U zavisnosti od nečijeg temperamenta ili trenutnog emocionalnog stanja, rečenica u naslovu može biti izgovorena odsečno, u nekoj vrsti praskavog stila, ili baš pomirljivo, umorno od života, ali čak i flegmatično, samo dobacujući drugoj osobi da bi shvatila da nemate volje time da se bavite.
Razlozi su isti u svim slučajevima: nema boljeg, zašto da glasamo, ništa se ne menja, ovi novi su se već nafatirali, ako bi došli novi, tek će početi da pune svoje džepove…
„Ako se ne baviš politikom, onda će se ona baviti tobom“ – ovu izjavu mnogi često citiraju u odgovoru, a koja je veoma karakteristična za region u kom živimo, jer je politika prožela sve životne elemente. Ko je za to kriv, i koliko je to (nije) normalno, bolje da sada ne ulazimo u to, ali svako treba da bude svestan toga, da ako kaže da ga politika ne zanima, onda je odlučio da ne želi da se bavi budućnošću sebe i svoje porodice, jer ako je čak i javna rasveta u gradu katastrofalna, i to je politika. Ako su deci obećali igralište pre godinu i po dana, a od toga nije bilo ništa, i to je politika (ili na primer, ako je deci uz svu pompu predato igralište, koje od tada nisu ni mogla da koriste). Ako državne službe ne funkcionišu, jer je mnogo partijskih vojnika moralo biti zaposleno, i to je politika. Ako dnevne ili nedeljne novine koje rade od javnih sredstava mogu pisati o problemu koji tangira građane samo nakon što dobiju dozvolu i scenario od stranke, i to je zbog politike.
A oni koji misle da nije vredno glasati, jer je rezultat već unapred određen, nije zgorega podsetiti ih, da je to tako, onda U Mađarskoj Fides ne bi smenio socijaliste 2010. godine, a u Srbiji Demokratska stranka ne bi prešla u opoziciju 2012. godine, a iste godine Boris Tadić ne bi trebao da preda predsedničku funkciju Tomislavu Nikoliću…
Izbori (Foto: pixabay)
