Promena karijere nije hir, već upoznavanje samog sebe Nije samo prazna fraza to, da nikada nije kasno za promenu

Promena karijere nikada nije laka odluka. Ponekad čovek još uvek traži sebe, te zato izuči više profesija, a ponekad nas sudbina odvede u pravcu plana B ili pronađemo sami sebe kroz otkrivanje nepoznatog.

Svi naši sagovornici su se složili da je zaista važno voleti svoj posao, tražiti izazove i upoznati samog sebe.

Viktorija Berko Seke: Treba uživati i u učenju i u radu

Viktorija Berko Seke ima 29 godina i živi u Adi sa svojim suprugom.

Po srednjoškolskom obrazovanju je farmaceutski tehničar. Posle završene srednje škole u Senti, studirala je na Ekonomskog fakultetu Univerziteta u Segedinu, nastavila na odseku za marketinšku komunikaciju, a takođe ima i sertifikovanu kozmetičku kvalifikaciju za kućne ljubimce i pse. Trenutno je sekretar u mesnoj zajednici u Molu.

„Moj izbor karijere nije bio lak i tipičan, ali polazeći od moje ličnosti, nisam ni mogla ništa drugo da zamislim. Odrasla sam u Molu, gde sam pohađala sva poslepodnevna zanimanja. Sve me je zanimalo, ali nisam znala šta me najviše zanima. Osnovnu muzičku školu sam završila sa lepim uspehom, a moja nastavnica je mislila da će od mene napraviti izvanrednu flautistkinju i učinila je sve da me pripremi za srednju muzičku školu u Novom Sadu. Nekoliko mojih nastavnika je pokušalo da me ubedi da bi gimnazija bila najbolji izbor za mene. Na kraju sam izabrala srednju medicinsku školu. Kako se od deteta koje ima 14 godina može očekivati da donese odluku koja će uticati na ceo njegov život? Želela sam da budem medicinska sestra, ali godine kada sam se upisala nije bilo takvog smera. Kao zanimanje sam izabrala da budem farmaceutski tehničar, zbog čega se kasnije nisam ni sekunde pokajala, izučila sam jednu odličnu struku.“

Posle srednje škole Viktorija je primljena na PMF Univerziteta u Novom Sadu, smer ekologija.

„Osećala sam da će fakultet biti moj put – nisam mogla više pogrešiti. Posle dve godine sam napustila život u Novom Sadu. Pre nego što sam okrenula leđa fakultetu, već sam imala ideju da želim da se bavim kozmetikom za pse. U oktobru 2014. godine sam počela da se obučavam za kozmetičarku za pse u Segedinu, a uporedo sam završila i šestomesečnu praksu za farmaceutskog tehničara. Nakon što sam stekla diplomu za kozmetičarku za pse, sa zadovoljstvom sam se bacila na posao, iako su se 2015. godine mnogi ljudi i dalje smejali mom poslu, ali je sve više njih cenilo to, što ne moraju da putuju 50-60 kilometara, kako bi njihov ljubimac dobio profesionalnu kozmetičku negu, koja se sada može koristiti i na teritoriji opštine Ada. Malo po malo, lepo se izgradila moja baza klijenata.“

Pored kozmetike za pse, Viktoriju je interesovao i marketing, pa se vratila u školsku klupu sa 24 godine.

„Sa univerzitetskim neuspehom iza sebe, rastućom bazom klijenata i rastućim poslovanjem, izgledalo je ludo, ali sam se ipak prijavila za univerzitet. U Mađarskoj se prijave na fakultete odvijaju sredinom februara, a na rezultate prijema treba sačekati kraj jula, kada se i ispostavilo da sam primljena na Ekonomski fakultet u Segedinu. Bila sam srećna i uzbuđena. Skoro tri godine radnog iskustva su mi mnogo značile, jer sam bolje upoznala sebe, a vremenom sam shvatila i da je to ključ za donošenje prave i dobre odluke pri izboru karijere“.

Posle odličnih rezultata i sticanja diplome, put od Segedina vodio je do Novog Sada, a zatim u mirniju opštinu Ada.

„Posle škole sam osećala da ne želim da ostanem u Mađarskoj, želela sam da se vratim u Vojvodinu. Moj mladić i ja smo doneli odluku i nakon što sam stekla diplomu uputili smo se u pravcu Novog Sada. Sa diplomom stečenom u Mađarskoj, za mene je bio zaista veliki izazov da nađem posao u Novom Sadu u svojoj struci, s obzirom da sam dosta loše govorila srpski. Posle tri meseca traženja posla, radila sam pola godine u međunarodnoj kompaniji, ali sam osetila da se ne mogu poistovetiti sa vizijama kompanije. Ubrzo sam se našla u jednoj drugoj međunarodnoj kompaniji, gde sam provela lep period. Međutim, moj dečko i ja smo osetili da bi želeli da pobegnemo od gradske vreve i da bi se radije nastanili u mirnijem okruženju, pa smo izabrali Adu. Trenutno radim kao sekretar mesne zajednice u Molu, što nije posebno vezano za moju profesiju, ali mogu da primenim studije ekonomije i veštine marketinške komunikacije. „

Prema Viktorijinom mišljenju, trebalo bi uživati i u učenju i u radu.

