Krađa industrijskih razmera Svake jeseni se povećava broj zločina u Bačkom Petrovom Selu

Situacija javne bezbednosti je iz godine u godinu tema u Bačkom Petrovom Selu. Pomenuti problem je u ovom naselju na obali Tise nešto izraženiji nego u ostalim vojvođanskim naseljima. Među zločinima je najčešća krađa, ali u pojedinim slučajevima i porast nasilja. Pored ovoga se već događalo i skrnavljenje grobova i drugi zločini. Tone kukuruza i belog luka nestaju sa njiva, a napuštene kuće se kradu opeku po opeku. Zločini u selu su dobili i međunarodni eho, kada je ukradena violina Lajko Feliksa.

Kriminalcima posao u mnogome olakšava činjenica da u selu već dve godine nema policajaca, a nedavno izgrađena javna rasveta ne radi besprekorno. Uprkos tome, što bi operater u principu trebalo da otkloni bilo kakvu tehničku grešku u određenom roku, meštani uzalud prijavljuju problem, kompletni delovi ulica ostaju u mraku nedeljama. Prema glasinama, to nije zbog tehničkih, već materijalnih razloga.

Sa zemlje Vince Pecea već godinama kradu kukuruz na tone. Bilo je i slučajeva da su lopovi „samo“ izgazili zasade suncokreta, dok su sa susedne parcele krali kukuruz i time pričinili štetu ovom poljoprivredniku.

-Ovo nisu lopovi koji kradu zarad sopstvene egzistencije, jer kradu u industrijskim količinama. Jer danas onaj koji hoće, može da nađe posao i da preživi. Devedesetih godina je bilo mnogo teže, pa se ipak nije ovoliko kralo. Pretukli su i moje pastire, poprskali ih paprika sprejom, a pse oterali alarmom. Tomos pumpa, kojom sam ispumpavao vodu ispod mosta, nestala je. Uzalud sam to prijavio, počinioci nisu pronađeni. Međutim, ako ne svetli lampa ili istekne tehnički za traktor, smesta kažnjavaju. I ovo je legitimno, ali mislim da policajci ne bi trebali da proveravaju samo saobraćaj, kada je javna bezbednost toliko loša – žali se Pece, koji je ispričao i to da su mu pre nekoliko godina molski poljočuvari otuđili ovce, više od stotinu.

-Stado se odvojilo, pa su odlutale životinje pronašli molski poljočuvari, pa su ih zatvorili kod jednog molskog farmera – koji takođe drži ovce – ali nisu prijavili policiji. I ja sam više puta pronašao odlutale ovce, ali ih nikada nisam zatvorio pored svojih, već sam ih odvojio. Ako sam znao čije su, javio sam. Meni su pak javili posle nedelju dana, i prvo su hteli da mi vrate samo sedamdeset ovaca. Morao sam da zastrašujem dotičnog policijom i zatvorom da bi mi vratio i ostatak. Pošto su kod mene bile i ovce policajca iz Bačkog Petrovog Sela, on je takođe pošao sa mnom, pa smo na kraju nadoknadili nestalu stoku stokom pomenutog poljoprivrednika iz Mola. Nažalost, uprkos nadoknađenom broju, pretrpeo sam materijalnu štetu, jer su moje životinje bile registrovane, a one koje sam dobio kao zamenu nisu, pa nisam mogao da dobijem državnu podršku za njih.

Vince Pece je dodao da je nekada u selu bilo dva policajca – „Mali Bajsi“ i „Veliki Bajsi“, koji su peške, biciklom ili automobilom obilazili selo – a u to vreme su i zakoni bili takvi, da se niko nije usuđivao da krade. Patrolna služba koju su građani osnovali pre nekoliko godina je takođe dobro funkcionisala, prema njegovim rečima nije je trebalo ukidati.

Peceove ovce čuva Zoltan Rehak „Popaj“, koga su poslednji put napali pre dva meseca.

-Uveče sam večerao i legao da spavam. Primetio sam da psi laju. Iznenada je neko pokucao i upao unutra. Odmah sam dobio dva šamara, sateran sam bio u ugao i rekao mi je da neću dočekati jutro. Nisam mu video lice, jer je bilo mračno. Posle pola sata sam uspeo da se oslobodim i video sam jedan automobil, kojem su bili ugašeni farovi, ali je sigurno da su došli sa makar dva vozila, jer je nestalo četrnaest ovaca – ispričao je pastir.

Imre Seči je opljačkan dvadesetak puta od 2006. godine, poslednji put pre oko mesec dana. Materijalna šteta koju je pretrpeo se već približava vrednosti jedne kuće u Bačkom Petrovom Selu.

