Početkom prošle nedelje je kao bomba eksplodirala vest da bi škole i univerziteti u Srbiji mogli biti zatvoreni, zbog sve veće opasnosti od epidemije. Slične mere se očekuju u mnogim evropskim državama, u nekim su već i uspostavljene.

Informacija dolazi sa relevantnog mesta, iz krugova republičkog kriznog štaba. Mediji su prvo objavili vest pozivajući se na dr Branislava Tiodorovića, koji vidi tesnu vezu između nepažljivog ponašanja dela stanovništva i povećanja broja zaraženih. Istakao je, da je, posebno u Beogradu, mnogo onih koji krše pravila, uglavnom u ugostiteljskim objektima i onima za zabavu, gde se pojavljuje mnogo mladih ljudi, pa se epidemija najpre širi u ovim krugovima. Glavni grad je i inače najveće žarište epidemije. Ako broj novozaraženih dnevno pređe 500, očekuje se suspenzija škola i fakulteta. Dok vi pročitate ove redove, očekuje se da se ovo i dogodi, kaže epidemiolog. Naročito onda „ako se stanovništvo ne dozove pameti“.

Iako je dr potpukovnik Predrag Kon bio malo uzdržaniji, u suštini je takođe pomenuo ovu mogućnost. Prema njegovim rečima, „ako se ne može održati stroga kontrola u školama, onda u nekim institucijama treba uvesti restriktivne mere“.

Izjava je izazvala snažne emocije javnog mnjenja, što se takođe ogleda i u komentarima čitalaca na vesti, toliko, da je dr Tiodorović bio primoran da objasni: još uvek postoji mogućnost zatvaranja škola, ali je porekao da je za to granica 500 novozaraženih dnevno. „To zavisi od epidemiološke situacije i procene iste“ – rekao je.

Mladen Šarčević, vodeći „scenarista“ srpskog obrazovanja, još uvek (a možda i doživotno) ministar obrazovanja, izjavio je: „Za sada ne postoje razlozi za zatvaranje škola i fakulteta, a nadajmo se da će to tako i ostati. U slučaju da se epidemiološka situacija pogorša, Ministarstvo obrazovanja je pripremilo sve moguće scenarije.“ Zatvaranja škola od 1. novembra još neće biti”.

I da slika bude potpuna, evo mišljenja glavnog pripovedača, predsednika republike. Aleksandar Vučić – iako priznaje (!), da nije stručnjak za to pitanje, odnosno nije član medicinskog tima – ne vidi puno smisla u mogućem zatvaranju škola.

Sporni podaci, stvarni pritisak

Ne samo broj i ton komentara čitalaca, već i druge okolnosti, upućuju na to, da epidemiološka situacija izaziva ozbiljne socijalne frustracije u životu i obrazovanju. U tome su organizacija, pristupačnost, efikasnost i uticaj obrazovanja na živote porodica visoko na dnevnom redu.

Trenutno je uznemiravajuće strogo povezati porast dnevnih slučajeva i moguće zatvaranje škola i zato, jer (prema istraživanju javnog mnjenja, portala 021) 83 odsto stanovništva misli da sakrivaju stvarne podatke u vezi epidemije, pa je mnogo ljudi čvrsto uvereno, da u zavisnosti od date političke situacije (blizina izbora, početak školske godine, namera skretanja pažnje itd.) manipulišu pomenutim podacima.

Tome u prilog idu i ispuštene ili prikriveno formulisane polurečenice članova kriznog štaba.

Ištvan Pastor je s druge strane „sasvim siguran da vlasti u Srbiji izveštavaju o realnim podacima u vezi epidemije korona virusa“.

Prema propisima Instituta za javno zdravlje Batut, škola prelazi na onlajn obrazovanje „ako se razboli više od 50 odsto učenika“.

Između nacionalnog dnevnog broja zaraženih od 500 ljudi i broja od 50 procenata postoji neka razlika. Druga, takođe ozbiljna okolnost jeste i ta, da su se oblici učenja na daljinu koji su već isprobani i koji će i dalje biti mogući u budućnosti, činili efikasnima samo u izjavama. Gotovo svi roditelji i učenici (oko 93 do 95 procenata) glasali su za obrazovanje u učionici.

Iz ove dve okolnosti proizilazi, da se mogućnost donošenja odluke povezane sa graničnim brojem može shvatiti i kao snažan pritisak (čak i ucena) na javnost, čak i ako su vođeni dobrom namerom i predodređeni da promene opušteno ponašanje (značajnog) dela populacije. I ne neosnovano. U pomenutom istraživanju, svega  5,77 odsto ispitanika misli „da su građani Srbije odgovorni i da se pridržavaju mera“.

Zatvaranje škola je veliki teret

Priznajmo iskreno: javno mnjenje se sa pravom plaši, da bi stroge restriktivne mere sprovedene ovog proleća mogle ponovo da stupe na snagu. Nadležni stalno naglašavaju da nema reči (još uvek) o uvođenju vanrednog stanja. Stariji ljudi se sećaju: ako nešto unapred opovrgavaju, to se obično kasnije i dogodi.

Ako ništa drugo ono, da zatvore škole. Dosledno moramo i ovo da priznamo: velika većina modernih porodica nije pripremljena za to, da deca ceo dan budu kod kuće, te se tako suočavaju sa ogromnim problemom, ako ne daj Bože usledi tako nešto, jer deca nisu naučila da budu nezavisna i individualno odgovorna u skladu sa svojim uzrastom, pa ni to da svoje školske obaveze sami ispunjavaju. Zapanjujuće mnogo se oslanjaju na pomoć (uglavnom od svojih roditelja ili od strane „obezbeđene pomoći“). Nije uspostavljen red da deca mogu (treba) da budu uključena u svakodnevne porodične obaveze, da starije dete čuva mlađe, čak i da određene zadatke obavlja u vezi istog (da se brine o njemu, pomogne, uvede u kućne poslove itd.) Ako se epidemiološka situacija pogorša, ove okolnosti će brojne porodice dovesti u nemoguću situaciju.

Od ovoga se svi plaše, čak i ako o eventualnom zatvaranju zabavišta do sada nije bilo nijedne reči.

Ferenc Beretka (Slobodna reč)

Prazne školske klupe, naslovna fotografija: Pixabay