Starost i biografije

Počnimo sa jednim pogađačkim pitanjem. Šta je to? Počinje skandalom, a krajnji rezultat je veran prikaz uslova koji vladaju u zemlji? Odgovor: to nije ništa drugo do održani izbori za predsednika jednog stručnog sportskog saveza. Ali kako je rukovodstvo jedne države došlo do toga da učini sve da spreči bivšeg kapitena Mančester Junajteda da postane predsednik fudbalskog saveza, a da umesto njega na mesto na kome se donose odluke postavi bivšeg ministra poljoprivrede? Poučna priča o Srbiji u 21. veku, sa ljudima od krvi i mesa, kao i sa smernicama koje je formulisao vladika.

Nakon što je Slaviša Kokeza podneo ostavku na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije u martu 2021. odnosno pre dve godine (nije sporedno što je to uradio jer se njegovo ime povezivalo sa brutalnim ubistvima koja su počinili fudbalski huligani), 31. oktobra 2022. godine mnogi su verovali da će posle godinu i po dana savez konačno dobiti novog predsednika.

Srpska napredna stranka dala je blagoslov za kandidaturu vršioca dužnosti predsednika Nenada Bjekovića, međutim, nekadašnji reprezentativac Partizana zaista je bo oči drevnom rivalu Crvenoj zvezdi, a većina delegata nije ni otišla na sastanak koji je bio zakazan za ponedeljak. Ne zato što su zaboravili ili zato što nisu mogli da upale auto, već zato što su na taj način izneli mišljenje o predsedničkom kandidatu. Da situacija bude još mučnija, na sastanku su bili i predstavnici Međunarodne (FIFA) i Evropske fudbalske asocijacije (UEFA). Još istog dana postignuto je rešenje: sastanak bi bio održan sutradan, odnosno u utorak, ali bi sa dnevnog reda bila skinuta tačka u vezi sa predsedničkim izborima. Tako je i bilo, u utorak su se pojavili delegati, glasali i raspravljali, predsednički izbori se odlažu za proleće, sad je ionako zima.

Tako se desilo da na Svetskom prvenstvu u Kataru Srbija bude jedina zemlja koju nije mogao da predstavlja predsednik saveza.

Ministar poljoprivrede protiv najboljeg srpskog fudbalera svih vremena

Vreme je prolazilo i približavalo se proleće, kada je postalo izvesno ono o čemu se ranije samo pričalo: bivši ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kandiduje se za mesto predsednika, a u 46. godini i dalje pojačava ekipu kuzminskog Graničara u petoj ligi. Pa, novinarka B92, medijske kuće koja je videla i bolje dane, otišla je da pripremi kratak izveštaj o budućem predsedniku, koji ponekad asistira i postiže golove. Na snimku trener hvali Nedimovića koji igra lažnu devetku, sa malim pivskim trbuhom, a koji je prema rečima trenera, i odgovoran i samosvestan.

Do sada smo mogli da vidimo besprekorno strukturisanu priču: bivši ministar, koji je u jednom trenutku čak bio i kandidat za mesto premijera nove vlade, a posle nije ni ušao u sastav vlade, preuzeće Fudbalski savez Srbije, a potom će tamo da razvije svoje blagosloveno, odgovorno i samosvesno delovanje. Da, ali je u supu upala jedna muva. Ime te muve je bilo Nemanja Vidić. Pet titula prvaka Engleske, tri Liga kupa Engleske, jedna pobeda u Ligi šampiona i jedna šampionska titula na Svetskom klupskom prvenstvu svakako su, bez lažne skromnosti, najvažniji trofeji koje je bivši odbrambeni igrač sakupio tokom svoje karijere. Tome je doprinela neverovatna radna etika, poniznost i način života i ponašanja, a koji su Nemanju Vidića izdvajali iz redova defanzivaca koji su osvajali mnoge trofeje.

To tako već nije bilo prijatno vlastima, jer i pored toga što ova država liči na Apsurdistan, i ovde je nezamislivo da političar pobedi najpoznatijeg fudbalera države na predsedničkim izborima fudbalskog saveza. To jest, zamislivo je, ali je sramotno, moderno rečeno ultra mega giga blam.

Na scenu dovode druga Pelikana

A onda je nekome iz glave ispala spasonosna ideja, koja liči na scenu iz filma Krunski svedok („A tanú“, čuveni mađarski satirični film iz 1977. godine, koji je režirao Peter Bačo, prim. prev.), kada kažu drugu Pelikanu, da će jednog dana od njega nešto tražiti.

Ako je neko možda zaboravio: Dragan Džajić je 2008. godine, u 62. godini, kada je bio potpredsednik FS Srbije i sportski direktor reprezentacija, bio uhapšen od strane policije zbog sumnje da su sa Vladimirom Cvetkovićem i Milošem Marinkovićem pri prelasku Gorana Drulića iz Crvene zvezde u špansku Saragozu protivpravno pribavili 6,1 miliona evra.

Pregovori su se otegli, ali isto tako kao i te noći, nikada nisu okončani, jer je 2012. godine Tomislav Nikolić, tada prvi čovek države, legendu Crvene zvezde pomilovao prema ovlašćenjima predsednika republike.

Vitaminska bomba povlači svoju kandidaturu za predsednika

Nakon što se proširila vest da će 77-godišnji Džajić biti predsednički kandidat, najava je izazvala medijsku galamu srednje veličine. Nenad Lalatović, bez dlake na jeziku, u svom stilu – posred srede, rekao je da svo poštovanje pripada Džajiću, koji mu je bio otac umesto oca, ali da je 42-godišnji Vidić sada u punoj snazi, poštovan i cenjen u celom svetu i bio bi prava vitaminska bomba za srpski fudbal.

