Ako i teško, ali privreda je preživela proteklu godinu.

U međunarodnom poređenju, situacija u Srbiji je i relativno dobra, međutim, teško da možemo biti optimisti u pogledu sledeće godine, barem se iz opštinskog i gradskog budžeta koji su usvojile lokalne samouprave može zaključiti da teško da će biti obećanih olakšica.

Možda se još sećamo početka pandemije, kada je srpska centralna vlast jednostavno naredila opštinama da smanje svoju potrošnju za dvadeset posto. Oni su to i činili, s vremena na vreme, i ovom merom donekle ublažili situaciju u kojoj su se našli preduzetnici. Već tada je zbog očekivanih ekonomskih i finansijskih posledica epidemije delimično iscrpljivanje resursa bacilo senku, odnosno nije bilo drugog rešenja osim zatezanja kaiša.

Jedini problem je bio taj, što je vlada učinila određene ustupke da bi zaustavila otpuštanja, jer je potrebno i da „verni partijski vojnici“ zarade za hleb. Kako to nije moglo da se uradi u privatnim preduzećima, ostala su opštinska/gradska/republička uprava i javna preduzeća. Ova mera je dodatno osiromašila lokalne riznice, i danas već na nekim mestima samo Svevišnji zna od čega prave pare za plate.

„Srećom“, nametanje određenog broja javnih tereta je u rukama nižih nivoa vlasti, pa su prvenstveno gradonačelnici ponovo ti (kao i mnogo puta do sada), koji mogu posegnuti u džepove privatnih preduzetnika. Tangirani se upravo toga i plaše, jer su lokalne vlasti već prošle godine dobile manje novca iz centralnog budžeta, nego na šta su računale, tako da su bili prinuđeni da traže dodatne izvore prihoda da bi pokrpili rupe koje su se tako stvorile u kasi.

Bilo je mesta u kojima su podigli razne opštinske namete, a negde drugde su povisili dažbine za ekologiju, ili firmarine, „poboljšali“ rezervisanje javnog prostora (naravno u njihovu korist).

Pa, prema predviđanjima, građani i preduzetnici se ne mogu radovati ni ovoj godini. Iako još uvek nema konkretnih i zvaničnih znakova povećanja raznih javnih opterećenja, ali su mnoge opštine već nagovestile da povećane troškove ne mogu pokriti novcem koji im je na raspolaganju u potonjih dvanaest meseci. Premda ni u poslednjoj dekadi (dekadama) nije bilo moguće izjaviti da su se gradovi i opštine prema teretu preduzetnika ponašali u rukavicama, pošto postoji oko 500 različitih poreza, nameta i tako dalje, u privredi, a gotovo 700 u poljoprivredi.

Oporezivanje nikada nije bilo popularno zanimanje, ali postoje i takve samouprave, koje ne obraćaju pažnju čak ni na izgled – odnosno naziv pod kojim uzimaju novac od ljudi. Na primer, zajedno sa porezom na životnu sredinu, teret zagađenja je stavljen i na takve institucije i preduzeća (vrtići i advokatske kancelarije), koji ni na koji način nisu upleteni u katastrofalno stanje naše životne sredine.

Druga, ne manje osetljiva tema je porez na imovinu. Prihod od toga ide u kasu opština, pa im je u interesu da ga projektuju na što veći broj zgrada. Nadležno ministarstvo takođe planira da to podstakne, jer se u većini mesta ne plaća porez ili dažbina na pomoćne zgrade. Ministarstvo sada planira da zakonom obaveže na to vlasnike. Sa neizrečenim skrivenim motivima, nije teško otkriti stvarnu svrhu ove inicijative, jer se i okvir prihoda državnog budžeta smanjuje, pa će sigurno biti manje podrške „od gore“ nego prošle godine, stoga pokušava da pomogne lokalnim samoupravama utapanjem novih tereta u zakonske okvire, pružajući tako i sebi mogućnost da opravda smanjenje novčane podrške. Istom cilju služi i povećavanje očekivanih izdataka za komunalne usluge (voda, smeće, kanalizacija), pošto lokalne samouprave polako više neće moći pružiti ruku pomoći komunalnim preduzećima.

S druge strane, ako skupština odobri povećanje cena, tangirane firme mogu dobiti dodatni novac i biće manji pritisak od strane njih na opštinsku kasu, odnosno potražnje za novcem. Ako uporedimo ublažavanje koje je vlada obezbedila tokom prošle godine sa očekivanim porastima, situacija je prilično jasna: ono što je dato desnom rukom, vraćeno je levom (ponekad više puta).

Mihalj Bot (Slobodna reč)

Prevod sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik

Ekonomska kriza, naslovna fotografija: Pixabay