-Dok je zakon odredio gornju granicu za malu krađu u vrednosti od 15.000 dinara, tada su počinioci radije dolazili dva puta kako bi se uklopili u limit, pa zbog ovoga često nije bilo vredno prijavljivanja. Mnogo toga mi je nestalo: ovce, jagnjad, perje, lovačka puška, krunjač, mlevilica, delovi za traktor itd. Poslednji put su mi odneli osam svinja: pet prasića, jednu tovnu svinju i dva polugodišnja praseta (süldő – svinje koje se gaje zarad mesa, ne slanine, prim.prev). Ne znam da li su policajcima vezane ruke, ili sarađuju sa lopovima, ali mi je čudno što pitanja odmah tako postavljaju, da čovek ima osećaj kao da žele da idu na ruku lopovima. Pitali su me gde sam ja bio. Premda nisam ja nestao, ja sam tu! Trebalo je da pitaju gde je bilo to što je nestalo. Nestala stoka je bila u štali, a ja sam radio svoj posao. Da sam ja bio u štali, sigurno da ne bi nestali, ali ja ne mogu da vežem sebe za stoku. Stariji sam čovek, mogu da kažem da javna bezbednost nikada nije bila ovako loša. Za vreme mog detinjstva su od mog oca ukrali samo jednu gusku, dovoljno je bilo da javi policajcima, skoro odmah su našli i počinioca i gusku. Međutim, od dvadeset slučajeva, od 2006. godine, nisam dobio ni jedan jedini ekser – žalio se Seči, a bio je i jedan takav slučaj da me je jedna grupa napala nasred ulice, i pokušali su da mu uzmu konja zajedno sa konjskom zapregom i teretom.

U Bačkom Petrovom Selu živi mnogo dobrih ljudi, samo sa malim delom njih postoji problem!

-Nažalost, Bačko Petrovo Selo se puno puta pominje u vestima u vezi javne bezbednosti, što mi uopšte nije drago, jer je u osnovi jedno veliko i lepo selo sa puno znamenitosti i dobrih ljudi. Samo mali procenat stanovništva čine oni koji su se okrenuli kriminalu – ukazuje Atila Sabo, civilni aktivista, osnivač nekadašnje građanske patrole Civilna straža.

-Početkom jeseni i zimi, kada noći postaju duže, pokretne vrednosti se potroše sa njiva, ljudi koji žive od kriminala povlače se u selo i počnu da se muvaju oko kuća: oko oktobra – novembra počinju provale, a do januara – februara ljudima već svega bude dosta. Praktično, već deset godina je scenario isti. Do 2012. godine se izopačila stvar, da nisu samo provaljivali, već i povređivali i mučili svoje žrtve. Ljudi su pripremili pored kreveta vile ili male sekire i bilo je bojazni da će se dogoditi neka tragedija.

Da li ste onda odlučili da osnujete civilnu službu?

-Da. Iskreno, ni nama to nije bio san. Čovek ne priželjkuje da zorom u tri sata ustane iz kreveta i da na decembarskim minusima šeta sa tri – četiri prijatelja i usput se sretne sa kriminalcima. Ali smo bili mladi i želeli smo nešto da uradimo po pitanju javne bezbednosti. Mnogi su nam se priključili i za mesec dana bilo nas je sto dvadeset. Noću smo se kretali u grupama od po pet do deset ljudi. Neko peške, neko biciklom, neko automobilom. Tada već mnogi nisu smeli da idu ni na pijacu ni na nedeljnu misu, jer je bilo provala i tokom dana. Motrili su na to, kada ljudi odlaze od kuće, pa smo patrolirali i preko dana. Uspeli smo da sprečimo više provala, dešavalo se da provalnik iskoči kroz prozor. Uhvatili smo i one koji su krali veštačko đubrivo kod silosa sa žitaricama.

Ova inicijativa nije dugo trajala. Zašto?

-Izborna godina je bila 2012., pa su nas u srpskim medijima nazvali samopravednicima, a lokalne mađarske partije su nas optuživale da smo i mi politička organizacija. Među 120 ljudi se verovatno našao neki koji je bio član neke partije, ali naša aktivnost uopšte nije imala veze sa tim! Našu civilnu službu su činili mešovito Srbi, Mađari, ljudi svih profila, i kada smo zorom šetali hladnim ulicama, nismo razgovarali o tome za koga bi trebalo glasati. Ištvan Pastor, predsednik SVM-a nas je na primer nazvao slobodnom formacijom. To nam je svima jako teško palo, jer smo u stvari očekivali da ćemo dobiti neku pomoć. Međutim, seljani su stali uz nas, mislim da je to bila jedna apsolutno pozitivna inicijativa. Nismo počinili nijedan zločin, naprotiv, kada smo uhvatili provalnika, odmah smo obavestili policiju.

