Crveno predivo štiti od virusa – najavljuje „otkriće“ neke gatare, a prenosi jedan mađarski dnevni list masnim slovima (namerno ne imenujem novine i gataru, očigledno da ni na ovaj način ne želim da ih reklamiram). U članku još piše i to, da ako odgovarajućim činima ubajate jednu crvenu nit, tada štiti od bolesti onog ko je nosi kao narukvicu.
Teško je naći reči u ovakvim situacijama.
Jer ovo može biti i jedna bezobzirna samokritika baš nama, novinarima, onima koji pripremaju novine. Zaista, šta, koga smo mi pustili u naše redove, a koji onda nas edukuju u ime novinarstva – posle smo zaprepašćeni što dragi čitalac, za čiju se milost navodno svi borimo, na kraju ne veruje nikom od nas.
Ali može ovo biti i kritika, ili barem test za državu, a takođe i za državne organe. Jer – sloboda medija tu, sloboda medija tamo – mislim da bi vlasti sada primernom brzinom trebalo da odluče o izricanju jedne kazne u vidu ozbiljne sume (ili čak i kazne zatvora), da bi nakog toga svaki organ medija stotinu puta razmislio, pre nego što objavi ovakvu budalaštinu, plus na svojoj naslovnoj strani.
Ali ni to nije najveći problem. Nego to, što se ovo već dogodilo i ne može se povući. Reč je o novinama sa velikim tiražom, članak će verovatno mnogo njih pročitati, i po zakonu velikih brojeva, sigurno će među ovim čitaocima biti i onih, koji će sve ovo poverovati. Imajući to na umu, pisanje jednog ovakvog članka i objavljivanje jednog takvog naslova, ravno je pokušaju ubistva. Predstavnik moje profesije udara na ljudski život, potencijalni je serijski ubica! Naravno, mene je sramota i umesto njega, ali uzalud, ni ja to ne mogu da povučem.
Da, znam da ne govorim i ne pišem prvi put u ovim kolumnama, ali izgleda da se ovo ne može dovoljno puta ponoviti: dragi čitaoče, dobro razmislite, odakle se informišete, kome i šta verujete i ne verujte u sve, samo zato što je to napisano.
Peter Kokai (Slobodna reč)
Prevela sa mađarskog jezika: Ljudmila Jaković Gubik
Crvena vuna, naslovna fotografija: kukica.com
