U Utisak nedelje nedavno se javio gledalac koji je imao odgovor na pitanje od milion dolara – s čim ćemo pred Vučića 2022. godine, na historijskim izborima gde Vučić, ako je iole pametan, treba da ode i ustupi svoje mesto nekom boljem čoveku?

-Dobro veče Olja, kandidat opozicije na predsedničkim izborima da bude Ivan Ivanović – predložio je, onako uzgred, taj gledalac, glasajući za predloge silnih sedmičnih “utisaka”.

Opet, Kesić odavno ne zna šta da radi sa fanovima koji mu predlažu da se kandiduje i pobedi Vučića ako ne u prvom, onda “sigurno” u drugom krugu, jerbo je to sasvim lako, kao ona reklama za keš kredit – uđeš, izađeš i – gotovo. Tačnije, uđeš u politiku, pobediš Vučića i ćao, đaci. S tim što za razliku od vraćanja keš kredita, iz politike se, kad jednom uđeš, retko izlazi. Bar ne u jednom komadu i bez blata na reverima.

I moj saborac iz PLJiŽ-a Mićko Ljubičić ima sličan problem. Uvek u komentarima ispod onih njegovih imitacija političara po društvenim mrežama zateknete komentare: “Mićka za predsednika!” Eventualno za premijera.

Te je naš kolektivni drug Mićko pre nekog vremena za svaki slučaj izjavio: “Ako me ikada budete videli da sam ušao i politiku, znajte da nisam pri zdravoj pameti”. Zato što Mićko kao i svaki čovek koji nije sišao s uma nema nameru da skače u izazov zvani – srpska politički svinjac.

Da li je kukavica? Ne, veoma pametan čovek. A i više nam treba “Mićko car”, kako ga zovu svi koji ga gledaju, nego “MIćko političar”, čime bi automatski prestao da bude car. To nekako ne ide zajedno.

Svakako je normalno svakoj vlasti biti opozicija. Zato što vlast kvari ljude. Čak kvari i opoziciju kada dođe na vlast. To se pokazalo u vreme DOS-a, takozvane Demokratske opozicije Srbije, koja je bila prva opozicija na svetu poznata po tome što je kao nominalna opozicija bila na vlasti, pa se istovremeno pokvarila i kao opozicija i kao vlast.

Ali je nenormalno što srećemo sve više očajnih građana Srbije, a svaki građanin Srbije je neki poluočajan tip blagodareći tridesetogodišnjoj nezdravoj klimi u našoj zemlji, koji bi da pokvare i ono malo pravih ljudi koji su opozicija svakoj vlasti, poput Kesića & Mićka, tako što imaju nameru da ih nateraju da dođu na vlast.

Posao opozicije je da sa političke scene ukloni nekog vladaoca, u našem slučaju vladoca Vučića, ali je srpska politička opozicija uspela u sasvim obratnoj stvari – da sa političke scene ukloni opoziciju, to jest samu sebe. Bojkot je dakle uspeo – Srbija nema više parlamentarnu opoziciju ali ima mnogo više Vučića nego što ga je do sada imala. Imamo najveći suficit Vučića u jugoistočnoj Evropi, i najveći deficit opozicije u novijoj istoriji, na Zapadnom Balkanu.

Možda baš zbog totalnog rasula koje je zahvatilo srpsku političku opoziciju, ljudi sve više traže alternativnu opoziciju. To mu dođe nešto ako alternativna medicina.

Znate ono, kad ništa od oficijelnih medikamenata ne pomaže, pa odete u neko selo kod Smedereva, kod neke babe vračare, koja, na primer, sterilitet leči tako što vam prepiše da dnevno menjate gaće na svakih sat vremena, s tim što te gaće ona prvo mora da tretira specijalnim činima. I baba vam pritom pokaže pun album fotografija dece koja su nastala tom specijalnom metodom, iako nije pravila album sa slikama na kojima su oni kod kojih je te metoda slavno propala. Mi smo, kao narod, u onoj drugoj grupi menjača gaća, jer nam u poslednjih osam godina ništa nije uspelo.

Srbija je ko Topalovići – kako koja opozicija izrodi muškog lidera, muški leder vene i svene kao cvet, dok opozicija nastavi da radi na rušenju Vučića, iako njena snaga, zaslugom same opozicije, sve više ukazuje da ne bi mogli da sruše ni predsednika kućnog saveta u nekom soliteru sa većim brojem stanova, a kamoli Vučića kome je vlast draga ko da mu je od dede ostala. U soliteru sa manje stanova, bilo bi, bogami, tesno, kada bi udarila kompletna srpska opozicija na legalno izabrani kućni savet.

Pa se ljudi u takvoj situaciji hvataju za slamku spasa – kandiduju Ivanovića, Kesića i Mićka – ne razmišljajući: ko će onda, ako oni ikada dođu na vlast, zezati vlast. Ko će nam biti opozicija? Jer Srbija je tako nekako koncipirana da nam je mnogo bolje da imamo tu večitu i stalnu opoziciju novinara, satiričara, humorista, takve male džepove otpora svekolikoj gluposti koju smisli bilo koja vlast, nego što će nam mnogo biti bolje ako Ivan Ivanović ili Zoran Kesić budu sedeli na Andrićevom vencu. Ili ako Mićko, umesto u svojoj PLJiŽ fotelji, bude sedeo i primao razne dosadnjakoviće iz belog sveta s kojima bi pričao, recimo, o dotoku ruskog gasa ili sukcesiji bivše Jugoslavije.

Pitanje je jednostavno – da li biste više voleli da vam Mićko olakšava život uz svaku vlast – ili da vam bude vlast?

Ja bih voleo ovo prvo. Ne zato što Kesić i Mićko ne bi mogli da budu dobri predsednici, nego što to više ne bi bilo Kesić i Mićko, već neki sasvim drugi ljudi, takoreći političari. To nije posao za pošten svet. Makar ne za pošten svet u Srbiji.

Kada je Vuk Drašković početkom devedestih bio neprikosnoveni vođa srpske opozicije, kralj ulica i trgova, jednog dana se pojavio u nekom selu da u razgovoru sa domaćinima utvrdi kada će konačno da glasaju za njega.

Bio je oduševljen jer su lokalci očito bili nezadovoljni vlašću, ali su mu onda diskretno saopštili da će na sledećim izborima ipak glasati za vlast.

-A kada ćete glasati za mene? – pitao je Vuk Drašković, pomalo šokiran.

-Za tebe ćemo glasati kad dođeš na vlast! – saopštili su mu oni.

Tako da vam je uvek bolje da za opoziciju glasate kad postane vlast, ali je još bolje da za vlast glasate kad bude opozicija. A za pravu opoziciju, one koji se nikada nisu kandidovali, niti će, glasajte uvek. Oni nisu političari. Oni su ili Mićko, ili Kesić, ili…

 

Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas, novinarstvom se bavi od 1994. godine. Pre Danasa radio je u Borbi, Našoj Borbi i Glasu javnosti, a kolumne je pisao za mnoge medije – od NIN-a, preko Kurira, do Nedeljnika i portala N1. Koautor je satirične emisije PLJiŽ koja se emituje na TV Nova S. Dobitnik je više nagrada, otac dve ćerke.

  

(Slobodna reč)

 Dragoljub Draža Petrović, naslovna fotografija: privatna arhiva