Poslednjih dana, više ljudi je javilo da su na srpsko-mađarskoj granici dobili informaciju od carinika da se povrće i voće u količini ispod pet kilograma može preneti preko granice, da to ne oduzimaju mađarski carinici. Nakon toga smo dobili takve vesti, da kod Tisasigeta ni komad voća ne može da se unese na teritoriju Mađarske.

Prema izjavi koju je u sredu objavila Nacionalna agencija za sigurnost hrane (NEBIH), carinski službenik koji je putnicima dozvolio da prenesu male količine voća i povrća preko granice, postupio je na odgovarajući način.

Ova odredba se ne odnosi na krompir!

Prema odluci nadležnih mađarskih ministarstava, za uvoz voća i povrća za ličnu potrošnju, a u količini manjoj od 5 kilograma ili jedan komad, nije potreban fitosanitarni sertifikat.

Ova mera će se primenjivati samo na robu koja stiže u prtljagu putnika i to samo na mađarskim graničnim prelazima, dok Komisija EU ne utvrdi odgovarajući limit.

Jedna jabuka, jedan grozd grožđa – posle 13. decembra bez dozvole se ne mogu preneti preko granice!

Paleta biljaka i biljnih proizvoda obuhvaćenih ovim fitosanitarnim propisima može se podeliti u tri grupe: zabranjene za uvoz, potreban fitosanitarni sertifikat i izuzete iz ovog dokumenta.

Pod biljkama se podrazumeva sve semenje, sredstva za razmnožavanje biljaka, već zasađene biljke ili rasad pripremljen za sadnju, pelceri, svi plodovi, svi delovi živih biljaka (npr.: sečeno cveće, listovi i korenje, grane sa listovima – venci – sečene jelke…).

Klasifikacija pojedinih biljaka i biljnih proizvoda sadržana je u prilozima Uredbe Evropske komisije (EU) br. 2019/2072.

U slučaju sledećih pet plodonosnih biljaka nije potreban fitosanitarni sertifikat: ananas, banana, urma, durijan i kokos.

Evropska Komisija još uvek nije postavila limit za zahtev fitosanitarnog sertifikata za robu koja stiže u ličnom prtljagu.

Iz ovog razloga, Ministarstvo poljoprivrede, Ured premijera i Ministarstvo finansija, prema određenim odredbama koje ostaju na snazi, su na veoma jedinstven način definisali „malu količinu“ u kom slučaju ova roba ne mora da ima fitosanitarni sertifikat za uvoz. „Male količine“ znači količine voća i jestivih delova biljaka koji nisu kontaminirani adhezivnim tlom, a za ličnu potrošnju u količini do pet kilograma ili po komadu.

Određivanje male količine se događa pojedinačno, za vreme provere i odvija se po principu procene. Važno je napomenuti da s obzirom da je ovo postupak koji se odnosi na Mađarsku, važi samo na mađarskim granicama, do opoziva.

Ako Evropska komisija postavi limit ili ukine tumačenje zakonodavstva u ovom pogledu, ovaj postupak će morati biti povučen.

Termin male količine ne može se primenjivati na biljke ili biljne proizvode koji nisu jestivi! Ovo se posebno odnosi na seme, žive biljke, vence koji sadrže zelene delove biljaka, bukete cveća…

Važno je naglasiti da se agrumi (nisu zabranjeni bez lišća), sirovi listovi grožđa za konzumiranje i zemlja, ne mogu uvesti u Evropsku uniju ni iz koje treće zemlje. U ovom smislu, korenasto povrće (kao što je na primer mrkva) i drugi plodovi koji su bili u dodiru sa tlom, mogu se uvesti samo u malim količinama, a da nemaju fitosanitarni sertifikat.

Krompir je jedna od najrizičnijih biljaka u pogledu štetočina, te je njegov uvoz u EU zabranjen iz većine trećih zemalja. Zbog ovoga se uredba koja dozvoljava uvoz malih količina ne može primenjivati na ovu biljku.

Sva pomenuta fitosanitarna pravila ne odnose se na smrznuto, pravilno osušeno, sušeno voće, zatim konzervirano kuvanjem, zakiseljavanjem ili na drugi način, kao i drugi delovi namenjeni konzumiranju. Stoga se pomenuti proizvodi i dalje mogu uvoziti za ličnu potrošnju.