Uprkos tome što smo se pre oko dva meseca već bavili takozvanim slučajem Nebojše Stefanovića, ni sada događaje vezane za isti ne možemo ostaviti bez komentara.
Podsećanja radi, „žar“ je počeo da tinja još pre nekoliko meseci, ali u to vreme nije bilo ni dima ni vatre. Jedna od opozicionih partija je „saznala“ da bivši ministar unutrašnjih poslova nije uvek išao pravim putem, u vezi sa krivičnim slučajevima, kako se kasnije pokazalo, a koje je naredio neko iz fotelje, pa… najblaže rečeno… nije uradio u vezi toga sve što mu je bila dužnost. Trivijalizaciju slučajeva koje pretresaju tabloidi, bi možda i prevideli na odgovarajućim nivoima, ali kada se ispostavilo da je predsednikov telefon „neko“ prisluškivao već godinu i po dana, i to baš u to vreme kada je Stefanović bio ministar policije ( i ne sporedno, nadzirao i tajnu službu), pa, to je izbilo osigurač.
U početku je samo nivo izjava sugerisao da bi ovo mogla biti ozbiljna stvar sa posledicama, te su se oglasile dve – tri osnovne organizacije vladajuće stranke na jugu Srbije i zahtevale smenu sadašnjeg ministra odbrane.
Iz naše socijalističke istorije već znamo da je ovo samo naizgled bila inicijativa odozdo, jer kada se „inicijativa“ poput požara širi u osnovnim ćelijama političke organizacije, odlučujuća mišljenja (zahtevi) u vezi sa tim moraju se tražiti na vrlo visokom nivou. Tako je bilo i prve polovine 1966. godine, kada je svemogući gospodar Jugoslavije pronašao uređaj za prisluškivanje u svojoj rezidenciji, i zato su politički i vojni lideri zemlje optužili Aleksandra Rankovića, ministra unutrašnjih poslova, sekretara Komunističke partije, general – pukovnika i narodnog heroja, da je spremao puč. Tada, tačnije 1. jula, sazvan je IV plenum na Titovom ostrvu, to jest Brionima. Na ovom skupu su sve grehe svalili na glavu druga Marka (ili Leke), lišili ga svake funkcije i praktično prognali u njegovu kuću na moru.
Čak ni tada inicijativa za smenu i progon nije krenula sa vrha, već su osnovne organizacije sve to „zahtevale“.
Pa, trenutna pobuna oko Stefanovićeve ličnosti prilično je slična.
Krivica ili čak nevinost ministra i potpredsednika vlade sa diplomom Megatrend privatnog univerziteta, odsek za poslovnu administraciju i doktoratom istog, teško mogu biti dovedeni u pitanje, uprkos činjenici da su mišljenja o legitimnosti njegovih titula na pomenutom univerzitetu veoma podeljena. Međutim, ako pođemo od one narodne izreke „nema dima…“ teško da danas postoji čovek koji bi stavio ruku u vatru za njega.
Ali, pored prisluškivanja predsednikovih telefona, za šta optužuju do nedavno veliku nadu politike? Pa, još uvek ga čeka dokazivanje pred javnošću, za optužbu da za vreme njegovog ministrovanja unutrašnjih poslova kompanija bliska njegovom pokojnom ocu kupila oružje iz vojne fabrike Krušik ispod fabričke cene, a zatim ga prodala u inostranstvu uz znatan profit. Isto važi i za slučaj Savamala, kada su noću uništili ovaj beogradski kraj u privatnom vlasništvu maskirani ljudi pomoću ogromnih mašina.
Međutim, ima tu i elemenata o kojima zvanično gotovo niko ne govori. Između ostalog, bivšu državnu sekretarku za unutrašnje poslove, Dijanu Hrkalović, koja je povezana sa raznoraznim stvarima, neretko dovode u vezu sa podzemljem. Međutim, stvari koje se nje tiču za sada obavija veo tišine, jer je prema nezvaničnim izvorima u veoma dobrim odnosima sa onima u političkom vrhu, i postoji bojazan da bi zbog svog mogućeg krivičnog gonjenja mogla da otkrije istaknute pojedince, što bi bilo i više nego neprijatno. Odnosno, moglo bi se dogoditi, da „zaista velike glave“ padnu u prašinu. I s obzirom na to da bi mnogi bili umešani, sigurno se smatra najboljim rešenjem da se odvoje od jednog od najvažnijih ljudi u zemlji do sada. Ovo je utoliko logičnije, jer prema nekim glasinama Stefanović više nije bio zadovoljan položajem treće violine, već je želeo da bude prva.
Inače, pre pedeset i pet godina, istu sumnju je „navukao“ i Aleksandar Ranković. Tako da se može osetiti vrlo velika sličnost između starog i sadašnjeg slučaja. Takođe je indikativno, da su umešani u oba slučaja, uprkos njihovom batrganju bili osuđeni na pad.
Foto: nova.rs