„Znam zašto je Crvena zvezda izabrala Džajića, ali nije moja dužnost da pričam o tome, a iz poštovanja prema klubu, radije ćutim. Džajić je predložen zato, da delegati ne bi glasali za Vidića“ – rekao je Lalatović, koji je bio svedok na Vidićevom venčanju, a čije reči su se zaista potvrdile tek kada je Džajić objavio imena onih koji će činiti njegov tim. Na listi potpredsednika našlo se i ime Branislava Nedimovića – pored Janoša Žemberija, Sandre Sremčević i Branka Zečevića. Neposredno pred izbore 14. marta, sa više mesta su stigle iste nezvanične informacije: 77 od 85 delegata podržava Džajića, brojem koji je u  skladu sa njegovim godinama.

Nemanja Vidić je u ovoj borbi uradio ono što je zdrav razum nalagao: povukao je kandidaturu.

„Naš fudbal je pred velikim izazovima. Mnogo toga mora i može bolje. Moja ideja je bila i ostala da okupim tim vrhunskih profesionalaca, koji su kadri da te izazove reše kvalitetnije nego možda iko u Evropi. Nažalost, na svakom koraku puta ka tome da postanem predsednik FSS mi je jasno stavljeno do znanja da nam ta šansa neće biti pružena“ – naveo je Vidić u svojoj izjavi dostavljenoj agenciji Tanjug.

„Odgovornost za rešavanje velikih izazova koji su pred nama je preuzela ista grupa ljudi koja ih je i stvorila. Definitivno nisam optimista po pitanju toga šta će uraditi sa prilikom koju su prigrabili i mislim da će za četiri godine biti još teže nego danas“ – rekao je Vidić, koji je takođe dodao da veruje u to da će u bliskoj budućnosti njegov tim (Milorad Mažić – jedan od najboljih sudija na svetu, Branko Milutinović – osnivač kompanije Nordeus, Petar Jovanović – predsednik izvršnog odbora Rajfajzen banke, Slavoljub Muslin – nekadašnji savezni kapiten reprezentacije) imati priliku da se dokaže.

„Današnja pobeda je vaš najveći poraz u životu“

Na predsedničkim izborima 14. marta sve se odvijalo prema prethodnim planovima: za Džajića je glasalo 78 delegata, a samo je Marko Poledica, koji je ranije otvoreno podržavao Vidića, rekao Džajiću da će ova pobeda koju tek treba da ostvari biti njegov najveći poraz u životu.

Predsednik sindikata profesionalnih fudbalera je posle svog govora napustio sedište, pa nije ni sačekao konačan rezultat koji su svi već unapred znali.

Ako neko misli da se time drama i završila, vara se, jer je na prvoj sednici izabranog izvršnog odbora  isti prihvatio odluku po kojoj će – u odsustvu Dragana Džajića – Branislav Nedimović preuzeti dužnosti predsednika.

Glasnik vlasti, Informer, istrtljao je i da je to bilo neophodno, jer će 77-godišnji Džajić uskoro ići pod nož, jer će mu biti operisan kuk i duže vreme neće moći da obavlja predsedničke dužnosti.

Ovo najmanje ima veze sa fudbalom

Vladika Grigorije je posle predsedničkih izbora u nedeljniku Vreme objavio tekst o Nemanji Vidiću pod naslovom Tuga u našim dušama, u kome je napisao sledeće:

„Koliko god da je bilo jasno kako je Nemanja Vidić najbolje rješenje za srpski fudbal, isto je tako ubrzo postalo jasno da od toga neće biti ništa. No ipak, govorili smo u sebi, nema veze, nije strašno da izgubi od nekakvog lijevog ministra, to i nije poraz, jer naprosto nisu ista kategorija. Ni fudbalska, a pogotovo ne ljudska. A onda su opet uspjeli da nas iznenade. Otišli su da iz zaslužene mirovine izvuku ne nekakvog lijevog ministra, već najslavnije lijevo krilo. Kad je objavljena vijest, sve je postalo jasno. I još tužnije nego što smo mogli zamisliti. Tuga se nekoliko dana vukla po našim dušama i srpskim medijima. A onda je Nemanja Vidić povukao svoju kandidaturu. Neki ljudi su počeli da se ljute na njega, javno. Ja nisam. Naprotiv, zahvalan sam mu. Jer ko istinski voli fudbal, zna da su najveći fudbaleri takvi zbog karaktera. A Nemanja ga je i sada, kao nekada na terenu, ovim pokazao.

Sinoć mi je opet neko analizirao čitavu priču, govoreći ružno i o Džajiću, i o Vidiću. Rekao sam mu: Zamisli to kao jednu čisto fudbalsku sliku, kao sliku iz igre. Vidić je, kao izvanredan i verovatno naš najbolji komandant odbrane ikada, na vrijeme napravio prekid. Video je da je opasan i brzi napadač, najbolje lijevo krilo ikada, preumoran i da se lako peca u ofsajd zamke, da je u nedozvoljenoj poziciji.

Ova nesrećna utakmica, čiji glavni akteri nisu Dragan Džajić i Nemanja Vidić, najmanje ima veze sa fudbalom. Nju što prije treba zaboraviti i krenuti dalje. Ponovo, ne zbog njih dvojice, već zbog nas i znate već koga“.

 Na predsedničkim izborima svi delegati su glasali za, u sedištu Fudbalskog saveza Srbije u Sremskoj Mitrovici (Foto: fss.rs)