Pre nekoliko decenija, kada su se odnosi između bivše Jugoslavije i Mađarske Narodne Republike poboljšali, došlo je do procvata trgovinske razmene, a o tamošnjim Srbima i ovdašnjim Mađarima, političari su izjavili da ove manjine čine most u saradnji između država, odnosno da samo njihovo postojanje pomaže u oblikovanju i izgradnji dobrosusedskih odnosa. U pauzi tada čestih bilateralnih pregovora, jedan od partijskih lidera je pokušao da bude smešan, pa je primetio: „ Treba paziti i voditi računa o mostu, jer po njemu hodaju, saobraćaju…“

Ublažiti napetost

Navedena anegdota mi je pala na pamet u vezi sa trenutnom situacijom sa srpsko-hrvatskim odnosima, pošto su dva ministra iz Beograda otputovala u Zagreb na pravoslavne božićne praznike, sa zadatkom da pokušaju da ublaže neospornu napetost između dve zemlje, da unaprede odnose koji su u poslednje vreme gotovo opipljivo zatrovani. Uputsva vezana za ovo članovima vlade nije izdala srpska premijerka, već sam šef države. To su istakli i potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, šef delegacije i Tomislav Žigmanov, šef Ministarstva manjina. Oni koji prate spoljnopolitičke događaje umeju da čitaju između redova i razumeju pozadinu predsedničke poruke: Srbija želi da dokaže liderima Evropske unije da je nepokolebljivi zagovornik obnavljanja i unapređenja dobrosusedskih odnosa. Evropsko razvejavanje briga vezanih za ovo je stoga primarni cilj, a tome služi i činjenica da je lider srpskih Hrvata postao ministar zadužen za pitanja manjina u najnovijoj vladi u Beogradu. Već i samo njegovo imenovanje je bilo poruka za Zagreb i Brisel. Da li je reč o stvarnom zaokretu u spoljnoj politici Srbije ili je to samo još jedan štos, pokazaće se tek u budućnosti.

Činjenica je da su se u petak na Božićnom prijemu Nacionalnog saveta hrvatskih Srba pojavili hrvatski premijer Andrej Plenković, ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman i još nekoliko političara. U delegaciji Srbije bila je i Tanja Miščević, članica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije. Srpsku pravoslavnu crkvu predstavljao je lično Njegova Svetost Patrijarh Porfirije, koji je prethodno služio kao mitropolit u Zagrebu. Domaćin Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog saveta u Hrvatskoj, dve manjine, Srbe u Hrvatskoj i Hrvate u Srbiji, nazvao je zlatnim mostom u svom pozdravnom govoru.

Dâti komšiluk

Ako je sa memorijom aktuelnog ministra spoljnih poslova Dačića (bio je i premijer, predsednik Skupštine i ministar unutrašnjih poslova) sve u redu, onda se verovatno seća početka devedesetih, začetaka krvavog raspada bivše Jugoslavije, prvih pucnjava i oružanih sukoba. Istina da je tada bio samo portparol svoje stranke i blizak saradnik tadašnjeg predsednika partije i države, neka vrsta desne ruke. Ako mu je dobro pamćenje, ova poseta Zagrebu bi mogla biti pomalo neugodna, budući da je premijer Plenković pre tri decenije otvoreno govorio o agresiji na svoju zemlju, prozvavši agresora. U svom reagovanju, gost iz Beograda je rekao: „Ne slažemo se oko više pitanja, neke stvari vidimo drugačije, nismo baš najprijatniji jedni prema drugima, ali nam je komšiluk dât, pa moramo da razgovaramo i pregovaramo jedni sa drugima“. Diplomatski govor koji nastoji da poboljša odnose. Drugo je pitanje da li i on to isto misli ili samo izgovara naučeni tekst. Jer se i sa prošlošću mora suočiti, pre ili kasnije. Svakako je razlog za nadu da domaćini nisu pominjali poneki događaj od pre tri decenije, ulogu beogradskih političara, koji i danas imaju funkciju na vlasti, u oblikovanju ratnih događaja, pre svega tadašnje propagande. Izvan retorike i diplomatskih obrta, zaista i jeste stvarni i zajednički interes dve zemlje i dva naroda da žive u miru jedni sa drugima i da se ponašaju kao dobre komšije. Dobar znak u tom pravcu bi mogao da bude i to što je premijer Andrej Plenković pronašao novi hrvatski novčić u česnici, sa likom Nikole Tesle, Srbina iz Hrvatske. Naime, njegova zemlja je od 1. januara članica šengenskog pojasa i uvela je evro umesto dosadašnje kune. „U međuvremenu, u Beogradu je potonuo samo jedan splav-restoran“ – primetio je pre neki dan jedan od domaćih komičara.

Ovo zlatno doba može biti tako ozbiljno i smešno u isto vreme.

Balvani i barikade

S vremena na vreme je dobro da se i sami podsetimo nekih nedavnih događaja. Primer za to je serija akcija Srba u Hrvatskog, poznata i kao balvan revolucija, koja je počela 17.avgusta 1990. godine. Tada su „ustanici“ stavili prvi balvan na put između Bosanskog Grahova i Knina. Bili smo svedoci slične akcije u decembru, kada su u severnom delu Kosova, na graničnim prelazima (Jarinje i Brnjak) u Beogradu uporno zvanim administrativnim prelazima, lokalni Srbi podigli barikade na putevima u vidu razne teške mašinerije. U Beogradu su čelnici države negirali da imaju ikakve veze sa svim tim, šef države je izravno rekao da nije znao na šta se spremaju njegovi sunarodnici tamo. Onda su, posle tri nedelje, tokom razgovora koji je trajao duboko u noć, u prisustvu šefa srpske države, ministra odbrane i načelnika Generalštaba, srpski „ustanici“ na severu Kosova odlučili da demontiraju barikade. Situacija u nekadašnjoj južnoj pokrajini se time nije sredila, niti se smirila, a može se očekivati povremeno ponavljanje ovakvih radnji, tačnije, performansi, u cilju obmane masa i kupovine vremena političarima.

Delegacija Srbije u Zagrebu (Foto: lat.rt.rs)