Nema ništa mučnije od toga kada selo počne nekog da ogovara. Šapuću iza leđa čoveku, podrugljivim pogledima prate njegove korake, odjednom utihnu kada taj neko uđe u sobu… Čovek oseća da nešto nije u redu, ali zapravo ne zna u čemu je problem, sve dok neko pokuša da ga prosvetli, u najboljem slučaju nežno, imajući u vidu osetljivost druge osobe, nudeći pomoć i utehu, eventualno izlaz.

Tako nešto je možda palo na pamet i Dereku Šoleu, savetniku američkog Stejt departmenta, kada je prošle nedelje u Beogradu „izrazio zabrinutost“ zbog aktivnosti ruske Vagner grupe u Srbiji. „Videli smo da Vagner grupa regrutuje vojnike u Srbiji i drugim zemljama i mislimo da to više ne može da se nastavi. Drago mi je što možemo da radimo zajedno sa Beogradom i drugim državama da eliminišemo ovu aktivnost“ – saopštio je Šole u četvrtak posle sastanka sa predsednikom republike Aleksandrom Vučićem.

Ali Šole zapravo nije bio prvi koji je govorio o ovoj mučnoj stvari, a to je da je Vagner prisutan u Srbiji.

Ranije je Aleksandar Olenik, poslanik koalicije „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“, skrenuo pažnju na Tviteru: Srbija nije samo aktivni distributer ruske ratne propagande, već aktivno učestvuje i u regrutovanju plaćenika. Posle se zato ipak ispostavilo iz njegovog posta da on to tvrdi na osnovu činjenice da je Beograd dozvolio rad Russia Today, inače zabranjenog u Evropi, koji je, s druge strane, navodno zaista reklamirao „više nego primamljiv“ poziv, koji je za volontere od dvadeset i dve do pedeset godina, a „koji ne mogu biti državljani Ukrajine, Evropske unije ili država članica NATO-a“, a koji kao zaposleni Vagnera mogu da zarade vrtoglave svote novca u odnosu na naše, domaće uslove.

No, sad stanimo tu na trenutak.

Marljivo proučavanje štampe na srpskom jeziku otkriva da malo ljudi ovde zna šta je Vagner grupa. Neki pominju „privatnu vojsku“, drugi „elitne komandose“, neki „firmu“. Ima i onih koji su, nakon što čuju vesti sa ukrajinskog fronta (gde Vagner igra prilično aktivnu ulogu), malo pažljiviji sa klasifikacijom, jer im na um padaju Arkan i njegovi Tigrovi, i trupe koje su nosile imena raznoraznih životinja, a koje su tokom južnoslovenskih ratova počinile najprljavije stvari koje se u ratu mogu počiniti. I možda na um padne i kako smo u to vreme nazivali te paravojne formacije, pa su čak i njihovi sopstveni državljani i saborci pokušavali da se distanciraju od njih.

Vagner je uglavnom sve to, sažeto. U suštini, privatna ruska vojna kompanija, barem se tako definisala kada je osnovana 2014. godine. Pošto ruski zakoni ne dozvoljavaju da ovakva privatna vojna kompanija deluje u zemlji, ona ne posluje tamo, već u tužnijim obično ratom zahvaćenim regionima sveta: Maliju, Južnoj Africi, Siriji… Jedna od karakteristika privatnih vojnih kompanija je da svako može da koristi njihove usluge ako može da ih plati. Zauzvrat, dobija veoma dobro opremljene, veoma dobro obučene vojnike koji mogu da se bore veoma dobro za mnogo novca.

Ruski predsednik Vladimir Putin je več 2012. godine govorio o tome da bi i Moskvi bile potrebne privatne vojne kompanije. Dve godine kasnije, 2014. osnovana je Vagner grupa, na čijem čelu je Dmitrij Utkin, koji je ranije služio u ozloglašenoj GRU, ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi. U isto vreme međutim, novac potreban za stvaranje Vagnera obezbedio je izvesni Jevgenij Prigožin, koji je karijeru započeo u podzemlju Sankt Peterburga, proveo devet godina u zatvoru zbog svih mogućih vrsta krivičnih dela, a zatim se, zahvaljujući mogućnostima koje je pružila smena režima u Rusiji, basnoslovno, ali bar ilegalno, obogatio. Sa Putinom, takođe iz Sankt Peterburga, održavao je dobre odnose, a taj odnos je godinama samo jačao. Međutim, Prigožin je do jeseni 2022. godine negirao da ima veze sa Vagnerom – tada je kompaniju „uzeo na svoje ime“, spektakularno: počeo je da regrutuje po ruskim zatvorima, obećavajući slobodu s jedne strane i smrt sa druge, prema „zaslugama“ svake osobe.

Sve to dok ruski zakoni i dalje zabranjuju postojanje privatnih vojnih kompanija. Istoričar Andraš Rac, spoljni saradnjih Nemačkog spoljnopolitičkog društva sa sedištem u Berlinu, piše o Vagneru sledeće: „Od 2021. godine Vagner grupa nije postojala kao jedino, jedinstveno pravno lice, ne samo u Rusiji, već ni drugde. Umesto toga, postoji komplikovana mreža kompanija sa više aktera koja obuhvata mnoge zemlje i koja se veoma često menja iza organizacije, kroz koju se odvija tok novca.“ Pored toga, grupa „dejstvuje – u izvesnoj meri – podređena ruskoj vojsci u smislu lanca komandovanja“. Ali rukovodstvo ruske vojske nije srećno zbog toga, što ima mnogo ličnih razloga, razloga vlasti.

Vagner je od samog početka igrao aktivnu ulogu u ratu protiv Ukrajine. Vojna elita, koju je prvobitno činilo oko hiljadu ljudi, sada je narasla na dvadesetak hiljada ljudi, izgubila je elitizam, ne štedi svoje novoprimljene ljude, šalje ih na liniju vatre nakon nekoliko dana obuke, dok „stara garda“ čeka da stupi na scenu.

E, ta firma sada regrutuje po Srbiji.

Ili ne. Jer nadležni ne znaju za ove stvari, barem prema sopstvenim tvrdnjama.

Portal Nova.rs pokušao je da dobije informacije od srpskih vlasti o plaćeničkoj vojsci i njenim aktivnostima, ali nisu dobili odgovor ni sa jednog nadležnog mesta, iako su samo želeli da saznaju iz zvaničnih izvora da li je Vagner zaista prisutan u Srbiji i ako jeste, kako im je to dozvoljeno i šta nadležni planiraju da urade po tom pitanju. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je u ponedeljak da ne zna za Vagnerovo regrutovanje, ali je istakao da je u Srbiji kažnjivo ako neko učestvuje u stranim borbenim dejstvima.

U međuvremenu, kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da barikade na severu Kosova čuvaju ljudi koji su u decembru dovezeni autobusima iz Srbije, uključujući i one u maskirnim uniformama, koji su nosili znake Vagnera i Noćnih vukova (Putinova omiljena motociklistička banda), a da su i o tome napravljeni snimci.

Naravno, možda je Kurti samo iskoristio ono što je izgledalo kao dobra prilika da iznese takvu tvrdnju.

Ili ne.

U svakom slučaju, sama činjenica da se neka vrsta paravojnih formacija pojavi na teritoriji neke države znači da vlasti date države ne kontrolišu u potpunosti ni teritoriju zemlje ni tamošnje oružane snage, upozoravaju stručnjaci.

I to je pravi problem sa ovim Vagner – prisustvom.

Vojnik Vagner grupe (Foto: odessa-journal.com)