Vojvođanske oranice su poznate u celom svetu. Međutim, stečeni ugled treba sačuvati, jer se kvalitet zemljišta pogoršava svake godine. Nekadašnji sadržaj humusa od šest procenata je u nekim oblastima pao na pet ili čak manje od pet posto, mnogi ljudi i dalje koriste jako mnogo herbicida, uništavajući poljoprivredno zemljište radi što većeg profita. Damir Varga, direktor Poljoprivredne stručne službe „Subotica“, kaže da i o poljoprivredi treba razmišljati dugoročno, jer zemlju ostavljamo budućim generacijama.
-U Vojvodini je karakteristična crnica. Naravno ima i peskovitih predela, a u Banatu je zemljište sa većim sadržajem natrijuma, koja se uglavnom koriste za pašnjake, a pogodno je i za ribnjake. U našem podneblju je klima kontinentalna, odnosno zime su oštre, a leta topla, pa je tako nastala stepa na ovim prostorima. U početku je sadržaj humusa u ovom regionu bio šest posto. Poljoprivredna nauka je dokazala da ovaj humusni sloj najintenzivnije propada u prvoj godini, tada njegovo prisustvo može da se smanji čak i do jedan posto. U narednim godinama je ovaj gubitak postepeniji i blaži.
U kojoj meri je čovek doprineo pogoršanju kvaliteta plodnog zemljišta?
-Kada su ljudi u srednjem veku počeli da se bave poljoprivredom, obično su uzgajali mahunarke ili žitarice, zemlju su đubrili prirodnim đubrivom, ostavljali je neobrađenom godinu dana, pa je imala priliku da se odmori. Naime, pogoršanje kvaliteta zemljišta je karakteristično za period posle Drugog svetskog rata, kada je došlo do savremene mehanizacije, a nastavila se i borba za proizvodnjom hrane. Ove promene su se dogodile u poslednjih sedamdeset godina. Kao rezultat intenzivne proizvodnje, u SAD-u su već između dva svetska rata postojala područja koja su bila potpuno pusta, upravo zato što su totalno izeksploatisana. Danas smo svedoci činjenice da moramo proizvoditi hranu. Već je i to problem što je u Ukrajini zaglavljeno pet posto roda pšenice, pa je svetsko tržište već u nevolji.
Zašto je bitan humusni sloj u zemljištu?
-Humus igra značajnu ulogu u održavanju plodnosti zemljišta. On je prirodna komponenta zemlje, u njemu se mogu naći pore koje sadrže ili skladište vazduh i vodu. A sve to je isto tako važno za razvoj korenovog sistema kao i bilo šta drugo. Ako toga nema, onda se ni koren ne može formirati i razvijati. Ako uništimo humus, svega toga nema, nego dobijamo jednu amorfnu masu u kojoj ništa ne raste. Da bi se humus sačuvao, važno je nakon žetve biljne ostatke vratiti u zemlju i ni u kom slučaju ih ne spaljivati. Postoje delovi u Vojvodini u kojima je to još uvek karakteristično, ali u Subotici i okolini više ne. Verovatno mogu da izračunam na prstima jedne ruke ko su oni koji nastavljaju da pale slamu na njivama, uništavajući tako humusnu bazu. To bi trebalo kažnjavati. Moramo sačuvati zemlju za buduće generacije.
Suša je veliki problem i izazov za poljoprivrednike današnjice.
-Što se tiče značaja navodnjavanja, sve više ljudi koristi sisteme za navodnjavanje, jer je bez toga teško dobiti dobar rod. Nekada je ekstremno vrelo vreme trajalo 2-3 dana, a sada se odvuče i na 7-10. Međutim, kao rezultat kontinuiranog navodnjavanja i dopunjavanja mineralima, humusni sloj se smanjuje. Za dvadeset godina može se smanjiti čak i za jedan posto. Treba imati u vidu i to, da ako ne obrađujemo dato zemljište, ne prevrćemo biljne ostatke, korov, onda moramo nečim da ih eliminišemo, a to se obično radi uz pomoć neke hemikalije. Zbog intenzivnog hemijskog tretmana, mnogi korovi već postaju otporni. U Vojvodini među kukuruzom ima i divljeg sirka, protiv kog se više ne mogu koristiti sredstva za istrebljivanje korova.
