Ovogodišnji Dan mrtvih je delovao tiše, zaključio je jedan moj poznanik, koji je svoju tvrdnju zasnovao na činjenici da se mnogi ljudi nisu mogli vratiti kući na rodnu grudu zbog epidemije, pa je uvek bilo parking mesta u blizini groblja. Ljudi nisu zastajali da porazgovaraju, nego su samo upalili sveće, stavili vence na grobove svojih voljenih, promenili vodu u vazama, stavili sveže cveće i otišli dalje svojim poslom.
Nekoliko dana pre Dana mrtvih, Republički zavod za statistiku je izvestio, da je u prvih devet meseci ove godine u Srbiji preminulo 78445 osoba, što je za 2718, to jest 3,6 posto više nego prošle godine između 1. januara i 30. septembra. Do kraja septembra, prema zvaničnoj statistici, 749 osoba je preminulo usled komplikacija izazvanih korona virusom, odnosno – ako ne računamo broj zvanično prijavljenih žrtava korona virusa – onda je 1969 pojedinaca više napustilo ovaj svet, nego prošle godine u istom periodu. Prema spekulacijama u srpskim medijima, bilo je više njih koji se, iz straha od korona virusa, nisu usudili da na vreme odu kod lekara, ali je verovatno bilo i mnogo više onih koji su želeli da odu, ali nisu mogli. Ispitivanja su zaustavljena i verovatno zbog toga mnogi ljudi nisu dobili odgovarajući tretman, terapiju. Ovo je potvrdila i izjava Aleksandra Vučića: nedavno je srpski predsednik govorio o tome, da će u novom talasu korona virusa neke bolnice primati ne samo pacijente sa COVID-om, već i one koji boluju od drugih bolesti.
Da li će se broj preminulih smanjiti sledeće godine u odnosu na ovu godinu? Da li se zdravstvo u Srbiji može obnoviti izgradnjom bolnica i time, da će ove godine svi zdravstveni radnici dobiti jednokratnu subvenciju od deset hiljada dinara, a od 1. januara se očekuju značajnija povećanja zarada u zdravstvu?
Onim dve hiljade porodicama koje čekaju Božić sa jednim članom manje, odsustvo te jedne osobe prouzrokuje veliki bol, jer nije svejedno da li će jedanaest ili deset osoba sedeti za praznično postavljenim stolom. Dve hiljade je samo jedan broj, jedan podatak, dok je prazna stolica zapravo osećanje koje dira u srce.
Janoš Teke (Slobodna reč)
Prevela sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik
Mrtvački sanduk, naslovna fotografija: Pixabay
