Juli 2023. godine postaće najtopliji mesec ikada zabeležen, sa globalnim temperaturama za oko 1,5 stepeni iznad predindustrijskih nivoa, prema analizi Univerziteta u Lajpcigu objavljenoj u četvrtak 27. jula.

Međutim, stručnjaci su upozorili da će se ovaj trend rekordnih temperatura verovatno ponoviti narednih meseci i godina, kako izveštava Euobserver.

Karsten Hauštajn, klimatolog koja je sprovela analizu, ukazala je na potrebu da se osvrnemo otprilike 120 000 godina unazad da bismo pronašli uslove slične toplote. Analiza je zasnovana na preliminarnim podacima, uključujući i projektovane temperature do kraja meseca.

Isto to je potvrdila i agencija EU za praćenje klime Kopernik, rekavši da je izuzetno verovatno da će jul 2023. godine biti najtopliji jul ikada i takođe najtopliji mesec u istoriji.

Verovatno ste se zapitali, kako to naučnici mogu da utvrde da je ovo bio najtopliji jul u poslednjih 120 hiljada godina. Evo kako. Za te podatke i merenja temperature naučnici koriste vazduh zarobljen u ledu na polovima, po sedimentima u okeanima, kako su objasnili za BBC. Zahvaljujući ovim podacima, oni veruju da je planeta poslednji put bila ovako vrela pre 120 000 godina, kada je nivo mora i okeana bio čak 8 metara viši nego danas.

Toplotni talasi u regionima Severne Amerike, Azije i Evrope, kao i šumski požari u zemljama poput Kanade i Grčke, doveli su do ovomesečnih rekordnih temperatura, navodi dalje Kopernik.

Istovremeno, julska rekordna vrućina proglašena je u isto vreme kada se razvija fenomen El Ninja. Ovaj ciklus zagrevanja u Pacifiku će verovatno doprineti pokretanju rekordnih temperatura bar do početka 2024. godine, rekla je Hauštajn. Takođe je dodala da ove dramatične klimatske promene mogu dovesti do neviđenih morskih i kontinentalnih toplotnih talasa, a koji povećavaju rizik od dostizanja ekstremnih temperatura širom sveta.

Prema prognozi Svetske meteorološke organizacije (SMO), velika je verovatnoća da će jedna od narednih pet godina postati najtoplija zabeležena. Pored toga, postoji značajna verovatnoća i to od čak 66 procenata, da će globalne temperature privremeno premašiti 1,5 stepeni iznad predindustrijskih nivoa tokom najmanje jedne od tih pet godina. Iako to ne znači da će svet premašiti granicu postavljenu Pariskim sporazumom iz 2015. godine, koji se odnosi na dugoročno zagrevanje tokom dužeg perioda, ipak služi kao snažan podsetnik na imperativ za brzu klimatsku akciju.

Stručnjaci se slažu da glavni razlog za ovakve rekordne temperature ostaje oslobađanje gasova staklene bašte vezanih za ljudske aktivnosti.

„Ekstremno vreme koje je pogodilo milione ljudi u julu je nažalost surova realnost promena i kušanje budućnosti“ – rekao je Peteri Talas, generalni sekretar SMO. Dodao je i to da je potreba za smanjenjem emisije gasova staklene bašte hitnija nego ikada ranije, kao i da klimatska akcija nije luksuz, već je neophodna.

Izveštaji Međuvladine komisije UN za klimatske promene (IPCC) dosledno upozoravaju da potrošnja fosilnih goriva i povezane emisije ostaju glavni pokretač globalnog zagrevanja. Uticaj mera efikasnosti na smanjenje emisije CO2 je u senci povećanjem emisija u više sektora, prema izveštaju IPCC za 2023. godinu.

U 2019. godini oko 79 posto globalnih emisija gasova staklene bašte dolazi iz energetike, industrije, transporta i zgrada, a 22 posto iz poljoprivrede, šumarstva i drugih načina korišćenja zemljišta.

Ekstremna vremenska dešavanja u julu uključuju i najtopliju noćnu temperaturu ikada zabeleženu u Evropi (sa više od 37 stepeni Celzijusa zabeleženih u Palermu na Siciliji), rekordno nizan nivo arktičkog morskog leda i najtoplije temperature ikada zabeležene u Sredozemnom moru.

Posledice rekordnih temperatura su različite, uključujući uticaje na zdravlje, gubitke u poljoprivredi koji dovode do nesigurnosti u pogledu hrane, kao i pada broja turista, posebno u regionima poput Mediterana, gde su zabeležene neke od najviših temperatura.

Ekstremne temperature (Foto: livescience.com)