Njih dvadeset i troje je završilo viši stepen inkluzivno razvojnog stručnog pedagoškog smera za usavršavanje u Vojvođanskom mađarskom centru za obrazovanje, istraživanje i kulturu 2021. godine. Obuka je realizovana u saradnji sa Učiteljskim fakultetom „Juhas Đula“ , odsek pedagogije u Segedinu, uz podršku Mađarskog nacionalnog saveta. Ovih dvadeset i troje učenika su druga generacija specijalizovane obuke, a prema njihovom mišljenju, ovo četvorosemestralno obrazovanje je bilo odlično, popunilo je praznine i veoma je korisno.
Tokom studija su pisali radove, imali praktičnu obuku, a na kraju su pisali diplomski rad. Među njima su i Zoltan Beler, koji radi kao vaspitač u Školskom centru „Dositej Obradović“ i Anabela Janković koja radi u Specijalnoj školi „Bratstvo“ u Bečeju, a koji su se u krajnjem očaju obratili našoj redakciji, jer su znanje i diplomu dobili, ali potonje ne mogu da realizuju. Realizatori obuke, VM4K daju sve od sebe da razreše ovu situaciju, koja je, kako sami kažu, i njih iznenadila.
Većina njih je učestvovala u obuci, jer je sigurnost, eventualno zadržavanje njihovog posla zavisilo od sticanja odgovarajuće diplome. Zoltan i Anabela su bili svesni da to ne odgovara master stepenu, ali tada još nije bilo moguće znati kom smeru će diploma odgovarati kod prethodne generacije koja je već završila.
-Mogao je biti januar kada je stigla vest da je prvoj generaciji master pedagoškog smera naturalizovana diploma, iako smo znali da to nije master obuka kada smo započeli. U međuvremenu se pokazalo da obuka nije nivelisana, što smo posle videli i na diplomi. Na kraju je bilo to, kao da smo otišli na kurs od par nedelja, iako smo pohađali obuku dve godine, polagali ispite i pisali diplomski rad – kaže Zoltan, koji dodaje da je prva generacija nakon završene obuke grupno predala mađarsku diplomu Mađarskom nacionalnom savetu, koji je sređivao naturalizaciju.
-Nama o tome niko nijednu reč nije rekao, za dve godine nismo videli ništa i nikog od nacionalnog saveta. Nakon što se ispostavilo da diplomu ne možemo da naturalizujeo, rekli su da nije dobro prevedena, jer je prethodna generacija dobila zvanje master defektolog, pedagog inkluzivnog razvoja. Ovakva diploma ovde kod kuće ne postoji, jer ne postoji ni takav smer. Od Anamarije Viček, državnog sekretara za obrazovanje smo saznali, da treba koristiti zvanje master defektolog, ali je bilo pravnika koji to nisu tako hteli da prevedu, jer takvog smera u Srbiji nema.
Za mnoge od njih je naturalizovana diploma važna, jer bi mogla da dovede do zaposlenja na neodređeno vreme. Zoltan je sedam godina vaspitač u Školskom centru „Dositej Obradović“, a inače je profesor fizičkog vaspitanja. On je jedini vaspitač u školi koji je Mađar, a 75-80 posto dece sa posebnim obrazovnim potrebama koja ovde dolaze su Mađari.
Anabela je rekla da ju je kontaktirao ENIC/NARIC Centar, institucija koja je odgovorna za naturalizaciju visokoškolskih dokumenata i obavestili su je da može da preuzme naturalizovanu diplomu. Međutim, ona nije mogla da ode iz zdravstvenih razloga, a nedelju dana kasnije su joj rekli da su diplomu povukli, ipak je neće naturalizovati.
Zoltan je mišljenja da je obuka koju je završio veoma važna, i da bi 85 posto nastavnika trebalo da je završi kako bi se snašli u inkluzivnom obrazovanju.
-Jene Hajnal, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta je rekao da smo znanje dobili. Što i jeste činjenica, to se nije ni dovodilo u pitanje. Ali smo i pored posla, porodica, utrošili dve godine na to, pisali pismene, diplomske. Sve smo to uradili da bismo dugoročno ovde ostali, da bismo imali siguran posao. I time su nam natrljali nos da je obuka bila besplatna, pa šta više hoćemo. Rekli su da su oni sve uradili. Nije mi cilj da bilo koga povredim ili ponizim. Ova obuka je veoma važna i treba je podići na viši nivo, jer je preko potrebna. Vidim da su napravili greške prilikom uvođenja, jer nisu do kraja raščistili kako može da se naturalizuje ova diploma i u kom zvanju. Meni je ovo neverovatno, ne mogu da shvatim ovoliki stepen neozbiljnosti. A ujedno očekuju da ostanemo kod kuće. Zašto i zbog čega, kad nas ovako prevare? – postavlja pitanje Zoltan.
