Svi smo nažalost svesni opasnosti koju ratna stihija donosi, a nikada to nije daleko, iako teritorijalno možda tako deluje, s obzirom da će očigledno ceo svet osetiti posledice, ovakve ili onakve.

Međutim, šta se sve događa u pozadini cele priče i kakvi su komentari širom sveta? Širom sveta, štampa izveštava o nimalo prijatnim stvarima.

Razdor između Rusije i Izraela se dodatno produbio, s obzirom da Moskva tvrdi da Izrael podržava ono što su nazvali „neonacističkim“ režimom u Kijevu. Tenzije su se još povećale nakon tvrdnji moskovskog ministra spoljnih poslova, da je i sam Hitler bio delimično Jevrej. Ovi komentari su izazvali negodovanje u Izraelu, a pozvali su i ruskog ambasadora i zatražili izvinjenje. Da bi se sve ovo stavilo u pravi kontekst, treba znati da su Izrael i Rusija imali bliski saradnički odnos, a ranije se smatralo da izraelska vlada zastupa prilično neutralan stav u ukrajinsko-ruskom ratu. Da bi dobili širi kontekst, treba znati i to, da je nedavno ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u jednoj italijanskoj TV emisiji bio upitan kako Rusija može da tvrdi da se bori da „denacifikuje“ Ukrajinu, kada je predsednik te zemlje, Zelenski, i sam Jevrej. Lavrov je odgovorio da je moguće da greši, ali je i Hitler imao u sebi jevrejske krvi, a to što je Zelenski Jevrejin, ne znači apsolutno ništa. Dodao je i to da „već neko vreme slušamo od mudrih Jevreja da su najveći antisemiti bili upravo Jevreji“. Sada je verovatno malo jasnije zašto je Izrael veoma burno odreagovao, te je njihov ministar spoljnih poslova, Jair Lapid u ponedeljak nazvao Lavrovljeve komentare „neoprostivim, skandaloznim i užasnom istorijskom greškom“. Dodao je i to da Jevreji nisu sami sebe ubijali u Holokaustu, te da je najniži nivo rasizma same Jevreje okriviti za antisemitizam.

Lavrovljevi komentari su izazvali bes i nevericu i van Izraela, te je Čak Šumer, lider većine u američkom Senatu, a i najviši izabrani jevrejski zvaničnik u zemlji prokomentarisao na Twitteru da je „jezivo videt kako ruski ministar spoljnih poslova Lavrov pribegava antisemitizmu i dezinformacijama o holokaustu, kako bi odbranio Putinove ratne zločine“.

Zatim, evropske berze se zatvaraju sa 1,6 posto manje, jer su investitori zabrinuti zbog povećanja kamatnih stopa i rastuće inflacije. Dow Jones Industrial Average kompanija je pala za više od 1000 poena, a Nasdaq Composite bna primer skoro 5% u prošli četvrtak. Zarade nastavljaju da utiču na individualno kretanje cena akcija u Evropi. Član Evropske centralne banke i guverner Finske centralne banke, Oli Ren, izjavio je za CNBC u petak da se tržišne turbulencije mogu pripisati „prožimajućoj neizvesnoti“ koja zasenjuje ekonomske izglede. On je dodao i da se u Evropi suočavamo sa ovim stvarima zbog blizine, a i posebno zbog prevelike energetske zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Prema njegovom mišljenju, što se tiče evropske privrede, već su zbog ovih faktora smanjene prognoze rasta. S druge strane, evropska privreda se i dalje razvija, oporavak je u toku, zaposlenost se poboljšava, a vidi se i da postoji dosta fiskalnih i monetarnih uslova koji i dalje podržavaju ekonomiju, misli Oli Ren.

Zatim, veoma interesantna činjenica je da bi članstvo u NATO-u, kako kažu, bila istorijska odluka za Finsku. Ne treba zaboraviti da ista ta država deli sa Rusijom granicu od 1300 kilometara. Direktorka Atlantskog saveta za severnu Evropu, Ana Vajslander, izjavila je da su i Finska i Švedska dobro pripremljene da odgovore na često ponavljane političke i vojne pretnje od strane ruskog predsednika Vladimira Putina. Šta god joj ova izjava značila, ne deluje ni najmanje prijatno. Još je dodala, da oružane snage obe zemlje uživaju visoku kompatibilnost sa državama članicama NATO-a. Ko sad kome tu preti, na vama je da zaključite. Nijedna varijanta nikako ne zvuči dobro.

U međuvremenu, Rusija je prošlog ponedeljka, 9. maja, održala svoju tradicionalnu vojnu paradu „Dan pobede“, povodom 77. godišnjice pobede Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. Očekivano je učešće preko 65000 ljudi, sa 2400 jedinica naoružanja. Parada je ove godine ostala u pozadini ruske invazije na Ukrajinu, to je sigurno. Samo da podsetimo, da je pomenuta invazija izazvala međunarodnu osudu i niz ekonomskih sankcija na ključne sektore zemlje, pojedince i kompanije povezane sa Kremljom.

I da se opet vratimo na prethodnu temu, ali iz drugog ugla.

Erdogan, predsednik Turske, izjavio je da oni ne podržavaju ulazak Švedske i Finske u NATO. A kao što je poznato, za ulazak nove države u NATO, potrebno je konsezusno odobrenje svih postojećih članica. Takodje je opštepoznato i proverljivo da je Turska pristupila NATO-u 1952. godine i ima drugu po veličini vojsku u savezu od 30 članica, posle Sjedinjenih američkih država. Turski predsednik je doveo u sumnju potencijalno članstvo Švedske i Finske, to jest da su obe zemlje na korak od podnošenja zahteva za pridruživanje alijansi baš u trenutku ruske invazije na Ukrajinu. Erdogan je pomenuo i to, da nordijske zemlje ugošćuju i članove Kurdske radničke partije, koju Turska klasifikuje kao terorističku grupu. Erdogan takođe tvrdi i to da su Švedska i Finska „dom mnogim terorističkim organizacijama“. Takođe je nazvao „greškom“ i prihvatanje Grčke u članstvo NATO-a 1952. godine. Turska i Grčka su dogogodišnji rivali i borile su se u sukobima jedna protiv druge čak i kao članice NATO-a.

Idemo malo dalje.

Bilahari Kausikan, bivši singapurski diplomata, izjavio je da bi Kina trebala da razmotri snažni odgovor Zapada na rusku invaziju na Ukrajinu, s obzirom na sopstvene kalkulacije u odnosu na Tajvan. Bivši diplomata je ovo izgovorio u kontekstu sastanka predsednika Džoa Bajdena sa liderima jugoistočne Azije, koji se završio u petak. O rivalitetu SAD i Kine, Kausikan je rekao da nije realno očekivati „odvajanje“ Zapada od Kine, termin koji se odnosi na progresivno prekidanje ekonomskih i trgovinskih veza između Kine i Zapada.

I tako.

U svetlu svih ovih činjenica, kanda je jedino realno izjaviti sledeće.

Neka nam je Bog u pomoći.

Zemlja između dva Božija prsta (Foto: pxfuel.com)