se na policijske zapisnike, da je osumnjičeni u tuči u Novom Sadu uspeo da pobegne, jer su neki pokušali da zataškaju slučaj. Štaviše, prema njenom mišljenju, iza slučaja stoji obračun između klanova Andreja Vučića, brata srpskog predsednika i Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova. Zastanimo ovde na trenutak i utvrdimo: reč je o Novom Sadu, a ne o Subotici. S druge strane, nemojmo zaboraviti da je Tepić aktivna političarka, i ako se jedan političar poziva na to, da poseduje raznorazne zapisnike, onda je to ili istina ili nije. Dakle, potrebna je određena distanca u ovom slučaju – međutim, Bakić nije imao takvu samokontrolu. Na kraju njegovog zvaničnog saopštenja se navodi: „Na sve vaše laži odgovorili smo rezultatima, novim radnim mestima, više kilometara autoputa, vrtićima, školama… Na kraju krajev, Čobanu, ti si samo mikrofon tvojih poslodavaca, maska za jednokratnu upotrebu.“
Na to smo već navikli u eri Labana, da zvanična upotreba mađarskog jezika ponekad „šlajfuje“ u Subotici. Mislimo da je poneki pojedinačni slučaj lako razumljiv, međutim, do sada je već postala tendencija, da osnovna pravila o poznavanju jezika postavljaju raspoređeni ljudi, tj. državne i lokalne institucije. Pa zar u gradu Subotici zaista ne postoji jedan zglavan službenik koji bi gramatički pročešljao tekst? Ako ima i treba šta, jer je Bakićeva upotreba reči skoro dostigla stilski nivo „iščupaću ti grkljan“ koji je predstavljao njegov prethodnik – štaviše, dok je Laban dozvolio sebi primitivan način govora na privatnom mestu, dotle je njegov naslednik opušteno uvrstio ovome srodan rečnik u svoj zvanični izveštaj. A nismo ni analizirali ružno polje značenja maske za lice…
Jedna reč kao stotinu: ovaj opštinski izborni ciklus u Subotici biće dug… Jasno je da tandem Imre Kern – Balint Pastor može pokušati da igra mnogo ozbiljniju ulogu u Gradskoj kući Subotice protiv Bakićevih, nego što je dvojac Timea Horvat – Tivadar Bunford protiv Labana. U svakom slučaju, političko iskustvo tamo, vamo, nasuprot „doktrine“ SNS-a, koja je dosegla gotovo sve pore srpske države i društva, dva političara SVM-a mogu imati malo šanse – tim pre, što su oni i inače njeni integrisani i podređeni delovi… A kako se iz ovoga može izroditi kvalitetna promena koju je SVM obećao tokom prolećne kampanje, zagonetka je. Posebno tada, ako imamo na umu, da velike investicije, izviđanje stranog kapitala ili čak i izgradnja puteva ne moraju značiti to, da će se na primer dvosmerno iskorišćavanje javne kulture, kadrovske politike ili običnog naroda (od domaćih oligarha i stranog velikog kapitala) mnogo promeniti. A ovaj poslednji skup problema nije nacionalno ili etnički obojen. To je u vazduhu, koji smo udisali, bez obzira ko sedi na umešno izrezbarenim stolicama…
Peter Vataščin (Slobodna reč)
Prevod: Ljudmila Janković Gubik
Skupština grada Subotice, Bogdan Laban i Stevan Bakić, naslovna fotografija: Magločistač