U vezi sa ovim slučajem smo odmah kontaktirali Mađarski nacionalni savet, gde su nadležni preko referenta za štampu samo toliko rekli da je stav MNS-a da neće komentarisati. Potražili smo i Anamariju Viček, državnu sekretarku sa obrazovanje Saveza vojvođanskih Mađara, ali u datom roku nije odgovorila na naša pitanja u vezi sa ovim slučajem.
Međutim, odgovorio je Tamaš Košanji, stručni referent Vojvođanskog mađarskog centra za obrazovanje, istraživanje i kulturu. Od njega smo saznali u saradnji sa kim se odvija obuka i kako se moglo dogoditi da je prva generacija mogla da naturalizuje diplomu, a druga već ne.
-Ovo stručno usavršavanje je specijalizovano stručno usavršavanje Instituta za specijalno obrazovanje Učiteljskog fakulteta „Juhas Đula“ Univerziteta u Segedinu, koja je počela kao obuka van sedišta u jesen 2017. godine u zgradi Fondacije Sekereš Laslo, kao rezultat saradnje između Mađarskog nacionalnog saveta, kao osnivača i nadležnih Univerziteta u Segedinu. Od 2018. godine organizaciju je preuzeo Vojvođanski mađarski centar za obrazovanje, kulturu i obuku, koji deluje u okviru Fondacije Sekereš Laslo.
Kako se može dogoditi da diplome prve generacije budu naturalizovane, a naredne generacije ne?
-Ova situacija je i nas iznenadila, upravo zato što su diplome prve generacije naturalizovane bez problema 2019. godine. Kada smo to saznali od studenata, smesta smo kontaktirali osnivača. MNS je i nastavio pregovore sa ENIC/NARIC Centrom, koji je u cilju informisanja kontaktirao Kancelariju za obrazovanje Mađarske. Ovaj višemesečni proces se završio tako, što je pomenuta budimpeštanska Kancelarija za obrazovanje obavestila ENIC/NARIC da predmetna obuka nije master obuka, već stručno usavršavanje, kao što su u beogradskoj centrali i tvrdili drugoj generaciji svršenih studenata. Sa studentima smo mi sve vreme održavali kontakt, kao i sa osnivačem i beogradskom kancelarijom. Nismo dobili nikakvu negativnu povratnu informaciju od studenata, jer su svi bili svesni da to nije ingerencija VM4K. Reč je o veoma teškoj i izuzetno delikatnoj situaciji, jer dvaedeset i troje studenata nije moglo da naturalizuje diplomu, dok je prvoj generaciji to uspelo. Želimo da budemo oprezni, jer ne bismo hteli nikoga da dovedemo u nezgodnu poziciju. Razumemo frustriranost studenata, ali ne želimo ni one koji su već naturalizovali diplome da stavljamo u nepravedan položaj. Činjenica je da je ovo usavršavanje, ne master. Međutim, i to je tačno da je beogradska ENIC/NARIC kancelarija u Beogradu odbacila diplome druge generacije, a ne odbila. To bih želeo da naglasim, jer to što ENIC/NARIC Centar – u suprotnosti sa izrazom formulisanim u pitanju – nije odbio prijavu diplomaca, već odbacio, ogromna je razlika. Naime, ako je jedna diploma odbijena, više ne može biti priznata u Srbiji, a u ovom konkretnom slučaju je međutim, centar vratio diplome svršenim studentima, time im dajući mogućnost da konkurišu na nekom novom konkursu za naturalizaciju diplome. Smatramo da je time s jedne strane ostavljena otvorenom mogućnost za rešenje, a sa druge pokazuje da u ENIC/NARIC Centru postoji dobra namera i otvorenost ka rešavanju problema.
Da li je VM4K pre početka obuke proverio da li se pored stečenog znanja na datim usavršavanjima mogu naturalizovati i diplome kod kuće?
