Bilo je potrebno vreme i prilika da se nova ministarka privrede Anđelka Atanasković predstavi široj javnosti. Možda joj je dobro došlo to, što ju je od imenovanja konačno jedna od TV stanica zamolila da predstavi nacrt budžeta za sledeću godinu. Iz podataka koje je iznela mnogo toga je postalo jasno, samo nije to, zašto smatra senilnim deo građana, koji makar i površno, ali sa pažnjom prate domaće ekonomsko – finansijske procese.

Naime, na osnovu onoga što je rekla, većina stručnjaka je mogla samo da se uhvati za glavu, jer je gledaoce počastila gomilom poluistina i nedovršenih misli.

Nema više nikakve sumnje, da će prvi kvartal sledeće godine staviti na test mikro, mala i srednja preduzeća, jer ekonomija Srbije (i ne samo Srbije, nažalost), pleše po ivici oštrice. Mora se priznati, da je u ovu situaciju dospela skoro sasvim isključivo iz razloga koje su van njene kontrole, to jest, zbog pandemije. Druga je priča to, što se domaći lideri u svoj svojoj širini i dužini hvale da smo najmanje loši u celoj Evropi. Slaba uteha! Jer kakva je korist od toga što su komšiji crkle obe krave, kada je crkla i ona moja jedina?

Čak i u realnim i manje realnim okolnostima, mora se uspostaviti budžetski okvir, u tom slučaju sa sve detaljima, ali cifre koje je ministarka navela daju razlog za sumnju, jer prema njenim rečima, u godini koja dolazi, država namerava da obezbedi 160 milijardi dinara pomoći ekonomskim sektorima koji su u nevolji. Međutim, nije precizirala koliko je od ovoga subvencija, a koliko povoljna pozajmica. Iako tangirane – verovatno – to najviše zanima. Njena izjava je otkrila toliko, da će sa 20,55 milijardi dinara državna pod okrilje uzeti nekoliko velikih firmi. Nema sumnje da je mislila na državna preduzeća, poljoprivredu i puteve.

Naizgled je reč o velikoj sumi, ali ako se još ko seća podrške železnici prethodnih godina, kojom su (očajno), upravljali partijski kadrovi, može pomisliti da je 16 milijardi dinara, pre dve godine, isteklo poput žita iz probušenog džaka. Ako se i sledeće godine u ovo javno preduzeće upumpa ovoliko novca, šta će ostati ostalima?

Velikodušno obećanje ima jednu još goru projekciju. Iz kog džepa vlada izvlači 1,4 milijarde evra (ili 160 milijardi dinara), jer je dozvolila u cilju olakšavanja rada privredi, kompanijama i preduzećima, da se porezi i doprinosi uplate kasnije (kada?). Prema nekim proračunima, 95 odsto obaveza je ostalo nenaplaćeno. I to pravo vlada želi da održi do sredine sledeće godine. Odnosno, ne može očekivati previše prihoda.

Bilo bi naivno verovati, da će carine koje se naplaćuju biti dovoljne da popune rupe u blagajni, jer je i spoljna trgovina zaustavljena. A rashodi se neće smanjiti! Štaviše! Na kraju krajeva, radnicima je obećano povećanje plata, a penzionerima povećanje naknada. Sve ovo dopunjuje onih 120 milijardi dinara, ili okruglo milijardu evra, koje vlada namerava da potroši na privlačenje stranih investitora u Srbiju.

Međutim, najveći problem predstavljaju ekonomske posledice virusa, jer ako firme ne započnu proizvodnju, a naročito prodaju posle nove godine, odložene obaveze moraju i da se plate od nečeg. Većina preduzeća i preduzetnika je pokušala na taj način da reši svoju nevolju, da su otpuštali radnike. Ovim su prisilno, nepotrebno naneli ozbiljan udarac maloprodaji, jer su ljudi koji su ostali bez plata, zajedno sa svojim porodicama bili prisiljeni da čvrsto stegnu kaiš što se tiče kupovine. A ovo je smanjilo iznos poreza na promet.

A kako epidemiološka situacija ne obećava mnogo, oni bez rezerve će pre ili kasnije biti primorani da stave katanac, čime će znatno porasti broj nezaposlenih. Ovo se prvenstveno odnosi na turizam, ugostiteljstvo i razne usluge. A ne može se očekivati da vlada pruži ruku pomoći samo njima, jer bi se to kosilo sa Ustavom, a oni koji izostanu iz „šešira“, mogli bi da se obrate međunarodnom sudu, što bi državu koštalo milijarde evra.

Iz gore navedenog se prema tome može zaključiti, da je ministarkino obrazloženje veoma šantavo, a ceo predlog budžeta – kao i obično – navrat – nanos pripremljen.

Mihalj Bot (Slobodna reč)

 Anđelka Atanasković, naslovna fotografija: sr.wikipedia.org