„Merite sebe sa sobom i nikada nije kasno za promenu karijere. Kada bi jedan 14-godišnjak stao ispred mene i pitao me za savet, rekla bih mu da radi ono što mu se sada radi. Uživaj u učenju, uživaj u poslu, svejedno je da li ćeš nastaviti školovanje ili završiti pet srednjih škola. Svakodnevno nauči nešto o sebi, hodaj otvorenih očiju i srca, i pre ili kasnije ćeš naći svoj put. Najvažnije je upoznati sebe.“

Čaba Sekula: Nikada nije kasno za promenu

Tridesetogodišnji Čaba Sekula odrastao je u malom selu u Banatu, Novoj Crnji, a trenutno živi i radi u Nemačkoj. Srednju medicinsku školu u Senti završio je 2012. godine, smer fizioterapija. Nastavio je studije na Mađarskom univerzitetu za poljoprivredu i prirodne nauke, koji je u to vreme bio dopisno odeljenje Univerziteta Corvinus iz Budimpešte. Studirao je na osnovnim studijama za inženjera poljoprivrede menadžmenta životne sredine, a potom je i magistrirao ekologiju. Trenutno radi za francusku semensku kompaniju kao regionalni predstavnik u Nemačkoj.

„Kada sam bio mlad, interesovala me je biologija, građa ljudskog tela i njegovo funkcionisanje, zbog čega sam posle osnovne škole izabrao taj put. Posle srednje škole sam primljen i na odsek fizioterapije Univerziteta u Segedinu, ali sam ipak samo na samofinansiranje. I poljoprivreda mi je bila bliska, s obzirom da se i moja porodica bavi poljoprivredom. Primljen sam kao student na državnu stipendiju na smer poljoprivrednog inženjerstva za upravljanje životnom sredinom, pa sam tu nastavio studije, na čemu sam danas neizmerno zahvalan. Diplomirao sam u roku i tada sam primljen na master studije, smer ekologije. Do polaska na fakultet u septembru sam odradio obavezni pripravnički staž za fizioterapeutskog tehničara u bolnici u Senti, tako da sam do 2016. godine imao dve diplome, a u roku sam završio i master.“

Nakon završenog fakulteta, Čaba se prijavio u nekoliko kompanija u Srbiji, Mađarskoj i Nemačkoj, da bi se konačno zaposlio u Nemačkoj u jednoj većoj kompaniji za proizvodnju povrća, gde je počeo da radi u martu 2019. godine.

„Bio sam istrajan u učenju jezika, morao sam sam da učim stručne termine, za šta škola jezika nije dovoljna. Izazov mi je bio da se razvijam, to je ono što me vodi napred u životu. Posle četiri godine sam prešao u francusku semensku kompaniju kao regionalni predstavnik  u pokrajinama Severna Rajna-Vestfalija i Rajna-Palatinat. I danas tu radim. Imam mogućnosti da napredujem na lestvici, mogu da se razvijam u okviru struke. Voleo bih da se bavim ovim sve dok moj posao nosi sa sobom izazove. Volim da se razvijam, a ovde imam sve prilike za to. Moj posao je fleksibilan, sa svakodnevnim različitim izazovima. Osećam se ispunjenim u svom poslu, nisam na njemu frustriran i uživam da ustajem svakog ponedeljka ujutru da bih radio ono što volim. Ako neko oseća suprotno od ovoga u vezi sa svojim poslom, neka menja, jer za promenu nikad nije kasno!“

Lena Talo: Vredi se boriti sa svoje snove

Dvadesetdevetogodišnja Lena Talo je iz Temeina, a trenuto živi i radi u Abu Dabiju, u luksuznom hotelu St. Regis Abu Dhabi. Učila je poslovnu administraciju u Srednjoj školi „Lukijan Mušicki“ u Temerinu, a zatim je studirala na mađarskom odseku Univerziteta u Novom Sadu.

„Fakultet nažalost nisam završila, jer sam u poslednjoj godini dobila priliku, koju sam i iskoristila, da radim u Mađar So-u kao novinar. Troškovi života su bili visoki i morala sam da se zaposlim i kao trener da bih sastavila kraj s krajem. Odlučila sam da pokušam da uspem u inostranstvu. Prve godine sam radila kao konobarica. Pošto je firma u kojoj sam radila potpisivala samo sezonske ugovore sa zaposlenima, imala sam priliku da većim delom proputujem Evropu. Kasnije sam već želela dugoročan i stabilan posao. Od malena sam se interesovala za sport, bila sam puna energije i negde sam morala da je sprovedem. Prvo sam išla na ples, ali sam posle jednog časa ostala da vidim šta se to deca u drugoj prostoriji „glupiraju“ u tim čudnim belim i plavim mantilima… Probala sam džudo i odmah se u njega zaljubila. Dugo sam se takmičila u ovom borilačkom sportu. Tokom fakulteta sam se bavila bodibildingom, takođe takmičarskim, a radila sam i kao trener.“

Od 2020. godine, Lena je mogla da koristi svoja dostignuća u sportu i svoje trenersko iskustvo u Abu Dabiju.

„Odluka nije bila laka, daleko je od kuće, nema ni poznanika ni prijatelja. Ono što mi je olakšalo situaciju je da sam u to vreme bila u vezi i mogla sam donekle da računam na svog partnera. O Bliskom istoku možete čuti razne zablude, i dobre i loše, a ja sam iskusila i jednu i drugu stranu. Posle godinu dana rada, dala sam otkaz u toj prvoj firmi, jer uslovi nisu bilo zadovoljavajući. Moja sadašnja kompanija mi je ponudila priliku da radim kao fitnes menadžer. Od tada je prošlo skoro dve i po godine. Stekla sam mnogo iskustava, bilo je i teških trenutaka kada sam zamalo odustala, ali je vredelo boriti se. Trenutno se obučavam i uskoro ću biti unapređena u poziciju menadžera za odnose sa gostima. Moj cilj je da dođem do mesta direktora. Svoju budućnost vidim u hotelijerstvu.“

Lena misli da prilike treba iskoristiti. Poručuje da treba da se usudimo da sanjamo i borimo se za svoje ciljeve, upoznamo svet, različite kulture i učimo od njih.

Valentina Nađ

Promena karijere (Foto: flexjobs.com)