Zakopati gaće i kesice čaja u svojoj bašti? Zašto da ne, mislio je naučnik Marcel van der Heijden sa Univerziteta u Cirihu. Možda zaista zvuči čudno, ali građani Švajcarske zaista zakopavaju pamučni donji veš i kesice čaja u svojim baštama, dvorištima i poljima, kako bi pomogli istraživačima da procene kvalitet zemljišta.
Zajednički poduhvat Univerziteta u Cirihu i švajcarskog federalnog istraživačkog instituta Agroscope „Proof By Underpants“ (Dokaz pomoću gaća), angažuje privatne baštovane, poljoprivrednike i druge zainteresovane građane, koji zakopavaju pamučne gaće širom Švajcarske, iskopaju ih posle dva meseca i fotografišu šta je ostalo.
Prema opisu projekta na internetu, što su gaće raspadnutije, život u tlu je aktivniji i tlo je zdravije. „Ovaj eksperiment će pokazati da li je razlaganje pamučne tkanine od strane organizama u zemljištu pogodan indikator za životnu aktivnost tla“ – piše news-decoder.com.
Ovaj eksperiment je pokrenut prošle godine, a inicijalna kapisla je bilo pogoršanje kvaliteta zemljišta u mnogim delovima sveta usled erozije, gradnje, pesticida i suše. U planinskoj Švajcarskoj, erozija je posebno akutan problem.
„Postoje mnoga pitanja povezana sa zemljištem koja su veoma važna za društvo“ – izjavio je van der Heijden u jednom intervjuu u svojoj maloj kancelariji, okružen fasciklama, listovima hartije i biljkama.
„Na primer, Švajcarska je veoma brdovita i samim tim ima dosta erozije. Važno je imati dobru strukturu tla za uzgoj useva, a to opet zavisi od tla.“
Angažovanjem građana, istraživači mogu da pokriju celu Švajcarsku
Projekat takozvane građanske nauke nudi prednost informisanja učesnika o stanju njihovog zemljišta, dok naučnicima pruža podatke koji obuhvataju varijacije širom zemlje. Van der Heijden je rekao da šašavi pristup korišćenja gaća – a šta bi moglo biti uobičajenije u domaćinstvima – privlači učesnike koji bi smatrali da je ova tema samo crna i prljava, dok je u biti tlo kritično za naš opstanak. Koristeći visokotehnološku opremu, naučnici mogu da ispitaju tlo da vide da li je bogato hranljivim materijama i bakterijama. Ali za njih je veoma dugo i skupo da prikupe uzorke širom zemlje. Angažovanjem građana, istraživači proširuju svoj domet.
„Svako ima drugačiji način kopanja po gaćama, što dovodi do varijacija podataka, ali bez ove ogromne saradnje, najveće ove vrste u Švajcarskoj do sada, nikada ne bismo mogli da dobijemo podatke iz cele Švajcarske za ovako kratko, korisno vreme“ – rekao je van der Heijden.
Pamuk od koga se prave gaće je biorazgradiv i sastoji se od celuloze koju proždiru bakterije, gljivice, insekti, crvi i druga stvorenja u zemljištu. Što je više mikroorganizama, to brže nestaju.
U slučaju kesica čaja, preporučena vrsta je Liptonov zeleni čaj ili Rooibos, južnoafrički biljni čaj, koji se zakopavaju u zemlju 8 centimetara duboko, i počinju da se raspadaju. Što je tlo aktivnije, to se brže raspada čaj u nekorišćenim plastičnim kesicama čaja. Naučnici koriste podatke iz ovog švajcarskog eksperimenta i drugde u svetu, kako bi sastavili Indeks vrećica čaja i nacrtali globalnu mapu tla koja se može koristiti za poboljšanje globalnih klimatskih modela.
Ako nema vode u tlu, nema raspadanja
Van der Heijden je primetio veoma važnu vezu između zemljišta i klimatskih promena, usled velikih količina ugljenika u zemlji.
„Još jedno važno pitanje, posebno za mlade ljude, jeste da tlo može da skladišti ogomne količine ugljenika. Mislim da je više ugljenika uskladišteno u tlu, nego u celoj atmosferi i svim biljkama zajedno.“
Da bi učestvovali u ovom eksperimentu, ljudi samo treba da skinu sa interneta aplikaciju koja daje uputstva, uključujući i onu vrstu donjeg veša koja je preporučena i tip čaja za zakopavanje. Prvih 1000 učesnika u studiji dobilo je analizu zemljišta, uključujući količine ugljenika, fosfata i kalijuma, kao i savete kako da poboljšaju njegov kvalitet. Istraživači nude uputstva o tome kako svako može da uradi sopstvenu analizu.
Tokom leta, kada su mnogi delovi Evrope patili od dugotrajne suše, njen efekat na tlo je najbitnije pitanje u umovima ovih istraživača.
„Ako u zemljištu nema vode, nema ni raspadanja. Ako imamo klimatske promene, duge periode suše, naravno da imamo i mnogo manje raspadanja, čak i ako je zemljište fantastično“ – navodi van der Heijden.
Ovaj naučnik već razmišlja o svom sledećem projektu, koji bi mogao da podrazumeva obezbeđivanje građana mikoriznim gljivicama, koje pomažu biljkama da apsorbuju hranljive materije.
Eto, ima i ko se brine o svojim građanima.
Šteta što ovi naši znaju samo da zakopaju svoj prljav veš, ne i da ga otkopaju.
Zakopane gaće kao dokaz kvaliteta zemljišta (Foto: news-decoder.com)
