Dok se srećnija polovina sveta odmarala od božićnog umora i pripremala se za novogodišnje pijančenje, a dok je žalila samu sebe zato što tokom pandemije ništa nije bilo onako kako smo navikli ranije, Hrvatsku je zadesila takva tragedija, kakva se valjda od rata nije dogodila.
U ponedeljak, 28. decembra, stigle su vesti o snažnom zemljotresu, a koje su naime malo pažnje izazvale u svetu. Da, naravno, zemljotres je bio jak, negde oko 5,2 stepena Rihterove skale, ali je epicentar bio negde oko Siska, iako se mogao osetiti i u Zagrebu. Međutim, povređenih nije bilo, pa su se svi vratili svakodnevnici, praktično se ova vest dalje retko i pojavljivala. Ovo nije iznenađujuće, jer je proletos u Hrvatskoj bio jedan jači zemljotres i od tada su kontinuirani.
Međutim, u utorak, 29. decembra, pokazalo se da je to u ponedeljak bio samo predpotres. U utorak u 12 časova i 19 minuta, takav zemljotres je potresao celu zemlju, čije su se vibracije mogle osetiti gotovo u pola Evrope. Zemljotres jačine 6,2 je najjači ikada izmeren u Hrvatskoj, od kada uopšte postoje seizmografi. Prve vesti su bile naravno o zemljotresu u Zagrebu, koji je uostalom glavni grad, odakle slike prvo lete u svet. Užasni snimci oštećenih automobila, prelepe pešačke ulice u ruševinama, zastrašujući video snimak čudesno lepe katedrale sa čijeg se tornja ljuljaju ukrasi… Zemljotres se osetio i u Vojvodini, a i u Mađarskoj, ljudi su jedni drugima uzbuđeno pričali svoje doživljaje, delili iskustva na društvenim mrežama…
Posle se ispostavilo da je nevolja mnogo, ali mnogo veća. Jedva pedeset kilometara od glavnog grada Hrvatske, a u prilično zapuštenom i zabačenom regionu Banije je zemljotres bio zaista katastrofalan. Zemljotres je gotovo u potpunosti uništio gradove Petrinju i Sisak, ali je osim u ova dva gradića veliku štetu naneo i u 86 manjih naselja. Na površini od jedva deset kvadratnih kilometara, oštećeno je ili potpuno srušeno oko 3.500 kuća. Hiljade su ostale bez krova nad glavom, hiljade njih su spavali na otvorenom ili u svojim automobilima, ako nisu dobili pomoć rođaka ili države. Ni grejanja ni električne energije nije bilo dugo na mnogim mestima…
Hrvatski seizmolozi su za tri dana izmerili više od osamdeset zemljotresa, od kojih je nekoliko premašilo četiri stepena. Tako da se posle glavnog zemljotresa u utorak, više ni oni nisu usudili da se vrate svojim kućama, čije je mesto stanovanja pretrpelo samo manje štete.
Banija je područje koje je mnogo propatilo. Pre rata devedesetih godina, na tom području je živeo značajan broj Srba. Deo njih je napustio ovu teritoriju već početkom rata u Hrvatskoj, a većina 1995. godine, bežeći od hrvatske vojne operacije pod pseudonimom Oluja, a gde su se posle doselili Hrvati izbegli /prognani iz Slavonije, ali je stigao i veliki broj Hrvata koji su izbegli iz cazinske regije u Bosni. Predstavnici hrvatske države tamo putuju uglavnom samo na proslavu, u znak sećanja na Oluju, obnovljenu hrvatsku državnost u celoj zemlji (kako eufemistično nazivaju pobedu nad srpskim pobunjenicima i etničko čišćenje koje su izvršile hrvatske trupe), da podignu hrvatsku zastavu, poslušaju himnu, izgovore neke otrcane fraze, a zatim se vrate u kožom presvučena sedišta automobila i u potpunoj udobnosti pravac Zagreb…
A ljudi iz Gline, Petrinje i malih sela u okolini, bili oni Hrvati ili Srbi, ostaju sami i neka se snalaze kako znaju i umeju. Malo je tamo industrijskih objekata, ljudi se bave stočarstvom, u manjoj meri poljoprivredom, život je težak, mora se mnogo raditi za malo zarade. Ovo područje je zemljotres sravnio sa zemljom. Kuće je progutala zemlja koja se otvorila, crkve su se rušile, ljudi su zatrpani pod ruševinama. U katastrofi je poginulo njih sedmoro, uključujući i trinaestogodišnju devojčicu, izgubljeni su otac i sin, i jedan crkveni orguljaš malog sela, koji je pokušao da sačuva crkvene vrednosti posle zemljotresa prethodnog dana. Toranj crkve se slomio na pola i pao u unutrašnjost svetilišta, na trudbenike…
I dok je jezivo bilo gledati razorne prirodne sile u direktnom prenosu, nije bilo ništa manje impresivno gledati posle toga kako se Hrvatska pokrenula kao jedan čovek, pokušavajući da pomogne.
Bilo je neverovatno videti kako su se čak i zloglasni navijačke grupe organizovali na društvenim mrežama za nekoliko minuta, a čiji su se članovi pojavili već popodne posle katastrofe sa lopatama u Petrinji, Glini, okolnim selima, kako bi pomogli u čišćenju ruševina. Fascinantno je bilo videti kako zloglasni Ultras Hajduka iz Splita organizuju prikupljanje za one koji su sve izgubili, i kako ljudi nude besplatno svoje kamione da bi se pomoć mogla odneti na lice mesta. U Istri su sakupljali prikolice za stanovanje i slali onima koji su ostali bez krova nad glavom… Sa lica mesta su stizali neverovatni izveštaji iz Dubrovnika, Zadra, Šibenika, Istre, o onima koji su krenuli na put i golim rukama čistili ruševine, spasavali ono što se može još spasiti, pomagali u nevolji…
To je siromašno područje, pa uprkos uništenju mnogih domova, ima puno onih koji zbog životinja neće da odu. Oni će dobiti mobilne kuće, a ostale će smestiti u kasarne, sportske centre. Iz međunarodnih donacija stižu kamp kreveti, vreće za spavanje, šatori koji mogu da se greju…
Ali neće biti potrebno ponovo izgraditi samo domove; škole, zabavišta su uništeni, značajan deo sisačke bolnice je postao neupotrebljiv, duž puteva se otvorilo tlo nekoliko metara dubine…
Seizmolozi, naučnici istražuju razloge ove strašne katastrofe. Kažu da je Petrinja potonula dva metra od posledica zemljotresa. I da je zemljotres potresao područje duž linije raseda koja je išla u pravcu severoistok – jugozapad, gde se stvorio rascep dug dvadeset i pet kilometara. Ova linija raseda prolazi između Dinarskih planina i Panonskog basena. Prema stručnjacima, zemljotres u Petrinji je izazvan kretanjima u jadranskoj regiji. Ova „mala“ tektonska ploča je nekada, pre više miliona godina, bila deo velike afričke ploče i odvojila se od nje. Međusobno kretanje jadranske regije i evropskog kontinenta izaziva zemljotrese. I bez obzira koliko je užasno, dalji potresi se mogu očekivati.
Samo se možemo nadati, da oni neće biti ovako katastrofalni.
Palma Kočanjoš (Slobodna reč)
Prevod sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik
Petrinja, Hrvatska, zemljotres, naslovna fotografija: N1
