Gradski muzej u Bečeju obogaćen je jedinstvenim numizmatičkim otkrićem: ustanova je kupila 68 komada Rakocijevih novčića (poltura, prim.prev.) od jednog čoveka u Požarevcu. Ovi bakarni novčići su jedino takvo blago u Srbiji.

-Posle Rakocijevog ustanka između 1703. i 1711. godine, usledila je stroga kazna za posedovanje Rakocijevog novca. Pošto sami bakarni novčići nisu predstavljali istu vrednost kao zlatni i srebrni novčići, pretpostavljamo da je vlasnik ovih bakarnih novčića iste zakopao da bi ih se oslobodio. Požarevac je do sada najjužnije nalazište uz Dunav gde su nađeni Rakocijevi novčići i jedino područje gde Rakoci nije vladao, ali gde je njegov novac ipak stigao. Nakon što je rat za nezavisnost ugušen, Rakoci i njegovi saborci su se uputili ka Turskoj preko Balkana, gde su dobili utočište, možda je tako bakarni novac završio u Požarevcu – kaže Raško Ramadanski, numizmatičar i arheolog, kustos Gradskog muzeja u Bečeju.

Novčići su kovani u Kremnici, Košicama, Mukačevu i Baja Mareu između 1704. i 1707. godine, a najveći broj kovanica je i sačuvan na ovim mestima. Na novčićima su i oznake kovnice, a zbirka u Bečeju je možda jedina u kojoj se mogu naći bakarni novčići iz sve četiri kovnice. Posebnost ovih bakarnih kovanica je u tome što se prvi put u regionu za njih koristio novi proces kovanja, cilindrično presovanje – zbog čega su novčići blago konkavni. U ovom slučaju, negativni uzorak takta je napravljen na površini dva čelična cilindra postavljena jedan iznad drugog, koji se kreću u sinhronizaciji, veoma precizno. Razmak između valjaka je manji od debljine metalne trake koja je nanizana između njih, čime se uzorak novčića utiskuje u materijal trake. Već utisnuta traka sečena je na novčiće.

-Malo se zna o uticaju Rakocijevog rata za slobodu u ovom regionu, a ova otkrića mogu baciti novo svetlo na ovo doba. Pošto je naš muzej jedini nezavisni muzej duž Tise, mi imamo odgovornost ne samo prema Bečeju, već i prema celom regionu – zato posebnu pažnju posvećujemo istoriji Mađara, što pokazuje i naša najnovija izložba pod nazivom Őseinket felhozád, koja predstavlja artefakte iz ranog srednjeg veka i vremena dolaska Mađara. Zato smo i kupili ove bakarne novčiće – naglasio je Raško Ramadanski, autor izložbe.

Kupljeni novčići su u dobrom stanju, ali ih je potrebno očistiti i konzervirati. Sledeće godine najvredniji delovi numizmatičke zbirke Gradskog muzeja biće predstavljeni u okviru izložbe posvećene Ferencu II Rakociju, a kada će moći da ih vidi i publika.

Roža Feher

Rakocijevi novčići su postali topovi i zvona

Poltura je istorijska mađarska novčana jedinica (novčić, kovanica, prim. prev.) koja je iskovana za vreme Leopolda I, Jozefa I, Ferenca Rakocija II, Karla III i Marije Terezije. Za vreme Rakocija u početku su se kovale srebrne polture, ali su zbog kupovine oružja sve više bile potrebne zalihe plemenitih metala, zato su između 1704. i 1707. godine od bakra za potrebe domaćeg opticaja iskovane polture u apoenima od 1, 4, 10 i 20, pa se mogu smatrati novcem iz nužde.

Unutar zemlje, takvi bakarni novčići su korišteni za plaćanje plaćenika, a takođe i za plaćanje seljaku za useve. Izdavanje bakarnog novca je u stvari bila neka vrsta uzimanja kredita uz obećanje da će se kasnije zameniti za običan novac – odnosno plemeniti metal. To je naravno izostalo, pa bakarne novčiće nisu prihvatali, kovanice od plemenitih metala su zadržane, a uprkos strogim propisima, sistem je propao 1707. godine, prestali su kovati bakarni novac. Posle toga je i njihov promet prestao, a naposletku su pretopljeni i od njih su napravljeni topovi i zvona.

Na Rakocijevom novcu 1707 je poslednja godina, iako je kovnica u Baja Mareu mogla da radi do 1708. godine, a ona u Mukačevu do juna 1711. godine, tako da su mogli kovati i svoj, a i Leopoldov novac sa ranijim „kalupima“.

Na prednjoj strani Rakocijevih novčića se obično nalazi mali grb sa krunom, a na zadnjoj strani Bogorodica sa Isusom kao detetom. Novčići su obično imali godinu, apoen i oznaku kovnice.

Najčešća denominacija je bila od 10 apoena, koja je na narodnom jeziku nazvana libertarijanom, zbog natpisa PRO LIBERTATE (na latinskom „za slobodu“).  Upravo zbog toga je Raško Ramadanski odabrao Pro Libertate za naziv izložbe posvećene pomenutim bakarnim novčićima, a koja je planirana za sledeću godinu.

Roža Feher

Rakocijeve polture (Foto: szmsz.press)