Policajci su se na kraju obrušili na vas. Šta se tačno dogodilo?

-Situacija je kulminirala tada, kada je policija pravila raciju po Bačkom Petrovom Selu. Stigli su sa skoro dvadeset vozila, uključujući trinaest terenaca, dve marice, u interventnoj opremi, sa psima. Obrazloženje je bilo da je akcija preventivna i da traže drogu u selu. Sigurno da i u Bačkom Petrovom Selu može da živi neko ko koristi drogu, ali istovremeno, ovde nema laboratorija koje proizvode drogu niti problema sa drogom. Tako da je ovo praktično bila akcija zastrašivanja od strane policije. Obišli su sve klubove, sve su legitimisali, bilo je i onih kojima je tokom toga slomljeno i poneko rebro. Od jednog od lokalnih ugostitelja, čiji je toalet razbijen prethodnog vikenda u krčmi, policija je zaplenila bejzbol palicu, koju je držao ispod šanka. Na vestima su posle rekli da su pronašli alat pogodan za izvršenje zločina. Tako da je cela akcija bila signal da ne pokušavamo da preuzmemo ulogu policije. Premda to nismo ni nameravali! Bio je jedan sporazum – ali su nas praktično prevarili. Obećali su da će pojačati policijske snage u Bačkom Petrovom Selu. I smenili su policijskog kapetana, prekomandovali dva policajca, i zaposlili osam ljudi u od tada bankrotiranu, delom u opštinskom, delom u privatnom vlasništvu, firmu za pružanje bezbedonosnih usluga. Njih su zapošljavali dva meseca, da bi ih posle izbora otpustili bez plate. I policajci su patrolirali samo u početku, posle ne. A od tada je i zatvorena policijska stanica u Bačkom Petrovom Selu, već dve – tri godine nema policajaca u selu. A problem još uvek postoji, naime, pogoršava se.

Da li su počinioci poznati?

-Neću okolišati. U Bačkom Petrovom Selu živi veliki broj Roma, i pretpostavlja se da značajan deo zločina počine oni. Ali mora se znati, da je najveća kriminalna banda, koja pljačka njive, sačinjena od plavokosih Mađara. Ja nemam nikakav problem sa Romima, ali je činjenica, da se ovakvi problemi mogu pojaviti u njihovim krugovima zbog siromaštva i drugih socijalnih, obrazovnih razloga. Može se to poricati, ali onaj ko ovde živi zna, da zločin ima i taj aspekt. Od 2012. godine kosovski Romi se neprekidno naseljavaju u Bačkom Petrovom Selu, od kojih su jedan deo muslimani, a drugi pravoslavci, pa se ni oni međusobno baš ne vole. Oni su u selo praktično uneli versko – nacionalnu mržnju. Na primer, mnoge srpske porodice ne šalju decu u školu u selu, već ih vode u Mol ili Bečej. Ove godine je već bilo upitno da li će otvoriti odeljenje na srpskom jeziku. Zbog ovoga Srbi verovatno i odlaze u većem broju iz sela nego Mađari.

Šta bi moglo da se uradi da se poboljša javna bezbednost?

-Ne verujem da policija ne bi želela da istražuje slučajeve, ali su oni takođe ograničeni u pogledu broja, kao i materijalnim i pravnim mogućnostima. I oni izvršavaju naređenja, pa ako treba kontrolisati saobraćaj, onda neće patrolirati ulicama. Međutim, bezbednost delom zavisi i od nas. Na primer, ako čovek ode negde, neka pre toga zaključa vrata. I iz radionice će lakše izneti motornu testeru, ako su vrata iste poduprta samo jednom drškom metle, pa provalnik mora da se bavi i jednim kineskim katancem od 200 dinara. Kod kuće ne treba držati novac, računi se mogu plaćati i onlajn. Sve više njih ugrađuje kamere ili alarme. I ovim se može sprečiti problem. Ko može, neka napravi ugovor o osiguranju i pazimo jedni na druge. Važno je napomenuti, da dok je 2012. godine Ištvan Pastor za nas rekao da smo slobodna formacija, sada, 2020. godine, u Kanjiži, koja je pod upravom SVM-a, oformljena je seoska straža, praktično po ugledu na isti sistem. Ovo bi i kod nas predstavljalo rešenje. Pored toga, da postoje nadzorne kamere ili barem da ulična rasveta radi kako treba, i to bi već mnogo popravilo situaciju.

-Takođe smo i policiji uputili pitanja u vezi sa javnom bezbednošću u Bačkom Petrovom Selu, ali do sada nisu odgovorili na naš zahtev.

Imre Tot (Slobodna reč)

Bačko Petrovo Selo, naslovna fotografija: Facebook

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo