Domaće pčele se u našim krajevima roje u maju i početkom juna. Ovo je instinktivni i drevni obred razmnožavanja pčela, iznedri se nova matica, a stara se udaljava sa masom njoj odanih pčela. Ovo izaziva priličnu uzbunu među ljudima, jer niko ne zna šta da očekuje kada se više hiljada pčela pojavi nad njegovim dvorištem.

I meni se isto to dogodilo. Jednog popodneva sredinom maja, kada je sunce jako sijalo, pila sam kafu u dvorištu, kada sam primetila neku čudnu buku. Bila je sve jača, kao da se neka građevinska mašina približava kući, čak su i komšije radoznalo izlazile da vide šta se dešava. Onda se, gotovo niotkuda, nad mojim dvorištem pojavio niski, gusti crni oblak i glasan roj pčela se ustremio na moj dimnjak… Prizor i zvučni efekat bili su zastrašujući.

Međutim, po mišljenju stručnjaka, pčele su najmirnije kada vise u grozdovima na drvetu, u pukotini stene ili na zidu kuće, dimnjaka. Pre rojenja, pčele opljačkaju svoje nekadašnje prebivalište, košnicu i puna im je medna bešika. To ni u jednom drugom slučaju ne rade. Kada se skupe na grani drveta, to je najjednostavnija situacija, jer pčelar poseče granu drveta i prenosi je u košnicu. Ako se skupe na ogradi ili dostupnom zidu, pometu ih u jedan sanduk, te ako ovako uspeju da uhvate i maticu, ući će i ostale pčele. Najgori slučaj je ako matica uleti u dimnjak.

Šta da radimo ako su nam se u dimnjak uselile pčele?

U člancima vezanim za ovu temu se preporučuje da u tom slučaju sačekamo tri dana, jer postoji ozbiljna šansa da će pčelinji roj odleteti posle jednog dana. Posle dva dana se šansa za ovo drastično smanjuje, a posle tri dana izvesno je već da su našle odgovarajuće stanište u dimnjaku. Posle nedelju dana počinju da grade saće, koje će u potpunosti zatvoriti odvod dimnjaka, pa je bolje ovo ne sačekati. O tome da li se mogu oterati dimom, pošto upalimo vatru, različiti izvori različito pišu. Prema nekima paljenje vatre ne dovodi do rezultata, jer pčele „sednu“ na ivicu dimnjaka, a drugi smatraju da se tek useljeno pčelinje društvo može oterati dimom. Ovakvom metodom se ne može oterati porodica koja se već davno uselila, štaviše, kada se vatra prvi put zapali u jesen, proizvodi sagorevanje (ugljen dioksid i ugljen monoksid) koje se vraća u stan. Zbog toga se već dogodilo nekoliko smrtnih slučajeva.

Ja sam napravila grešku, zato što sam čekala više od nedelju dana pre nego što sam počela da tražim pomoć. Ne koristim dimnjak, tako da sa tog stanovišta pčele nisu predstavljale opasnost, a nisam želela ni da ih istrebim, pa sam prvo pitala pčelare za savet. Bilo je onih koji su mi odmah rekli da se pčele iz dimnjaka mogu samo istrebiti i da će razmisliti o tome da pokušaju da ih uhvate ako ja dobro ispitam situaciju sa tavana. Kod dimnjačara u Bečeju, dve službenice su se najpre malo zbunjeno zgledale, da bi mi jedna od njih saopštila: jednog njihovog dimnjačara su jednom izbole pčele i od tada po naređenju šefa više ne prihvataju takve poslove. Ni gospođa u Ciklon NS preduzeću za dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju, sa kojom sam razgovarala telefonom nije me baš ohrabrila. Kasnije sam od jednog njihovog stručnjaka saznala, da ako nabavim jedne velike merdevine pomoću kojih mogu da se popnu na krov, možda istrebljenje može da se reši za oko 12 000 dinara. Nismo ulazili u to kakvo će sredstvo biti upotrebljeno za ovakvu akciju, ali po mišljenju pčelara, to se odvija pomoću sumpornih listova savijenih u fišek, koji se upale i unište insekte. Naravno, posle istrebljenja pčela, dimnjak i dalje ostaje zapušen zbog postojećeg saća, pa svakako moramo zvati i dimnjačara.

„Med je sveta stvar“

Jožef Mesaroš, pčelar iz Bečeja, proverio je u kojoj su meri pčele naselile moj dimnjak. On mi je i preko telefona već rekao da su moji gosti bezopasna stvorenja i da bi trebala da se osećam, počašćenom što su mi se pridružile.

-Pčele su ugradile ceo presek odžaka po dužini, pa ih nisam video, ali sam ih čuo. Mislim da je bilo moguće oterati ih dimom prvih dana, jer je za njih dim drevni znak opasnosti. Sada ih već treba ostaviti na miru, jer su bezopasne, ako ne koristite dimnjak. Ako iz nekog razloga ostanu bez hrane, može se dogoditi da uginu… – procenio je situaciju, nakon što je sišao sa tavana. Jožef Mesaroš voli i poštuje pčele, za koje veruje da su posebna stvorenja.

-Od aprila do oktobra sam na livadi sa svojim pčelama. Ujutru izađem da ih vidim, slušam kako zuje, redovno proveravam da li imaju vode… To je jedna vrsta ispunjenja kada čovek uduva malo dima, izvadi jedan okvir, tada svet prestaje da postoji. Toliko je posebnih stvari u svetu pčela! Pčele uvek mogu da me smire, čak i onda ako me eventualno napadnu. Ali ja ne idem među njih da izigravam heroja, bez zaštitnog odela.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je u Srbiji bilo 976 hiljada košnica, što je za 44 posto više nego 2014. godine, ali četiri posto manje nego 2020. godine. I pored nepovoljnih klimatskih uslova, u 2021. godini je u zemlji proizvedeno blizu 7,5 hiljada tona meda, što je povećanje od 70 posto u odnosu na 2014. godinu, ali pad od 35 posto u odnosu na prethodnu. U Mađarskoj se u proseku godišnje proizvede oko 20 do 25 hiljada tona. Moj sagovornik kaže da se naježi kada o medu pričaju u tonama.

-Med je sveta stvar, ne može se o njemu tako pričati… Počeo sam da se bavim pčelarstvom 1983. godine, pored posla. Ja sam još tako učio da se mora početi sa 2-3 porodice, posle 4-5 godina recimo deset, a posle 8-10 godina iskustva u pčelarstvu možemo se baviti i sa 20-30 pčelinjih porodica. Sada mnogi to žele sve odjednom. Osećaju da ih na to obavezuje imperativ uspeha – negoduje Jožef Mesaroš.

Njemu je najdraži med od lipe, ali baš njega najređe vrca. Da bih bolje razumela njegov izbor, navodi neobično poređenje.

-Za mene je veoma popularni bagremov med kao Merilin Monro, a med od lipe kao Natali Vud, pigmentisan, vatren, dinamičan… Ono što se prolije po stolu i mora da se obriše krpom mene ne zanima… Svetski trend je da se traže svetli, medovi koji se manje kristalizuju, ali to nema nikakve veze sa sadržajem meda. Zbog ove potražnje, Kinezi su napravili filter koji može da posvetli med – objašnjava Jožef.

Kinezi ovim nestašlukom zapravo ne falsifikuju. O falsifikovanju meda možemo da govorimo onda kada posle berbe uveče pčelar sipa mnogo šećernog sirupa u hranilicu, a koji pčele obrađuju. Ali osim pčelara, i distributer može da lažira kukuruznim fruktoznim sirupom, pa se tako može desiti da se od 20 tona otkupljenog meda 35 tona proda na tržištu.

Falsifikovani med laik ne može da razlikuje od pravog, pa možemo biti sigurni u kvalitet samo ako kupujemo od pčelara kog poznajemo i kome verujemo.

Mogao bi postati i lokalni brend

Jožef je izuzetan i po tome, što se ne tuži sa državom zbog subvencije od 7 evra po košnici, a koja se ne izjednačava sa onom koja sleduje po jednoj ovci, iako je prema njegovim rečima, u jednom trenutku ta ekonomija bila sledeća: 100 ovaca jednako 100 pčelinjih društava.

Za zamenu zimskog meda, šećer treba da dobiju do 10. jula, a on za svojih 100-110 pčelinjih društava obično troši po 300 kilograma, što se ne smatra velikom količinom. Država sada daje po 25 kilograma šećera po pčelinjem društvu, ali se Jožef plaši da će ta velika količina podstaći neke pčelare da je koriste čak i kada ne moraju.

On je inače hranilice počeo da koristi tek sredinom devedesetih, do tada je priroda radila svoje. Sada je već potrebna stimulacija, jer nema korovskih biljaka, manje ima mesta za pčelinju ispašu, dok je broj pčelara znatno povećan.

-Loša je situacija i na postojećim pčelinjim pašama, jer ima dosta trovanja i mnogo korovskih biljaka se istrebljuje. Nekada davno je postojala jedna medonosna biljka iz porodice usnatica, koja je sada već praktično nestala. U vreme embarga, kada nisu kopali, jer nije bilo nafte i nisu prskali, rasla je i ova biljka, koja ima veoma posebnu aromu. danas su ostale kultivisane biljke i bagrem. Imam med od suncokreta i vrcani med od divljeg bagrema, u kom ima i bagrema i divljeg bagrema. Ovaj med se relativno kasno kristališe, a čak bi mogao da se napravi i lokalni brend od njega – navodi Jožef.

Šta je rojenje pčela?

Rojenje pčela razmnožavanje pčela deobom. Kada određena porodica postane prenaseljena, ona prepolovi svoju populaciju. U ovom slučaju se iznedri nova matica, da bi potom stara napustila košnicu i sa jednim delom porodice traži novi dom. Posle odlaska, insekti kruže u vazduhu dok matica ne odabere mesto za naseljavanje, nakon čega se okupljanju i ređaju u grozdove. Potraga za domom je zadatak pčela izviđača, koje se odvajaju od roja i trude se da nađu jazbinu, šupljinu, napuštenu košnicu pogodnu za porodicu, a zatim se vraćaju da plesom obaveste svoje sunarodnike o uspehu akcije. Pčelinji roj počinje da se useljava u novi dom u roku od nekoliko sati, a najkasnije sledećeg dana. Postoje vidljivi znaci da pčelinja zajednica želi da osnuje novu koloniju. Unutar košnice se pojavljuje takozvana majčina kolevka, gde se razvija buduća matica. Ako je pčelar premesti u drugu košnicu, može sprečiti rojenja, ali gde živi više stotina pčelinjih društava, to je neizvodljivo. Osim toga, postoje i vremenski uslovi koji automatski teraju pčele na seobu, kao što je kišno, hladno vreme, kada već spremno pčelinje društvo ne može da sakuplja med.

Roža Feher

Hvatanje pčela uvek treba prepustiti profesionalcima (Foto: szmsz.press)