Da li danas svi poljoprivrednici koriste veštačko đubrivo? Koliko je tipično organsko đubrenje?
-Dok je u ono vreme na svakoj farmi bilo po 2-3 krave, sada su ostale samo velike farme, tako da u krugu od pedeset kilometara nema nijednog stočnog grla. To je sve posledica toga da je i poljoprivredna politika takva: uvek razmišljamo samo kratkoročno, želimo odmah da ostvarimo veliki profit. Po mom mišljenju, poljoprivredu treba posmatrati ne samo kao proizvodni, već i društveni sektor. Danas sedamdeset posto ljudi živi u gradovima, samo tridesetak u selima. Nekada je svako imao malu baštu, a danas to uopšte nije karakteristično, skoro ni u selima. Nema salaša, jer ni ovde ni u svetu život na selu nije podržan.
Subotica podržava analizu zemljišta. Zašto je to važno i u kakvom je stanju subotičko zemljište?
-Kada smo počeli da ispitujemo kvalitet zemljišta, ustanovili smo da ono ima manjak fosfora. Ranije smo uvek vršili đubrenje prema udžbenicima. Onda se pokazalo da na mnogim mestima kalijum nije ni potreban. U stvari, bacali smo veštačko đubrivo na područja gde to nije bilo ni potrebno. Polovina subotičkog zemljišta je zapravo idealno snabdeveno. Ima i gde treba nešto dodati, ali je svaka parcela posebna priča, pa je teško reći uopšteno kakav je kvalitet neke oblasti. I u Subotici se to menja, ima gde je žuta, ima gde je sivi pesak, a negde crnica. Ovo je važno i zbog toga, ako bespotrebno koristimo veštačka đubriva, samo ćemo povećati troškove, ali i ako ih rasporedimo tamo gde to nije potrebno, povećaćemo prinos za najviše deset posto. Međutim, ako to uradimo tamo gde je to potrebno, možemo da uberemo i do 50 posto više useva. Treba istaći i to da možemo mi da znamo tačno koliko đubriva treba da rasporedimo na dato zemljište, ali ako nema dovoljno padavina, biljka to ne može da iskoristi. Što se tiče analize zemljišta, mi sada ne ometamo ljude u poslu, pošto je žetva. Čim se završi, krećemo na teren i prikupljamo uzorke na licu mesta, naravno, to može da se zatraži, već možete da se prijavite. Možemo da pregledamo oko 300 uzoraka mesečno, a tokom kampanje ćemo prikupiti 1050 uzoraka.
Kakva će biti žetva na subotičkim poljoprivrednim zemljištima?
-Što se tiče pšenice, predviđena je proizvodnja od 4,5 tona po hektaru. Tamo gde je nekada bio suncokret ili šećerna repa, manji je prinos, jer ti usevi uzimaju više vode iz zemlje. Što se tiče kukuruza, ne usuđujem se da prognoziram, jer je suša jako velika, pogotovo sada. Naročito nedostaje kiša, sada kada je kukuruzu potrebna, onda je jedva ima.
Margareta Tomo
Subotička samouprava i ove godine pomaže proizvođačima u besplatnoj analizi zemljišta. Tender je sada raspisan ranije nego prethodnih godina. Analiza zemljišta je važna, jer plodnost istog varira. Određeni elementi mogu biti prisutni u zemljištu u većim koncentracijama, pa ih farmeri lako mogu predozirati tokom đubrenja, narušavajući time produktivnost zemljišta. Kada imam rezultate analize, onda se đubrenje može vršiti planski, što će ga učiniti isplativijim i pogodnim za povećanje proizvodnje. Podrška se realizuje u okviru programa ruralnog razvoja Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede. Više informacija o tenderu možete dobiti u Gradskoj kući u Subotici, u kancelariji 202/2 kod Ivana Budinčevića na drugom spratu ili na broju telefona Stručne poljoprivredne službe „Subotica“ – 024/555-932.
Traktor na plodnim oranicama Vojvodine (Foto: Margareta Tomo)
