Šokantna je činjenica da jedna osoba tokom svog života proizvede otprilike šest stotina puta više smeća od sopstvene telesne težine, što je jednako količini od nekoliko kamiona otpada. Međutim, većina otpada koji akumuliramo, može se reciklirati kao sekundarna sirovina. Na prvom mestu, reciklaža materijala zahteva manju potrošnju energije nego ekstrakcija, transport i prerada sirovina tokom proizvodnje novih proizvoda. Reciklažom otpada može se takođe smanjiti i zagađenje zemljišta i vazduha, jer smeće koje se raspada emituje gasove staklene bašte kao što je metan, što doprinosi globalnom zagrevanju.

Šta možemo pojedinačno da uradimo kako bi se što više otpada koji proizvedemo moglo reciklirati?

U Srbiji se stvori godišnje skoro tri miliona tona komunalnog otpada, od čega se samo 390 000 tona reciklira. Bečej je jedna od retkih opština u Srbiji u kojoj je potpuna pokrivenost u vidu žutih kontejnera za reciklabilni suvi otpad. Uzalud su pravljene kampanje za podizanje svesti, a na kontejnerima su ilustracije u vidu otpada koji tu spada, 60 posto ljudi i dalje u njih baca obično smeće. I uzalud su i zaključani: poklopac iskrive i u njega bacaju čak i životinjske leševe.

-U Srbiji postoji zakon o tome, ali nema posledica za njegovo kršenje. Jednom je na primer neko ubacio uginulu kozu u jedan od žutih kontejnera, saznali smo ko je vlasnik i to prijavili inspekciji, ali oni ništa nisu uradili. To se u mnogim mestima u inostranstvu kažnjava, na primer u Danskoj postoji 11 različitih sabirnih mesta za otpad, a ako neko ne sortira kako treba, prvo će dobiti samo novčanu kaznu, a sledeći put će otići u zatvor – ne samo na papiru, već i u stvarnosti – kaže Zoltan Feješ, direktor Komunalnog preduzeća „Potisje“ d.o.o. Bečej.

Feješ nije slučajno naveo Dansku kao primer, jer su on i njegovi saradnici otišli i na studijsko putovanje u Kopenhagen, gde su 2010. godine otvorili novo postrojenje za spaljivanje smeća, koje emituje vodenu paru i čist vazduh, a i obloženo je tako da deca mogu da se skijaju zimi. Pored ovoga, na energiju dobijenu iz pomenutog postrojenja za spaljivanje otpada, greju 50 000 domaćinstava, dobijaju i toplu vodu, a i proizvode struju. Naspram ovoga, mi nemamo ni urbanističko rešenje za postavljanje svih kontejnera, a da ne govorimo o svesti stanovništva u ovom pogledu.

Selektovanje otpada je i u Srbiji obavezno. Sadržaj žutih kontejnera se sortira ručno na traci na deponiji Botra u Bečeju (posebno smeće koje ostaje na deponiji, a posebno karton, aluminijumske limenke, PET boce i staklo). PET boce se perforiraju, sabijaju, formiraju u bale i dostavljaju kupcu, a isto se dešava i sa papirom i sa aluminijumskim limenkama. Nažalost, u Srbiji nema potražnje za tetrapakom za mleko ili ambalažnim materijalom za domaćinstvo, ali je istina ta, da prodaja drugog reciklabilnog otpada nije trenutno posao za pomenuto komunalno preduzeće, s obzirom da su nedavno na primer, presovane PET flaše bile još 33 dinara po kilogramu, a sada su samo 18. Imaju toliki profit od transporta da rasterećuju deponiju Botra.

Koja vrsta otpada se može reciklirati?

Većina otpada koji nastaje u kuhinji i bašti može se kompostirati. Delove preostale nakon guljenja povrća, kore od banane, pomorandže ili ljuske od jaja i talog od kafe vredi sakupljati odvojeno. Zatim možete da ga stavite u komposter napravljen u bašti, kasnije ovo može pomoći da zemlja bude bogatija hranljivim materijama za naš povrtnjak. Papir i kartonske kutije su takođe laki za reciklažu. Novine, leci, koverte i kancelarijski papir, odlični su za izradu raznih predmeta, a mogu se koristiti i za štampanje knjiga i novina. Drvo je takođe takav materijal koji se može ponovo koristiti na hiljade i hiljade načina u obliku nameštaja, predmeta i drvenih podova.

