312 metara – upravo toliko je duga ulica Severa Đurkića u Bečeju. Sa jedne strane su porodične kuće, a sa druge stambeno naselje. Obnovljen sportski teren, potpuno novo dečije igralište, klupe, stolovi, javni bunar i zajednička metla čine ovo stambeno naselje ugodnim za život i domaćinskim. U ovoj oazi živi oko četiri stotine ljudi, a poslednjih meseci je sve više mladih.
Prve stambene zgrade u naselju izgrađene su šezdesetih godina, a najnovije pre dvadesetak. Među prvim stanarima već ima i onih koji imaju unuke – možda se tako i rodila ideja da se nešto uradi da komšiluk bude lepši i sadržajniji za decu, mlade i starije.
Dušan Zahar, profesor fiskulture u penziji, doselio se tu 1980. godine, a evo šta nam je ispričao o prvim zajedničkim inicijativama.
-Mogla je biti 1996. godina, kada se okupilo nekoliko roditelja, te smo napravili jedan manji košarkaški teren, pa je na njemu bio i teren za odbojku i fudbal, a okolo klupe i kante za otpatke. Ovde je odrastao i Zoran Anđelković, koji je kao već porodičan čovek počeo ovde da sadi tuje pre tri godine. Pomogli smo mu, napravili stazu i postavili klupe.
Bila je potrebna inicijativa lokalne samouprave da se ljudi koji ovde žive usude da sanjaju još veće – tako je nastala grupa Komšije za komšije.
Vredi sarađivati
Od 2017. godine opština Bečej i Bečejsko udruženje mladih (BUM) raspisuju akciju pod nazivom Budžet prema potrebama građana – i tvoje mišljenje je bitno! Suština ove akcije je da svaka lokalna zajednica dobije mogućnost da na svojoj teritoriji predloži investicije koje se mogu realizovati i iz relativno skromnih okvira opštinskog budžeta. Najpopularniji javni predlozi se stavljaju na glasanje, te za njih mogu da glasaju građani. U prvih nekoliko godina opština je na ove ideje potrošila 100, a kasnije 50 miliona dinara.
-Za glasanje 2020. godine organizovali smo da stanovnici predlože ponovno asfaltiranje naše ulice. Pošto se našem pozivu odazvalo mnogo ljudi, ovaj predlog je dodat na listu i na kraju je većina glasala za njega. Put jesu napravili, istina, samo jednu traku, pa je malo uzak… Sledeće godine smo se ponovo okupili, te je na listu dospeo predlog da se napravi novo igralište u stambenom naselju, a najviše njih je glasalo upravo za taj predlog. Uz podršku opštine imamo najlepše i najbezbednije igralište u gradu, a samo ovde se nalazi peščanik za decu i sigurnosna kamera. U međuvremenu smo sadili drveće, travu, održavali i organizovali događaje – kaže Zoran Anđelković, još jedna pokretačka snaga grupe.
Grupa Komšije za komšije na svojoj Fejsbuk stranici izveštava o svim dešavanjima, predstavlja svoje uspešne i talentovane stanovnike, a takođe su sumirali šta se tačno izdogađalo 2022. godine: postavljene su tri solarne lampe, napravljen je novi, veći peščanik za decu, 4 nove klupe, spoljna slavina, nekoliko drvenih stolova, nove korpe za otpatke, zajedničke metle, školice, novo cveće, biljke, lopte, organizovano je kićenje jelke, 60 novogodišnjih poklon paketa za socijalno ugrožene i još nekoliko manifestacija. Sve ovo je rešeno sopstvenim zalaganjima i uz pomoć donatora. Od donacija i dobrotvornih akcija je u 2022. godini prikupljeno 136 750 dinara za organizaciju događanja i uređenje stambenog kompleksa, a još 287 655 dinara utrošeno je u dobrotvorne svrhe. Početkom ove godine prikupljali su sredstva za obnovu jednog stana koji je izgoreo, a u akciji je učestvovalo 500 privatnih lica i više od 50 preduzetnika i institucija, a za mesec dana je prikupljeno blizu 1,4 miliona donacija.
