U New York Times-u sam naletela na veoma interesantan intervju koji je dala jedna stjuardesa, Kristie Koerbel, koja se ovim poslom bavi već 20 godina.

Isrcpljena od sezone koja je bila puna kašnjenja i otkazivanja letova, priznala je da ni za posadu takve stvari nisu baš prijatne. Da bi sve to lakše prošlo, podelila je svoje iskustvo sa čitaocima pomenutog lista, te sam smatrala da može biti korisno za sve koji lete ili će leteti avionom.

Evo kako je odgovorila novinarki New York Times-a na neke od postavljenih pitanja.

Da li spavanje na letu pomaže kod jet lag-a?

-Ako ste blagosloveni sposobnošću da spavate u avionima, dremka je mudra upotreba vremena na dugom letu. Kada na primer ja sletim, ostajem budna do vremena za spavanje tamo gde sam lokalno. Ako ne mogu baš da držim oči otvorene, odspavam nakratko, kako bih te noći mogla još da spavam. Ovo bi trebalo da koriguje raspored spavanja, da bi se vaše telo sledećeg dana probudilo odmorno.

Ako putuje sam, da li putnik sa „nevidljivim“ zdravstvenim stanjem kao što je dijabetes treba da obavesti stjuardesu u slučaju da dođe do problema tokom leta?

-Ako ste sami i ne nosite narukvicu sa medicinskim upozorenjem, molimo vas da nas obavestite. Ako znamo za problem, to nam pomaže da pravilno i brže odreagujemo u slučaju potrebe. Na primer, ako imate hiperglikemiju (visok nivo šećera u krvi), koja ima slične simptome kao i intoksikacija, možemo vam brzo pružiti medicinsku pomoć, ako već znamo da ste dijabetičar, a ne da ste pijani. Jednom prilikom mi je putnik rekao da ima česte napade i kako da se nosim sa njima. Nije bilo gužve na letu, pa sam mogla da ga premestim u poslednji red, blizu moje kuhinjice. Zaista je i imao nekoliko malih napada tokom leta, ali sam ja bila tamo i pobrinula sam se da bude bezbedan sve vreme.

Na poslednjih nekoliko mojih letova, osoba koja je sedela na srednjem sedištu je koristila oba naslona za ruke, raširila je noge i stalno me je dodirivala i udarala laktovima. Šta znači etiketa srednjeg sedišta? Da li to zaista znači da je tu sve dozvoljeno?

-Maltretiranje nije prihvatljivo ni na jednom sedištu. Ipak, srednje sedište je strašna naprava za leteće mučenje. Dakle, nepisano je pravilo da srednje sedište dobija oba naslona za ruke. Mesto kod prozora i kod prolaza imaju svako sopstveni naslon za ruke, kao i prostor za malo naginjanje.

Da bi rešili taj „upad“ u vaš lični prostor, pokušajte da ih lepo zamolite. Često osoba čak ni ne shvata da je nepristojna. Isprobajte šalu, tipa „oni ova sedišta prave sve manjima i manjima“. To im daje na znanje da je vaš problem sa sedištem, a ne sa osobom i da ste oboje u tome zajedno. Sve dok se osećate bezbedno, pokušajte sami da se nosite sa tim, pre nego uključite stjuardesu.

Ako je osoba na primer prilično visoka i potpuno skučena na svom sedištu, te nema gde da mrdne, možete ponuditi da menjate sedišta. Svi mi mrzimo da sedimo u sredini, ali bi vam u ovom slučaju moglo biti udobnije tokom leta.

Kako mogu da pokažem svoju zahvalnost vrednom kabinskom osoblju? Jednom sam im donela kolačiće, ali sam kasnije čula da ne smeju da jedu hranu koju im daju putnici. Da li je to istina? Šta mogu da uradim umesto toga?

-Iako mi nije poznato takvo pravilo, u slučaju domaćih poslastica, ne znamo zapravo odakle dolaze niti šta je u njima. Iako vam je srce na pravom mestu, svet je prilično lud, pa ih najverovatnije ne bismo pojeli. Mnoge avio-kompanije zapravo i savetuju svojoj posadi da ne jede isti obrok sa istog mesta datog dana, u cilju toga da bi se sprečilo da svi članovi posade na primer budu pogođeni trovanjem hranom u isto vreme. Pakovana hrana, poput slatkiša, je sigurnija opcija.

