Desi se, da neke skandale opere poplava proteklog vremena. U Srbiji ova konstatacija može biti posebno validna. Ne samo zato što to ne bi mogli oprati ni Dunav, Sava, Drina i Ibar zajedno – već zato što je za tangirane najčešće najbolje da posle pucanja što pre usledi vladavina tišine, da bi se što brže dobronamerno predala zaboravu.


(Jedna) od smrti MP-a

Izgleda da je smisleno početi jednim putovanjem u prošlost. Ako nas prošlost proganja, ovo je u svakom slučaju neophodno. Ni o čemu drugom nije reč, do o „zapečaćenom“ slučaju MP-a iz 2016.godine. Sve što se tada dogodilo je to, da je Republička izborna komisija odbacila „Mađarski pokret – Da menjamo! – DZVM“ listu, budući da je od deset hiljada potpisa 1611 overeno takvim pečatom „koji nadležni sud više ne koristi ili overu potpisa više ne vrši taj sud“ – glase tadašnje vesti RTV-a. Policija i tužilaštvo su takođe obavešteni o ovom slučaju, a Ištvan Pastor je tada između ostalog MTI-u rekao i sledeće: „Pljunuli su među oči i na principe pravičnosti izbora, sve one koji su ih podržavali i u dobroj veri išli da potpišu za njih, uprljali i omalovažili imidž mađarske politike u Vojvodini – sa pravom – dotle se to razvilo“.

Nije greška u memoriji čitaoca ako se ne seti rezultata policijske istrage vezane za ovo – jer je nije ni bilo! Pitanje se samo nameće: zašto? Možda zato što greška MP-a nije bila jednostrana, već su i mnogi drugi igrali ulogu u postavljenoj zamci? Grozno je uopšte i razmišljati o toj mogućnosti kojoj je – o nebesa! – dovoljno ispitati spoljne znakove…

Na primer, ni do dana današnjeg ne znamo da li su istinite glasine o tome da je MP dobio nepravednu ponudu od jednog „u svakoj čorbi mirođija“ i profesionalnog životnog umetnika – političara?

Sklopljenih ruku se siroti birač ovakvom slučaju zamisli.

Možda je reč o sasvim jednostavnom i razumljivom političkom modelu: na zadnja vrata ponudite neprijatelju jednu duboko korumpiranu, ali naizgled povoljnu opciju, kojom će se ako je prihvati i propadne, toliko uprljati, da će mu biti bolje da ćuti. I ćutaće. Trebalo bi veoma jasno da vidimo šta se kog đavola dogodilo 2016. godine. Ne samo zato što je pored „slučaja“ imenovanja Tamaša Korheca za ustavnog sudiju to bio drugi razlog zbog čega je MP pukao, predajući teren nesmetanoj vladavini SVM-a. Razlog je dramatičniji: da su u slučaj istovremeno bile uključene i mađarske i srpske partije, ili čak sam državni aparat – kao što sugerišu naše najmračnije sumnje – tada stvarno oko nas baš tako do srži pokvareno funkcionišu, kao što to i mislimo iz dana u dan. Mađarski pokret je i dan danas (!) dužan odgovor u vezi sa tim pitanjem, jer od SVM-a teško možemo očekivati bilo kakvo objašnjenje. Od kojih bi – nemojmo imati iluzije – i dobili objašnjenje, da se radilo samo od remek delu MP-a, a ne o nečemu mnogo većem…

Direktiva? Nesporazum!

Apropo: objašnjenja zbrda – zdola! Ako smo poslednjih dana želeli da čujemo od SVM-a nešto o „vranjanskom fijasku“, i zaslužili smo razočaranje. Balint Pastor, vođa republičke parlamentarne liste SVM-a i kandidat za gradonačelnika Subotice je 26. juna između ostalog izjavio, da je „SVM sprovodio kampanju isključivo u Vojvodini i Beogradu, a zahvaljujući podršci Vojvođana i postigao istorijski uspeh na izborima na tri nivoa 21. juna“.

Njegov odgovor verovatno nije ni mogao biti sterilniji i nedužniji. Nakon nekoliko dana je Ištvan Pastor usmerio partijsko objašnjenje svog broda u drugom pravcu, te je uz mnogo cinizma sledeće izjavio RTV-u: „Neko je pokušao da utiče na tamošnje izborne rezultate, u prvom redu na lokalnom nivou, pa je tako odradio posao, da nije dao dovoljno jasna uputstva, ili onaj koji je dobio uputstva nije razumeo šta treba da radi, pa je uhvatio i na oba papira zaokružio broj 4. Kao rezultat toga smo dobili 1200 glasova. Hvala lepo. Kada bude za to vremena, imam nameru da odem tamo i imam nameru da napravim takvu mogućnost da tih 1200 ljudi koji su glasali za nas – nisu hteli, ali jesu za nas glasali – vide kako izgledaju Mađari“.

Vidimo da predsednik SVM-a nije baš isto govorio kao pre četiri godine… Iako je reč o drugoj vrsti izborne zloupotrebe, imajući u vidu da je to u suštini prevara – nije zahtevao policijsku istragu, lupivši šakom o sto.

Iako se mora reći, da se čini da direktiva nije potekla od SVM-a, već su ova pogrešno shvaćena uputstva izgleda potekla od jedne druge partije koja je vodila „srca“ birača jedne od vranjskih izbornih jedinica.

Kako god, zaključak vodi na isto: slično kao i na gore pomenutim izborima 2016. godine, izgleda da se tangirane političke partije, pa čak i državni organi ne pridržavaju baš nešto osnovnih pravila demokratske političke trke i etike. Oni usmeravaju stvari u svakom zamislivom smeru, samo im ne dozvoljavaju da teku uz pomoć onih kojima bi gnojni čirevi konačno popucali, makar i ožiljci ostali, samo da telo srpske demokratije, koje je decenijama ponižavano mnogo puta, konačno počne da se oporavlja.

Naslućujući veličinu problema, događa se da se zagrejemo i u strahu kopamo za nekim stranim pasošem. Nije ni čudo, jer se ovi simptomi duboko ukorenjuju i mogu se pojaviti bilo gde: na našem radnom mestu, u kabini za glasanje, u mesnoj zajednici, u skupštini, pa čak i usred naše dnevne sobe. Postoji velika šansa da jedan revolucionarni dan neće biti dovoljan za promenu scene, da će za to biti potrebno nekoliko generacija i mnogo toga drugog.

Pa da li je čudno što mnogi ljudi svakodnevno gube nadu?

Prevod sa mađarskog jezika: Ljudmila Gubik Janković

Predsednik SVM Ištvan Pastor glasa pod maskom na junskim izborima (Foto: MTI)