-Naš zadatak je od 2018. godine bio da organizujemo obuku po preliminarnom rasporedu, imajući u vidu interese studenata i predavača, da obezbedimo potrebnu tehniku, organizujemo i obezbedimo smeštaj za predavače i nadgledamo konsultacije tokom obuke. Nadalje, VM4K na zahtev vrši potrebne uplate za studente u Mađarskoj, prikuplja i dostavlja studentsku dokumentaciju sedištu obuke, a takođe nastojimo da na što primereniji način izvršimo sve neophodne poslove organizacije obuke. Nadam se da ovim nismo razočarali ni profesore, a ni studente. Međutim, istina je da kada smo 2021. godine bili suočeni sa tim da za naturalizaciju usavršavanja ne postoji primer, iako ga srpski zakon o visokom obrazovanju priznaje, smatra da je stručno usavršavanje deo toga, onda smo krenuli da stvari uzmemo u svoje ruke, odnosno i više od toga, konstaktirali smo osnivača i sami preuzeli inicijativu.
Da li su vam se studenti obraćali u vezi ovog problema i koji ste im odgovor dali?
-Naravno, svršeni studenti su se obratili i VM4K-u u vezi sa datim problemom. Mi smo kontaktirali Mađarski nacionalni savet, sa rukovodstvom Univerziteta u Segedinu, a sa ENIC/NARIC Centrom i sada pregovaramo. Sve činimo što možemo ne bi li se ovaj problem rešio. S obzirom da su studenti pokazali otvorenost u smeru toga da završe osnovni smer, sada i o tome pregovaramo sa Institutom za specijalno obrazovanje Učiteljskog fakulteta „Juhas Đula“ Univerziteta u Segedinu, ne zaobilazeći osnivača, ali se trudimo prema svojim mogućnostima da ova obuka počne i kao polugodišnja – a za ovo je fakultetu potrebna ministarska dozvola iz Budimpešte, a onda se mora potpisati ugovor, tako da situacija nije baš tako jednostavna. Međutim, radimo na tome zajedno sa našim osnivačem. Mnogo smo naučili iz ove situacije, jer smo shvatili da sistem koji je do sada postojao treba menjati. Od januara ove godine dokumentacija svih naših obuka se zvanično prevodi na srpski jezik i pratimo u okviru ličnih susreta, kakve su realnosti inkluzivne stručno-pedagoške razvojne obuke, kao i priznavanja naših ostalih usavršavanja u zakonskim okvirima. Nadalje, smatram važnim pomenuti da iako nije karakteristično priznavanje ovog, Zakon o visokom obrazovanju Srbije poznaje koncept stručnog usavršavanja, pa nije nemoguće usklađivanje sa ovakvom vrstom usavršavanja u Mađarskoj.
Kakve kvalifikacije dobijaju studenti tokom ovog kursa?
-Diplomci dobijaju stručno usavršavanje višeg nivoa, koje vredi 120 kreditnih poena, a vreme trajanja obuke je dve godine. To su studije zasnovane na prethodno postojećoj diplomi, a koje uključuju integrativne pedagoške metode, predmete koji obuhvataju inkluzivna pedagoška i specijalna pedagoško-psihološka saznanja. Po završetku stručnog usavršavanja, obavezan je diplomski rad u vrednosti od 10 kreditnih poena, kao i samostalna javna odbrana istog. Naziv kvalifikacije stečene tokom obuke jeste inkluzivni, razvojni stručni pedagog.
Da li će se obuka za specijalno obrazovanje u VM4K nastaviti i u budućnosti?
-Planiran je nastavak stručnog usavršavanja iz inkluzivne razvojne pedagogije u organizaciji VM4K. S obzirom na to da je Vojvodina sastavni deo područja visokog obrazovanja u Karpatskom basenu, to nama, organizatorima obuke, daje osećaj misije i odgovornosti. Može se postaviti pitanje kakve to veze ima sa uzvišenim rečima kao što su misija i odgovornost? Činjenica je i mogućnost da u Subotici jedan takav prestižni fakultet kao što je Univerzitet u Segedinu ili Univerzitet Semmelweis u Budimpešti, nudi mogućnost obuke u lokalu, još pride potpuno besplatno, prilagođeno potrebama studenata u dopisnom nastavnom planu i programu. Da bismo ovu priliku obezbedili, mi ćemo organizovati obuku i naći mesto za nju, što je između ostalog deo naših odgovornosti. Smatramo da zbog ove, novonastale situacije ne bi ipak bilo pametno prepustiti ovakve i slične mogućnosti za usavršavanje. Radimo na utabavanju puta za naturalizaciju daljeg usavršavanja. Uzorke diploma zvanično prevedenih na srpski jezik, planove mreže obuke, koji sadrže predmete, njihove kreditne bodove i broj časova, lično nosimo u ENIC/NARIC Centar, kao i kog semestrra će biti održani, i opis obuke za deset osnovnih i naprednih usavršavanja. Verujemo u to da ćemo uspeti da napredujemo.
Diploma (Foto: privatna arhiva)