Ne čekajmo na druge!
Najnoviji ponos stambenog naselja je javni bunar sa pijaćom vodom. Sve više ljudi je dolazilo na ovo prelepo igralište i to ne samo onih koji ovde žive. Bilo je tu mnogo dece, bila su žedna, a ponekad bi želela i ruke da operu, ali nije bilo gde. Tako su oni nabavili jedan rezervoar, koji su redovno punili vodom, pa su improvizovali „česmu“. Pošto je potražnja bila velika, bilo je potrebno ozbiljnije rešenje: sopstvenim novcem, uz mnogo rada, odlučnosti, istrajnosti i kreativnosti, kao i uz podršku Javnog preduzeća Vodokanal i kompanije Invent, uspeli su da naprave javni bunar povezan sa gradskom mrežom – prvi takve vrste u gradu! Račun za vodu pokriva društvo Komšije za komšije iz zajedničke kase.
Ali ova godina neće biti upamćena samo po tome: imali su i muzičko veče, gde su ljudi koji tu žive svirali, zatim su sadili ruže, slavili Uskrs, jednog vikenda u maju zajedno su kuvali nedeljni ručak, nabavili su opremu za sport i igru, dva držača za bicikle koji su postavljeni pored igrališta dobili su na poklon od firme jednog od stanara, a u junu su organizovali Festival osmeha za decu. Na ovom festivalu bilo je mađioničara, klovnova, superheroja, radionica, vožnji zapregama, zoološkog vrta, mnogo muzike i smeha, a sve to je privukla retko viđenu gomilu ljudi.
-Nisu to velike stvari. Sve kreće odatle da ne čekamo na druge, da svoje dvorište dovedemo u red. Kosimo travnjak, posadimo biljke, radimo to sami. Zajednička metla visi na drvetu, pa ko ima vremena, taj pomete. Svako radi ono što može – i na kraju krajeva, iz toga mogu proizaći velike stvari. Inače, klupe čine čuda: ljudi koji su se ranije samo javljali jedni drugima, sada sednu i razgovaraju. Zbližili su se. Ponekad majke spontano izađu i donesu palačinke i kolače svima koji tu sede. Ali da bi ovo funkcionisalo, moramo da održavamo u redu sve to što imamo i da organizujemo programe – kaže Zoran.
U ulici ima 160 domaćinstava sa oko 400 stanovnika, a broj mladih se povećava zbog igrališta i sportskih terena. Komšije za komšije obraćaju pažnju na potrebe ljudi koji ovde žive i većina istih je ispunjena. Ukoliko opština ili dato javno preduzeće nije partner u tome, oni to rešavaju na drugi način: na primer, javna rasveta je iz sopstvenih sredstava, uz pomoć solarnih lampi, u nedostatku podrške.
Osvojili su kišnu baštu
Komšije sada planiraju teretanu na otvorenom, a uspeli su i da u prošlogodišnjem izglasavanju budžeta izglasaju asfaltiranje kratkog puta do njega, iako je ova investicija u poslednjem amandmanu skinuta sa liste. Međutim, dospeli su na drugu: rad grupe Komšije za komšije i uređenje stambenog naselja Sever Đukić privukao je i pažnju ekologa, te su zahvaljujući tome postali i deo projekta zaštite životne sredine pod nazivom Niko kao ja, koji je pokrenula telekomunikaciona kompanija A1 Srbija, a koju podržava i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. U okviru ovog projekta stručnjaci prave kišne bašte uz učešće stanovnika u deset gradova Srbije – pored Bečeja i u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Novom Pazaru, Smederevu, Čačku, Nišu i Somboru.
Očekuje se da će sledeće godine moći da se glasa za najlepšu baštu na sajtu www.svetkakavzelis.rs.
Roža Feher
Komšije za komšije, Sever Đurkić (Foto: Facebook)
