Egon Kečenović iz Horgoša nedavno je dobio nagradu Junior Prima. Hemičar, koji je diplomirao na Univerzitetu u Segedinu, prvo je radio kao istraživač i predavač, a sada širi svoja krila u takmičarskom sektoru. Sa ovim mladim istraživačem razgovarali smo o studijama, budućnosti, slobodnom vremenu i Vojvodini.

Na kom fakultetu i smeru ste diplomirali na Univerzitetu u Segedinu?

-Posle završene Boljai gimnazije za talente u Senti, došao sam na Univerzitet u Segedinu, gde sam diplomirao za inženjera materijala na Fakultetu prirodnih nauka i informatike, a visoko obrazovanje za hemičara sam završio u okviru master programa. Zahvaljujući ovom uparivanju, usvojio sam dve tačke gledišta: s jedne strane, inženjerski pristup i način gledanja, a sa druge strane, naučio sam mnogo o naučnom, istraživačkom stavu. Ova multipolarna tačka gledišta pokazala se kao korisna na putu do nedavno stečenog doktorata na Doktorskoj hemijskoj školi Univerziteta u Segedinu, kao i na mnogim drugim projektima.

Gde i kako vidite svoju budućnost?

-Na pitanje kako, moram da odgovorim da se definitivno vidim na nekom istraživačkoj i/ili razvojnoj poziciji u budućnosti. Ovakve vrste radnog okruženja se stalno suočavaju sa novim izazovima, i morate stalno da učite nove stvari da biste posao mogli da obavljate kako treba – volim takve stvari. Pitanje gde, već je zanimljivije. Do sada sam radio kao istraživač na Univerzitetu u Segedinu, a učestovao sam i u obrazovanju. Osećao sam se dobro radeći i jedno i drugo, ali sam na jesen odlučio da se okušam u takmičarskoj sferi kao razvojni inženjer. Interesovalo me je kako će se stvari odvijati u takvom radnom okruženju i poziciji. Mislim da ću tek za nekoliko godina moći da odlučim koji pravac mi najviše odgovara i u kom pravcu/pravcima će biti mogućnosti za dalji razvoj.

Nedavno ste osvojili nagradu Junior Prima u kategoriji „Mađarska nauka“. Ovo priznanje se dodeljuje onim mladim naučnicima, mlađim od 33 godine, koji svojim izuzetnim naučnim radom, međunarodnim rezultatima, obrazovnim aktivnostima i aktivnostima na izgradnji zajednice značajno doprinose razvoju mađarske nauke. Kako vi ovome doprinosite?

-Moj rad je poslednjih godina vezan za aktuelnu oblast istraživanja, elektrohemijsku redukciju ugljen-dioksida i srodni razvojni rad. Tokom rada na svojoj doktorskoj disertaciji, proizveo sam nanokompozitne elektrode za fotoelektrohemijske reakcije, koje proizvode korisne proizvode (npr. metanol ili etanol iz ugljen-dioksida). Trenutno se bavim redukcijom ugljen-dioksida u gasnoj fazi i razvojem neophodnih elektrohemijskih ćelija/sistema, čiji su praktični značaj uglavnom neke industrijske sirovine, na primer, pokazuje se u proizvodnji ugljen-monoksida ili gasa etilena na način da se iskorišćeni ugljen-dioksid ne ispušta u atmosferu, već se može gotovo ponovo koristiti tokom ovih procesa. U cilju širenja tehnologije i njene industrijske upotrebe, važna delatnost je projektovanje i stvaranje elektrolitskih ćelija, u čemu ja značajno učestvujem. Drugi, veoma važan deo mog rada je učešće u projektovanju jedinstvenih test stanica, u kojima se karakterišu elektrohemijska svojstva razvijenih elektrolitičkih ćelija, njihov automatski rad u industrijskoj vremenskoj skali je moguć na širokom, čak i dinamički promenljivom prostoru parametara. Moje inovativne ideje primenjene tokom mog rada značajno su doprinele uspehu u ovoj temi, o čemu svedoči broj publikacija u naučnim časopisima i dve patentne prijave. Ovi rezultati su verovatno pomogli u dobijanju pomenute nagrade.

Da li ova nagrada ima veći značaj time što je dobio jedan Vojvođanin?

-Ovu nagradu svake godine dobije samo deset ljudi u ovoj kategoriji, a ovih deset ljudi pokriva čitavu naučnu zajednicu, od medicine, preko matematike, do geologije. Zbog toga se i smatra prestižnim priznanjem u okviru Karpatskog basena. Po mom mišljenju, bez obzira na to gde je čovek rođen, ova nagrada ima veliko značenje za svakog ko je dobije, jer pokazuje da ste na pravom putu i da energija i vreme koje ste uložili u ogroman rad ne ostaju neprimećeni. Srećom, nisam ni prvi, a ni poslednji Vovjođanin koji ju je dobio, sigurno da će još više ljudi dobiti ovu nagradu u budućnosti, jer je mnogo talentovanih ljudi rođeno i rađa se na ovim prostorima. A šta za mene znači biti Vojvođanin, teško bi bilo odgovoriti ukratko. Tamo sam odrastao, stvari koje sam tamo naučio, potrebu za pripadanjem, toleranciju i odnos prema stvarima niko mi ne može oduzeti, kao što ne mogu da izgubim ni svoj akcenat – a ni ne planiram.

Čime se bavite u slobodno vreme?

-Ja sam čovek koji ne voli da se dosađuje, pa se trudim da se bavim nečim i u slobodno vreme. Proteklih godina sam se bavio mnogim stvarima, a među njima je bilo i takvih, da sam pored studija stekao i dodatna znanja – kao što su pravljenje animiranih filmova i robotika-hobi elektronika. Uz pomoć toga sam naučio stvari iz radoznalosti i zarad svoje zabave, a koje sam kasnije, tokom svog istraživačkog rada mnogo puta mogao da primenim. Na primer, kreiranje animacije tokom mojih prezentacija koje predstavlja rezultate i robotika u mom razvojnom radu su bili veoma korisni. Osnova oba hobija vezana je za moje učeničke dane u Boljai gimnaziji za talente u Senti, gde sam stekao napredne matematičke i programske veštine potrebne za robotiku. Tada sam to morao da nadograđujem na autodidaktički način, a takođe sam učio i negovao produkciju animacije u okviru škole, u filmskoj radionici Boljaji, koja je tada delovala. Pored toga, volim i da putujem, što je porodična osobina, dolazi od mojih roditelja, a delim je sa mlađom sestrom. Već smo pola Evrope proputovali, a poslednjih godina smo istraživali/posetili skrivena blaga Vojvodine, poput napuštenih dvoraca, kada smo imali slobodnog vremena. Srećom, i moja verenica ima sličan stav, voli da vidi svet, pa bih u budućnosti voleo da idem na mnoga mesta sa njom. Što se tiče sporta, vozim turing bicikl, što znači da vozim u proseku 50-100 kilometara, ponekad i duže. U protekle tri godine već sam na dva toka proputovao severnu Vojvodinu i županiju Čongrad-Čanad, a postavio sam i nove ciljeve sebi za proleće.

Tamara Poša

Egon Kečenović (drugi s leva)  (Foto: Facebook)