Pravoslavni vernici danas praznuju Veliki Petak.
Na ovaj dan se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Na ovaj dan se ne peva i ne veseli, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, ne zvone crkvena zvona, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
I za ovaj dan su vezani mnogi običaji i verovanja, te se u narodu ista prenose sa kolena na koleno.
U mitologiji mnogih naroda se jaje smatra simbolom vasione i života. Jaje predstavlja oličenje stvaralačke sile, novog života i ponovnog rađanja. Običaj je da se na Veliki petak farbaju jaja i to obično u crvenu boju, koja simbolizuje Hristovu krv.
Običaj farbanja jaja za Uskrs veoma je star običaj i poznat mnogim kulturama. Smatra se da datira još pre pojave hrišćanstva. U ovim krajevima se jaja farbaju od dvanaestog veka. Crvena boja simbolizuje život, odnosno dušu, te se i u slavu predaka jaja farbaju u crveno.
U našem narodu su mnogi običaji vezani za farbana jaja, te postoji i jedan gde se uskršnje jaje zakopava u mravinjak kako bi domaćinstvo napredovalo, bilo vredno i mnogobrojno poput mrava.
Nakon sedam nedelja posta, na Uskrs, jedu se farbana jaja, a ujutru se deci daje po jedno crveno jaje, kojim ih prvo protrljaju po licu, da bi bila zdrava i rumena.
Prvo ofarbano jaje se u zavisnosti od kraja, naziva čuvarkuća, čuvar, izmamak, peraške.
Širom Srbije su karakteristični različiti običaji na ovaj dan.
Što se tiče Uskrsa, zajedničko za ovo podneblje jeste tucanje uskršnjim jajima. Jaje koje pobedi odnosi sva polupana jaja. Gostu koji dođe u kuću za Uskrs, poklanja se farbano jaje. Pre bogate uskršnje trpeze prvo se jedu farbana jaja, pa sve ostalo.
Veliki petak se strogo praznuje, taj dan je crveno slovo, te se ništa ne radi od kućnih, a ni poljskih poslova. Međutim, u nekim krajevima Srbije veruju da je ovaj, najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća, jer se tog dana primi sve što se nakalemi.
Od čudnijih običaja, koji verovatno vode poreklo iz paganskih vremena, veruje se i da na Veliki petak ne treba jesti koprive, kao i da ako nekog probada taj dan u stomaku, treba na bolno mesto da stavi odranu kožu tek ubijenog zeca. Veruje se takođe da žena nerotkinja koja želi da ima decu treba da popije malo krvi zeca ubijenog na taj dan. Kakve to sve veze ima sa hrišćanstvom i verom i da li ima, ostaje da sami procenimo.
Od manje „krvavih“ običaja, u nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk te noći sanjati svog budućeg muža. Takođe postoji i verovanje da ko na Veliki petak opere kosu, neće ga sledeće godine boleti glava.
Iako nisu preporučljivi nikakvi poslovi, ipak valja malo kuću pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće.
U Sremu na ovaj dana izbegavaju beli luk, verovatno samo oni znaju zašto.
U južnoj Srbiji se pak veruje da na ovaj dan veštice bacaju čini, a napolju vrebaju urokljive oči, pa decu ne puštaju van dvorišta, kako piše Dragomir Antonić u knjizi „Srpski narodni kalendar“.
Jaja ofarbana u crveno jedan su od simbola Uskrsa (Foto: krstarica.com)
