Konstantno se hvalimo time, da broj i vrednost stranih investicija raste iz godine u godinu, dajući ogroman podsticaj srpskoj privredi. To je i razumljivo, jer sami ne bismo daleko dogurali, bilo sa javnim ili privatnim kapitalom, jer je naš nacionalni dohodak, uprkos rastu, veoma skroman.
Naravno u međunarodnom poređenju.
Međutim, vlasnici priliva stranog novca imaju očekivanja i od beogradske vlade. Svake godine u obliku određene Bele knjige, daju brojne „preporuke“, čije ispunjavanje od strane „domaćina“ ne samo da se očekuje, već to i dosledno zahtevaju. Štaviše, pored dobrog „nastavnika“, daju i ocene po delovima. Na ovakvu jednu anketu je došao red i poslednjih dana, a na samom početku možemo reći, da rukovodstvo zemlje stoji tako, da će ići na popravni. Savet stranih investitora, na čelu sa tamošnjim generalnim direktorom Telenora, primetio je da je kabinet Brnabićeve poslovao znatno ispod očekivanja.
Prošle godine je na primer, dato ni manje ni više nego osamnaest preporuka u oblasti radnog prava, ali je određen napredak postignut samo u pogledu stranih radnika, a što se tiče ostalih tačaka, nalazimo se isto tamo gde smo bili i prošle godine. Iako su strani investitori očekivali poboljšanje stanja u nizu drugih oblasti, kao rezultat reformi najavljenih za dvanaest meseci.
Drugo, veoma važno pitanje je vezano za poreze. Deset od trideset i šest preporuka pokazuje opipljive rezultate, ali kod sedamnaest sve ostaje po starom. Samo zbog toga, vlada dobija ocenu dva minus.
U poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji imamo loš učinak, jer je vrednost jedva 1,18, što znači da i ovde – rečeno školskim jezikom – idemo na popravni.
Došlo je do poboljšanja u upravljanju nekretninama, stečaju i deviznom poslovanju, ali su članovi saveta od pedeset stranih investitora napredak ocenili sa samo 1,64, tačnije, napredak u odnosu na očekivanja odgovara svojevrsnoj dvojčici – milostinjici. U poslednje vreme. Pre šest decenija međutim, i u Poljoprivrednoj školi u Kovinu bi pali, jer je tada trojka bila prelazna ocena. Na sreću, redosled po kome se procenjuje znanje učenika se od tada promenio, pa se sa drugim najmanjim brojem može preći u sledeći razred. Međutim, ovo se odnosi samo na obrazovanje. Ekonomski akteri drugačije računaju. Za njih je prihvatljiva samo četvorka (ali pre petica). Srbija međutim, u poslednjih godinu dana nije ni blizu tome, bar prema savetima stranih investitora. Najbolju „ocenu“, 2,6, dobila je iz informatike. Na kraju godine se obično uzima u obzir prosečan rezultat, i na osnovu toga se odluči da li je učenik pao ili je njegov učinak (jedva) dovoljan, možda dobar, vrlo dobar ili odličan. Pa, od 319 „domaćih zadataka“ poslatih u ovo vreme prošle godine u Beograd, u 67 posto nije bilo pomaka. Jedva osam posto je pokazalo prihvatljiv razvoj, što je iskreno govoreći, bilo dovoljno za sramotnu ocenu 1,44.
Tako da strani finansijeri sa pravom mogu da preuzmu ulogu način govora i da srpskoj vladi kažu:
„Sedi. Jedan!“
Snopovi novčanica polako padaju (Foto: ekapija.com)