Poklon kartice su najbolja opcija ako zaista želite nešto da nam poklonite. Razmislite na primer o mestima koja se obično nalaze na aerodromima i na kojima se prodaju stvari u kojima svako može da uživa, poput toplog, utešnog napitka koji nam pomaže da ostanemo sveži i živahni na tim ranim jutarnjim letovima. Cenimo svaki poklon koji dobijemo, i oni nam ulepšaju dan bez obzira na sve.

Da li pratite koliko alkoholnih pića osoba popije tokom leta? Kada odlučite da nekog prekinete?

-Da, pratim. Počinjem da pravim mentalne beleške kada neko popije tri do četiri alkoholna pića. Uzimam u obzir dužinu leta i način na koji se osoba ponaša pre nego što odlučim da se umešam. Alarm predstavlja povećana agresija i zahtevnost, preterano blebetanje ili jednostavno postanu veoma glasni. Efekti alkohola se zapravo jače osećaju tokom leta zbog smanjenog nivoa kiseonika. Odbila sam dalje da uslužim nekoliko putnika u svojoj karijeri i to se skoro nikada ne odvija dobro. Skoro svi se svađaju i insistiraju na tome da su dobro. Ako stvari eskaliraju, obavestimo ih da je protiv federalnog zakona biti alkoholisan u avionu i da će ih organi za sprovođenje zakona dočekati kada sletimo. To obično rešava problem.

Da li je tačno da stjuardi i stjuardese ne dobijaju platu dok se avion ne pokrene?

-To je tačno. Kod svake avio-kompanije je malo drugačije. Mene plaćaju čim se vrata aviona zatvore, a prestaju kada se vrata otvore. To važi i za pilote. To znači da ako se pojavimo na poslu na vreme i naš let kasni tri sata, nismo plaćeni za to vreme. Ako se ukrcamo, imamo pun avion putnika i onda imamo na primer problem sa održavanjem ili čekanjem kontrole letenja, takođe nismo plaćeni za to vreme. Međutim, ako izađemo na pistu i budemo 27. u redu za poletanje, za to dobijamo platu. Ako se let otkaže, većina avio-kompanija ima naknadu za otkazivanje koja nas štiti, tako da dobijamo predviđenu platu. Međutim, neke avio-kompanije tu zaštitu nemaju. Tako da mi možete verovati kada kažem da kašnjenja i otkazivanja mrzimo barem koliko i naši putnici, ako ne i više.

Meni je muka kada letim, pogotovo kada se pritisak u kabini promeni tokom poletanja i sletanja. Imate li neke savete?

-Sedite što je moguće bliže krilu. Zamislite avion kao klackalicu: krilo je njegov najstabilniji deo. Držite ventilacioni otvor uključen. Slojevito se obucite, da možete nešto da skinete ako počnete da osećate da se znojite. Zamolite stjuardesu za čašu leda, ili bilo koje bezalkoholno piće koje vam smiruje stomak. Takođe preporučujem da ne letite praznog stomaka – ali nemojte jesti ni previše neposredno pre leta.

Da li biste i dalje ohrabrili druge da se bave ovim poslom,znajući sve što sada znate?

-Apsolutno bih, ali ova karijera definitivno nije za većinu ljudi. Međutim, ako pomisao da svaki dan radite po istom rasporedu u kancelariji čini da vaša duša poželi da se zgrči i umre, onda ovo možda jeste posao za vas. Može biti i užasnih dana, zbog kojih poželite da plačete kao malo dete, ali sledeći će garantovano biti potpuno drugačiji: novi putnici, nova lokacija i najverovatnije potpuno novi skup saradnika. Biti stjuard ili stjuardesa je i dalje odličan način da se vidi svet. Iako mi neki gradovi i dalje izmiču. Želela sam uvek dugi odmor u New Orleansu tokom cele karijere, ali se to jednostavno nikada ne pojavljuje u mom rasporedu. Posle 20 godina letenja, ostalo mi je još uvek šest država u SAD i bezbroj zemalja širom sveta, koje treba da posetim. Ovaj posao je psihički i fizički iscrpljujući na način za koji mislim da se može porediti sa radom u bolnici ili školi, osim što ne možete ići kući tri do pet dana. To uzima danak u odnosima i ne možete imati kućne ljubimce, ali takođe upoznajete neverovatne ljude i možete steći doživotne prijatelje koje više osećate kao porodicu. Potrebno je biti određena vrsta osobe da biste se zaljubili u ovaj život, ali kada takva osoba pronađe ovaj posao, magično je. Za mene, dobro uvek nadmašuje loše. Ako se to ikada promeni, to je dan kada ću okačiti svoja krila.

Stjuardesa na poslu (Foto: wallstwatchdog.com)