Politički umnici su svesno da je kolektivna amnezija, nepotpuno pamćenje masa, jedan od najvećih potpornih stubova politike. Pesnik je to delikatnije formulisao: Gde je već lanjski sneg? – postavio je pitanje.

Mi se, u zlatnom dobu, verovatno još uvek bavimo sposobnošću i praksom političara, koja se sa pravom gradi na zaboravu naroda, odnosno birača.

Za same sebe jasno obezbeđuju dobitak, ali za mase koje očekuju promene, ali su sklone zaboravu, verovatno samo još jedno razočaranje.

Vatreni govor

Avgust je u Srbiji svake godine mesec sećanja, s obzirom da je 5. avgusta 1995. godine u Hrvatskoj počela vojna operacija Oluja, te su za nekoliko dana vojnih i policijskih akcija koje su eliminisale srpsku marionetsku državu uspostavljenu na teritoriji hrvatske države 1991. godine. Istorijske činjenice su neoborive: za nekoliko dana skoro četvrt miliona građana srpske nacionalnost napustilo je otadžbinu sa vojskom i policijom, zajedno sa ministrima i državnim sekretarima, od sekretarice, šefa kabineta, vozača, kafe-kuvarice. Krajina, priznata isključivo od Beograda i podržavana u novcu, oružju i ljudskim resursima, imala je predsednika, vladu, ministarstva, a u svom glavnom gradu, Kninu u zgradi nekadašnje pedagoške akademije i fakultet, prevashodno sa gostujućim profesorima iz Srbije. Industrija i privreda nisu postojale, ali je takva državna celina postojala četiri godine na teritoriji Slavonije i Baranje, zajedno sa istovremeno stvorenom „slobodnom srpskom teritorijom“ sa središtem u Belom Manastiru. Ova otcepljena država bila je toliko stvarna, da su zvanične ličnosti beogradske vlade i lideri ekstremnih političkih organizacija često posećivali tamošnje gradove i sela. Posebno im se dopala linija fronta, koja je bila stalni izvor napetosti. Među liderima Srpske radikalne stranke, pored predsednika i potpredsednika, tokom ovakvih poseta briljirao je i generalni sekretar. Na filmskoj traci je sačuvan na primer, i govor održan u martu 1995. godine u prepunom kulturnom centru malog grada Glina. U njemu je na već dobro poznati, teatralni način mladi političar raspirivao strasti u građanima Krajine: „Ova oblast će zauvek ostati srpska, nikada neće biti u sastavu Hravtske, već u sastavu Srbije“ – poručio je on, četiri i po meseca pre vojne operacije Oluja, nadmašivši i svog šefa, dr Vojislava Šešelja. Zatim, kada je talas izbeglica iz Krajine u avgustu stigao do Beograda, ljude koji su zbunjeno treptali na traktorima i prikolicama nisu pustili da uđu. U to vreme, generalni sekretar radikala bio je zauzet opremanjem svog novog stana u prestonici, koji je dobio od vlade, pa nije ni izašao da pozdravi gladne i žedne Glinjane koji su po vrelom suncu stigli preko bespuća, planina i dolina.

Parlamentarni govor

Zahvaljujući savremenom razvoju tehnologije, glinski govor se danas može pogledati i na personalnim računarima, baš kao i par meseci kasniji, jula 1995. godine, govor održan posle masakra u Srebrenici, u kom je taj isti generalni sekretar – ovoga puta u svojstvu narodnog poslanika – sa ogromnim Šešeljevim portretom na majici, izgovorio sada već čuvenu rečenicu: „Za svakog ubijenog Srbina, ubićemo sto muslimana“. Isto kao što su najavili komandanti trupa nacističke Nemačke u invaziji na Srbiju u leto 1941. godine. Dakle, sto za jednog. Naravno, to su bili fašisti, krvavo su se osvetili na bojnom polju, dok je poslanik u parlamentu citiranu pretnju izrekao u instituciji Miloševićeve demokratije (Đerđ Konrad je to nazvao demokratura), poznatijoj kao Časni dom. A to je već preko svakog cinizma, što u vezi sa obe izjave nekadašnji bivši generalni sekretar stranke – ako ga nedajbože pitaju – objašnjava to kao nesporazum i pogrešno tumačenje, a ove nepogrešive i potpuno jasne rečenice kvalifikuje kao „citate proizvoljno izvučene iz konteksta“, uprkos činjenici da je nepobitno da se njihovom odjeku može pripisati i poplava izbeglica koja je sredinom devedesetih zadesila Srbiju, posebno Vojvodinu. Posao budućih istoričara biće da temeljno analiziraju ono što se tada dešavalo, nadajmo se da će i rasvetliti kako je situacija mogla da se reši drugačije, drugim metodama. A verovatno je neosporno da su Srbi i Hrvati mogli naći mnogo mirnije(a) rešenje(a).

Težak jezik

Inače, vladajuća stranka, koja je od radikala prešla u naprednjake, ima novog lidera frakcije u novosastavljenom parlamentu Srbije, a koji je formiran četiri meseca nakon izbora 3. aprila, ali neka to bude najveći problem građana ove zemlje. Novi šef je licencirani advokat iz Kikinde, a na jednom od prvih sednica, opozicija ga je suočila sa predlogom koji izneo još kao pokrajinski poslanik: pokrenuo je formiranje svojevrsne jezičke patrole, koja bi proveravala da li Mađari u Vojvodini govore srpski. Na kraju, njegov predlog nije prihvaćen, ali je izazvao veliko negodovanje trezvenijih političara i politizirajućih građana. Novi vođa frakcije po imenu Milenko Jovanov je sada, slično kao i njegov tadašnji i sadašnji šef, tvrdio da je njegov govor „pogrešno shvaćen“.

Ovde se moramo prisetiti sramne i (nadajmo se) neprijatne scene za političare u kojoj su učestvovali pre nekoliko godina kada su bili na kampanjskoj turneji u Bečeju, šef države Aleksandar Vučič (gore pomenuti bivši glavni sekretar stranke) u razgovoru sa Ištvanom Pastorom, predsednikom SVM-a, rekao je pred kamerama da je „i sam glup jer nije naučio mađarski“. Tada se umešao verovatno naprednjački čelnik ovdašnje turističke organizacije rekavši „premda to nije teško gospodine predsedniče, treba samo da spavate sa Mađaricom“. Zaprepašćeni političari su ostavili ovu opasku, to jeste komentar koji se ne može ni okvalifikovati, bez reči.

U svakom slučaju, aktuelni ministar unutrašnjih poslova nepokolebljivo gradi „srpski svet“ koji je bez diskusije nešto blaža verzija snova nekadašnje Velike Srbije. Bar na nivou harmonija, političkih govora i odjeka. A mi pak možemo uživati u ovom sve šarenijem i uzbudljivijem zlatnom dobu.

Novi šef je licencirani advokat iz Kikinde, a na jednom od prvih sednica, opozicija ga je suočila sa predlogom koji izneo još kao pokrajinski poslanik: pokrenuo je formiranje svojevrsne jezičke patrole, koja bi proveravala da li Mađari u Vojvodini govore srpski (Foto: szmsz.press)