U našoj kolumni Obavestite nas! reagujemo na prijave čitalaca i predloge tema. Jedan naš čitalac iz Mola je ukazao da selo ima ozbiljan problem sa oslobođenim, psima lutalicama, koji napadaju prolaznike i plaše ih se i stariji i deca. Mol nije jedino naselje gde se tokom zime žale na pse lutalice, jer je ovaj problem takođe ozbiljan i prisutan u Senti i njenoj okolini, kao i u Čantaviru.
-Nije slučajno što se tokom zime povećava broj pasa na ulicama – kaže trener pasa Beata Pete, koja dodaje da je s jedne strane stara navika da je zima vreme obaveznih vakcinacija, te se u ovom periodu mnogi otarase svojih kućnih ljubimaca, jer vakcinaciju doživljavaju kao dodatni trošak, kao i period parenja u to vreme, zbog čega mnogi psi počinju da lutaju sami od sebe.
-Kada se okupe u čopor, to može da izazove probleme, jer u to vreme već mogu da počnu da brane teritoriju ili kuju koja je tada u teranju i ponašaju se agresivno. Ako vidimo da pas stoji u napetom stavu, ukočenih nogu i repa, uspravnih ušiju, možda reži, laje, najbolje je izbeći ga, ne pretiti, uzmaknuti mirnim, sporim pokretom. Ni u kom slučaju se ne treba sa njim sukobljavati. Ako pak pas prijateljski priđe, maše repom i možemo da ga uhvatimo, onda ga možemo odvesti veterinaru na proveru čipa. Ako pas ima mikročip, lako ga možemo vratiti kući na osnovu njegovih podataka. Mnogi ljudi kada vide psa lutalicu, prvo što urade je da pozovu zaštitnike životinja, azile, međutim, stalni je problem što azili više nemaju ni kapacitete ni finansijska sredstva da prime toliko pasa. Osim toga, nemaju ni odgovarajuća sredstva da uhvate eventualno agresivnog psa, o čemu se može obavestiti opština, a oni mogu da pozovu kikindsku Zoohigijenu – objasnila je Beata Pete, koja je takođe rekla i to da je kod nas tipično da se prema svojim ljubimcima odnosimo neodgovorno.
Foto: szmsz.press
Ima i takvih, koji se otarase svojih pasa jer predstavljaju dodatni trošak, a ima i ljudi koji ih ostave zbog selidbe ili ih se otarase jer su postali problematični usled nedostatka vaspitanja. Međutim, često se dešava i da pas pobegne i, iako je to obavezno, nema mikročip, pa se ne može identifikovati.
U sve više mesta predstavlja problem to, što psi lutalice napadaju stanovnike u čoporima. Beata Pete je rekla da može biti više razloga za agresivno ponašanje psa, pre svega razlog može biti zdravstvene prirode, kao i instinktivno ponašanje, na primer u slučaju kada kuja štiti svoje štence, ali uzročnik može biti i nedostatak socijalizacije i vaspitanja, oslobađanje nagomilane napetosti, a često nažalost i loša iskustva i gubitak poverenja mogu dovesti do agresije.
-Često čujemo da neko maltretira svog ljubimca. Slučajevi se mogu prijaviti i komunalnoj policiji, ako se životinja ne drži u skladu sa zakonima o dobrobiti životinja, jer oni imaju pravo to da provere. Zaštitnici životinja ne mogu da uđu na privatno zemljište ili da na istom oduzimaju životinje, bez policijske pratnje – istakla je Beata Pete, članica udruženja ljubitelja životinja i prirode Lajka.
Psi lutalice takođe izazivaju ozbiljne probleme u Čantaviru. Nedavno je jednu stanovnicu napalo oko četrnaest lutalica. Stariju ženu je spasao jedan meštanin romske nacionalnosti. Meštani su veoma nezadovoljni, jer dok šinteri ponekad posećuju Sentu, u Čantaviru se nikada ne pojavljuju, a lutalice su već prisutne na celoj teritoriji sela, pa su se čak proširili i na susedna, Višnjevac i Bačko Dušanovo. Ovo je posebno problematično, jer u Čantaviru stanovnici sa cele teritorije dolaze u centar, deca idu u školu, a psi terorišu i njih i bicikliste. Jedan od meštana sela, Žolt Bela Kiš, koji je aktivno učestvovao u poslednjoj akciji kada je uhvaćeno nekoliko pasa, rekao je za Sabad Mađar So da se, uprkos tome što je prijavio upravi, ništa ne dešava.
-Ne bih želeo da politiziram, ali naše rukovodstvo ništa ne radi. Poslednji put kada su stariju ženu napali psi, izašla su dva pripadnika komunalne policije, direktorka prihvatilišta za životinje i dva njena radnika kombijem, ali niko nije predstavljao rukovodstvo sela. Tako da sam se ja pojavio, iako nisam član rukovodstva. Tada smo na licu mesta, u lokalnom romskom naselju, videli oko četrnaest pasa, od kojih je poneki bio visok i do jedan metar.Uhvaćeno ih je sedam, uglavnom ženki – obavestio je Žolt Bela Kiš, koji je dodao da je direktorka prihvatilišta za životinje rekla da je neophodno uhvatiti ženke, jer je pas izuzetno plodna životinja, te dvadeset pasa može brzo da izraste u stotinu.
Foto: smsz.press
-Međutim, nisu mogli da prihvate sve pse, pošto je iz reči direktorke postalo jasno da za to jednostavno nema mesta. Za mnoge stvari ima novca, trebalo bi da bude i za ovo, ali ljudi jednostavno ne misle da je to veliki problem. To izlazi na videlo tek kada se problem već dešava – rekao je Žolt Bela Kiš, koji je naglasio da lokalna zajednica može da nazove komunalnu policiju, ali da osim toga svaki građanin može da prijavi problem, a komunalna policija mora da obavesti prihvatilište. Čantavir je pun pasa u čoporima, mnogi izbace svoje ljubimce, a ima i mnogo pasa lutalica.
-Dok se u Senti psi pojavljuju s vremena na vreme, u Čantavir od poslednjeg incidenta niko nije došao da pokupi pse, iako sigurno postoji prijava – dodao je Žolt Bela Kiš.
Kakva je situacija u azilima?
U centru Subotice se gotovo ne mogu videti psi lutalice, što ne znači da u gradu nema životinja bez vlasnika. U poslednje vreme, na osnovu prijava građana, neki su viđeni uglavnom u stanbenom naselju Prozivka, a građani su nekoliko puta delili vesti o tome na društenim mrežama.
Nikola Jovičić, rukovodilac Radne jedinice „Planiranje i razvoj“ JKP „Čistoća i zelenilo“ Subotica, rekao je za Sabad Mađar So da Subotica može poslužiti kao primer kada je u pitanju tretman životinja lutalica, ali to ne znači da ih u Subotici nema.
-Ima pasa lutalica na ulicama Subotice, ali koliko tačno, ne može se znati. Trenutno brinemo o 287 pasa u gradskom Prihvatnom centru, odnosno u Prihvatilištu za pse i mačke. Subotica zaista može da posluži kao primer u državi, kada je u pitanju zoohigijena, a koja je u potpunom skladu sa zakonom o zaštiti životinja – objasnio je Nikola Jovičić.
Godišnje se iz azila udomi oko 70-80 pasa. Proces je besplatan i lak, svi udomljeni psi su vakcinisani, kastrirani i čipovani.
Ipak, psi lutalice su još veći problem u prigradskim naseljima. JKP „Čistoća i zelenilo“ Subotica, nije odgovorno samo za prikupljanje životinja lutalica na teritoriji grada, već i u selima koja mu pripadaju. To je slučaj i u Čantaviru, gde lutalice u poslednje vreme prave velike probleme.
-U slučaju pasa lutalica najveći problem je neodgovorno držanje životinja. Kada bi se životinje odgovorno držale, nestao bi i problem pasa lutalica. Pre nekoliko meseci smo zajedno sa komunalnom inspekcijom i komunalnom policijom izašli na teren i uhvatili pet pasa lutalica u ataru Čantavira i prevezli ih u azil – objasnio je Jovičić.
Foto: szmsz.press
Problem pasa lutalica je svake godine na vrhu liste želja u Bečeju, a već je tome nekoliko godina otkako građani mogu mesnim zajednicama da daju predloge, za rešavanje tog problema lokalna samouprava treba da izdvoji 50 miliona dinara iz budžeta opštine. Svake godine je problem pasa lutalica na vrhu liste želja u skoro svakoj lokalnoj zajednici. Na kraju je lokalna vlast odlučila da smiri strasti rekavši da od prošle godine šinteri sve intenzivnije hvataju pse i odvode ih u prihvatilište, a u oktobru je najavljena besplatna akcija sterilizacije – tokom tog meseca je sterilisano oko 70 pasa o trošku opštine.
-Kada smo 2007. godine preuzeli azil od prethodnog vlasnika, mogao je da primi 180 pasa. Posle proširenja, ovde svoju sudbinu trenutno čeka 400 pasa, iako bi idealan broj bio 280. O psima u azilu brinu dve osobe, a imamo i dva šintera. Sve je više napuštenih pasa, svakog meseca ih uhvatimo po 25-30 na ulici, a životinje stalno sterilišemo. U januaru i februaru je obično više pasa lutalica: tada ljudi imaju manje novca da ih hrane, ali beže i zbog sezone parenja, petardi i vatrometa. Polovina uhvaćenih pasa ima čip, ali većina vlasnika odbija da odvede svoju životinju kući. Do sada nismo kažnjavali vlasnike pasa koji su završili na ulici – rekao nam je Jovan Ječanski, vršilac dužnosti direktora JP Komunalac, kojem je povereno održavanje azila za pse u Bečeju. Prema njegovim rečima, i dalje se malo ko odlučuje za udomljavanje iz azila, iako i odatle može da se ponese kući negovan i zdrav pas.
Prošle godine je najviše pasa lutalica došlo u azil iz Bačkog Gradišta i Radičevića, koji zbrinjava uhvaćene pse daleko iznad svojih kapaciteta. Pošto je opština prošle godine obezbedila novac za zbrinjavanje pasa na osnovu znatno manjeg broja, javno preduzeće može obezbediti dovoljno hrane za pse bez vlasnika samo uz pomoć nenovčanih donacija organizacija za zaštitu životinja i privatnih lica – da bi se sve ovo održavalo, konstantno je potrebna njihova podrška.
Na inicijativu jednog od lokalnih udruženja za zaštitu životinja, opština planira da formira radnu grupu, čiji bi članovi izradili strategiju, što bi sa registrom vlasnika i njihovih pasa, kontrolom čipovanja, podrškom sterilizaciji, promocijom udomljavanja, moglo rezultirati ozbiljnim promenama u odgovornom vlasništvu pasa.
Nadajmo se da će u onim naseljima u kojima psi lutalice stvaraju probleme odgovorna lica pokušati da u kratkom roku nađu rešenje za problem.
Ako i vi želite da prijavite slučaj koji smatrate nerešenim ili zabrinjavajućim, pošaljite nam poruku – čak i anonimno!
Prihvatilištima je potrebna pomoć (Foto: szmsz.press)
Proizvodnja ovog proizvoda podržana je grantom projekta Media Innovation Europe, International Press Institute-a
