Na glavnom gradskom trgu, onom koji nosi ime kralja Milana, više od pola veka stoji staklena palata, impozantna zgrada, visoka petnaest spratova, koja se nadvija nad statuom pokojnog monarha. Mnogi spomenici u ovom gradu burne istorijske prošlosti evociraju turska vremena, bugarsku okupaciju, ali su u blizini arheolozi identifikovali i rodno mesto bivšeg rimskog cara.
Velik i veći
U planinskim predelima je uobičajena i prihvaćena stvar da se grade visoki stambeni i javni objekti, jer se na datim ravnim površinama može graditi, a ljudi nerado grade na planinskim stranama. Tako se i moglo dogoditi da je najviša zgrada u gradu Hotel Ambasador, u kom sam više puta imao prilike da odsednem, iako ima i manjih i i više domaćinskih smeštaja u Nišu. Poslednjih šest godina sam pokušavao da zavirim u zgradu, ali je tada bila u renoviranju, odmah posle privatizacije – pričaju meštani.
Sad je ovaj hotel, sav od stakla, ponovo u centru pažnje, jer jedan plakat od nekih trideset metara prekriva celu zgradu. Od krova do prizemlja su namestili i zalepili fotogradiju na kojoj je prikazan šef države i logo vladajuće stranke. Predsednika, koji je stigao u trodnevnu posetu Nišu, pozdravili su ogromnim plakatom koji je koštao 20 000 evra. Ko su to oni? Pa, Nišlije!
Gradonačelnica, koja je i član najužeg rukovodstva stranke šefa države, i ostale gradske vođe, to jest gradski oci i majke – ako sme da se koristi ovaj izraz. Veći poster od ovog nismo do sada videli, verovatno ni u tom delu Srbije. Iz tvrđave podignute u tursko vreme, koja je više stotina metara udaljena, može se jasno golim okom pročitati poruka: Dobro došli Predsedniče! Podsećam da je na jednoj od velikih skupština, kako su slagali, spontano govorio krajem osamdesetih godina prošlog veka u Beogradu, tada smo videli primer novog miloševićevskog mađarskog, po kome su „dobro ste nama došli, dragi naši prijatelji!“ Moj kolega kome mađarski nije maternji jezik i dan danas mi se tako javlja kada se sretnemo.
Inače, u novembru 2016. godine, grad Niš je bio domaćin tadašnjoj srpskoj i mađarskoj vladi i to lično šefovima vlada, Aleksandru Vučiću i Viktoru Orbanu. Istina, datum oslikan na zidu na mestu razgovora morao je da se ispravi, pa su ogromne brojeve koji obeležavaju dan sastanka brzo (ali na vreme) premalali moleri. Od tada je nastavljena praksa zajedničkih sednica kabineta, na naizmeničnim lokacijama.
Najveći
Ovakva greška se sada nije dogodila, iako je ogromnu sliku i slova u odnosu na ono pre pet godina trebalo ne samo dizajnirati i odštampati, već i sastaviti od ko zna koliko manjih delova. Pozdravni bilbord predsedniku je nesumnjivo spektakularan, a i propagandisti u Severnoj Koreji mogu na njemu da nam pozavide. Verovatno su se i u bivšem Sovjetskom savezu uhvatili za glave nekadašnji tvorci ogromnih Lenjinovih statua koje stoje na ogromnim trgovima. Jedan od njih bi mogao biti i tvorac Nemanjinog spomenika, koji je svečano otkriven prošle godine u Beogradu, iako je prema zlim jezicima umetnik zapravo modifikovao lik jednog srednjevekovnog ruskog plemića i to prodao rukovodstvu srpske prestonice. Kako god, u džep je strpao lepe pare od Beograđana. U Subotici je takođe nedavno podignut novi spomenik visok deset metara, koji prikazuje srpskog kralja Petra I meštanima i posetiocima. Muška figura visoka kao dva čoveka stoji na postolju od crvenog mermera, oslonjena na mač i posmatra korzo, ali mu pogled „dopire“ sve do gradske kuće. Konj je ovaj put izostao, iako je još uvek bio tu u Zrenjaninu…
Megalomanija je sve više karakteristična u sadašnjoj vlasti, a mnogi se pitaju kako je reagovao aktuelni vladar Srbije na dekorativni plakat na niškom hotelu Ambasador. Da li je pohvalio ili prezreo lokalne predstavnike i lidere stranke i vlasti, koji su – prema zdravorazumskim misliocima – preterali? Ovi potonji veruju da i lizanje tabana (da ne pominjemo druge delove tela) ima neka određena pravila i ograničenja. Oni koji su skeptičniji kažu i da je granica u ovom pogledu zvezdano nebo, a očekuje se još iznenađenja u kampanji uoči apriliskih izbora. A možda će partijski vojnici ofarbati i druge zgrade u „odgovarajuću“ boju. Jedno je sigurno: ovo zlatno doba iznenađuje nas sve ozbiljnijim čudima.
Kao P.S. mislim da je važno napomenuti – i zbog današnje mladeži – da je poznati hotel Ambasador svečano otvoren 1968. godine u jednoj drugoj zemlji, koja je imala doživotnog predsednika, Josipa Broza Tita, a koji je bio poznat i poštovan u svetu.
Hotel Ambasador u Nišu, sa likom Aleksandra Vučića (Foto: Beta)
