Ne bismo mogli da kažemo da je to bilo samo pitanje vremena, ali da je bilo krajnje vreme, to sigurno.

Iako je konkurencija prilično velika, malo je političara koji su toliko štetni po srpsku političku scenu kao što je to Aleksandar Vulin, koji je prošle nedelje konačno podneo ostavku na mesto šefa nacionalne bezbedonosno-obaveštajne agencije (Bezbedonosna informativna agencija – BIA), ali je čak i on to uspeo da uradi na zaista odvratan način.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Srbija suočeni su sa takvim pretnjama i ucenama, koje se mogu porediti samo sa ultimatumom Austrougarske monarhije iz 1914. godine. Oni od nas traže da priznamo nezavisnost Kosova, da ostavimo Republiku Srpsku samu i da se odreknemo suvereniteta naše nacije i države uvođenjem sankcija Rusiji“ – rekao je Vulin obrazlažući ostavku. Izneo je i druge budalaštine, a potom kompletno saopštenje zaključio rečima da je „njegova žrtva mala u odnosu na svetinju koju čuva, ali zahvaljujući predsedniku Vučiću ima priliku da zaštiti Srbe i Srbiju“.

Mogle bi ovo biti i plemenite i požrtvovane reči – da ne potiču od Vulina.

Ovaj momak, koji je u srpskoj unutrašnjoj politici prisutan od devedesetih godina prošlog veka, karijeru je tada počeo u Savezu komunista, u koji je ušao 1990. godine (!?!). Nedugo zatim, osetio je da može da nađe svoj put u Jugoslovenskoj ujedinjenoj levici (JUL – ako se još neko seća), koju je predvodila supruga Slobodana Miloševića, Mira Marković, da bi potom posle svrgavanja režima nekoliko godina tražio svoje mesto. Onda je 2010. godine došlo njegovo vreme: Pokret Socijalista kojim je on predsedavao, a niko ga potpisao, ušao je u koaliciju sa Srpskom naprednom stranku, a po njenom dolasku na vlast, 2012. godine, odmah je dobio dobar posao: on je postao komesar vlade za Kosovo. U godinama koje su usledile bio je i ministar rada, ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova – dok su afere oko Vulina nastavile da se gomilaju kako su se i pozicije gomilale. On je taj koji nije mogao da položi račun o sistemu javnog nadzora na Kosovu koji je naručen i plaćen, a nikada postavljen, dok je kupovao stan sa dvesta hiljada evra „pozajmljenih“ od tetke iz Kanade svoje supruge… Ali gde su sad već ti mali nestašluci u poređenju sa činjenicom da je za vreme svog ministrovanja štitio već i najveću evropsku plantažu marihuane, pa gde je nikada objašnjena, sumnjiva prodaja oružja, poslovi sa ličnostima iz podzemlja, prisluškivanje ruske opozicije, a zatim prenošenje tako dobijenih informacija Rusiji, sve to je okruživalo njegovu karijeru…

A u međuvremenu je bio veoma rečit. Gde god je mogao, šutnuo je kofu u susednim zemljama, toliko, da ga je Hrvatska već 2018. godine svrstala u „nepoželjne osobe“ na svojoj teritoriji. Ali su se iz njegovih usta mogle čuti i takve rečenice kao što je „Vučić bi trebao da stvori srpski svet. Beograd mora da okupi oko sebe sve Srbe, a predsednik Srbije mora da bude predsednik svih Srba“ – od kojih su se Sarajevo i Zagreb verovatno naježili… Države balkanskog regiona su već 2021. godine tražile od šefa srpske države da bude ljubazan i makar se ogradi od Vulinovih izjava – što se naravno nije dogodilo.

Dok je na Balkanu bacao pesak drugima u oči, osim nekoliko neodobravajućih pogleda i odmahivanja glavom, ništa se nije dogodilo, dok je međutim i posle napada Rusije na Ukrajinu još uvek bio redovan gost Vladimira Putina – a zbog kojeg čina je zapadni svet uveo sankcije Moskvi, dok Srbija nije – što je već izazvalo ozbiljnu zabrinutost na Zapadu. Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i kao takva bi bila u obavezi da svoju spoljnu politiku koordinira sa Briselom. Pa, to ne samo da ne radi, nego su se neki njeni političari, poput Vulina, maltene hvalili svojim unutrašnjim ruskim vezama. Ovo je nivo kada neko ne samo da piški u bazenu, već to radi sa skakaonice.

Na kraju je uskočio Vašington, koji je Vulina u julu ove godine stavio na listu sankcija, rekavši da „promoviše ruske interese“, a povezan je i sa organizovanim kriminalom i trgovinom drogom, kao i da je zloupotrebom položaja pružio zaštitu poznatom, krupnom krijumčaru oružja.

A u Srbiji se ništa nije desilo, Vulin je ostao na čelu BIA-e, iako je do tada bilo svima koji su sposobni za elementarno razmišljanje jasno da bi njega trebalo hitno smeniti, ako Beograd hoće nešto od Zapada. A hoće.

Zatim se u septembru dogodio napad kod manastira Banjska, u kom je nekoliko ljudi izgubilo život, a kosovske vlasti su dale jasne dokaze da je akcija zaista planirana u Beogradu, odatle finansirana i da je iz njega stiglo i oružje. Skoro je potpis akcije vrištao ime Aleksandra Vulina. A i ako Srbija to sramotno ne prima k znanju, svet ne funkcioniše tako. Tada je već bilo izvesno da će Vulin morati da padne, iako je Vučić više puta rekao da ga neće žrtvovati.

Kako da ne.

Kako je na više mesta izjavio analitičar Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović: Vulin je mogao da obavlja svoje prethodne funkcije samo zato što je lično lojalan Vučiću i zato što se veruje da je Putinov poverenik u Srbiji. „Ovo je ono što politikolozi nazivaju mafijaškom državom. Zbog toga što nas državna uprava podseća na način na koji mafija upravlja sopstvenom organizacijom: da šef države obavljanje posla poverava ljudima koji su mu lično odani“.

Reči analitičara podržao je i Vulin, iako mu to verovatno nije bila namera. On je za televiziju Pink rekao: „Vučić mi je rekao da zna šta se od nas traži, pod kakvim smo pritiscima, ali odluku prepušta meni. „

Ko iz ovoga nije shvatio, taj je stvarno budala.

Da Vulin ima i mrvicu savesti, podneo bi ostavku posle masakra u beogradskoj školi, još u maju. Ali je nema.

Tako da je verovatno da ćemo se još sresti s njim i to na nekoj ozbiljnoj poziciji. Jer kako je Vučić najavio posle Vulinove ostavke: unapred se raduje saradnji sa Vulinom u budućnosti.

Aleksandar Vulin (Foto: direktno.rs)