Staklo je jedan od materijala koji se najlakše reciklira: može se pretopiti bezbroj puta, što ga čini pogodnim za izradu raznih stakala i drugih predmeta. Usitnjeno na sitne komade, može se takođe koristiti i za proizvodnju staklenog asfalta i staklene vune. Metalne limenke i limenke bezalkoholnih pića takođe su veoma vredne, jer se aluminijum može iskoristiti u potpunosti i beskonačno. Pošto njegova proizvodnja uključuje značajan rizik i opterećenje za životnu sredinu, njegova reciklaža je posebno važna.

Inače, aluminijumsko pakovanje je ekološki prihvatljivije od na primer, plastičnih flaša, jer je 75 posto ikada proizvedenog aluminijuma i dan danas u prometu, dok će samo 13 posto PET boca koje su puštene na tržište godišnje biti reciklirano. U slučaju staklenih flaša, ovaj odnos je 59 posto.

Nažalost, plastika je jedna od najštetnijih materija za našu sredinu: zagađuje već tokom proizvodnje, a kasnije i tokom upotrebe, a većina se ne raspadne ni za 500 godina. Štaviše, plastika zagađuje već kada se vade sirovine neophodne za njenu proizvodnju, jer se pravi od fosilnih goriva (nafta i prirodni gas), a prilikom njihovog izdvajanja u vazduh oslobađa se velika količina gasova staklene bašte i drugih štetnih gasova (benzol, ugljen-monoksid, vodonik-sulfid). Prema Greenpeace-u, globalna proizvodnja i sagorevanje plastike opterećuje našu životnu sredinu na istom nivou kao i zagađivanje vazduha 189 termoelektrana na ugalj u jednoj godini.

Prilikom njihove upotrebe, iz plastike se oslobađaju štetne materije koje su štetne i za ljudski organizam. Prema studiji koju je naručio WWF (World Wildlife Fund), mi trošimo 5 grama plastike nedeljno, što odgovara težini bankovne kartice. I kako to dospeva u naše telo? Na primer iz flaširane vode, vode iz slavine, piva, školjki i soli.

Upotreba plastike takođe značajno doprinosi klimatskim promenama. Ova štetna supstanca se već nalazi u okeanima, rekama, jezerima i zemljištu, zadajući nepovratan udarac flori i fauni. Milioni tona plastike iscure u prirodu svake godine. Još jedna depresivna činjenica je da više od 90 posto do sada proizvedene plastike nikada nije reciklirano. Prilikom kupovine plastike upravo zato je važno izabrati nešto što se može reciklirati, a važno je i da se selektivno sakuplja nakon upotrebe.

Od Botre može nastati skandal

Prema podacima, u Srbiji svake godine proizvedemo sve više i više smeća, a stanovništvo tu nešto može da uradi pre svega smanjenjem količine pomenutog smeća. Naredni korak je reciklaža, zatim spaljivanje, a deponija bi trebalo da bude poslednja opcija. Ipak, ovo je i dalje najčešće rešenje na Zapadnom Balkanu.

-Deponija Botra u Bečeju može da primi još 15-17 tona smeća. Opština Bečej godišnje proizvede više od 20 000 tona smeća, što znači da ono za 8-9 meseci neće imati gde da se odnese. Mi smo o ovakvoj situaciji opštinu obavestili još 2021. godine, ali oni ne smatraju da je ovaj problem hitan. Potisje još ne zna kako će dalje, da li će biti pretovarne ili transfer stanice u Bečeju. Ako sopstvenim prevoznim sredstvima odvezemo sve smeće na regionalnu deponiju Kikinda, biće nam potrebno duplo više radnika nego sada, a i više vozila. Drugo, jedno vozilo sakuplja smeće više od 4 sata, zatim ide do Kikinde, istovara i vraća se nazad, što znači minimum jedan ceo radni dan. Alternativno rešenje bi bilo da se napravi pretovarna stanica: u ovom slučaju kamion ide na platformu ispod koje se nalaze ogromni kontejneri od 32 kubna metra, smeće ulazi u njih, a kada se napune, pokrivaju se i odvoze za Kikindu jednom dnevno. To bi značilo manje tura i manje troškove – kaže direktor.

Mogao bi da se napravi i komposter, jer više od 40 posto otpada čini baštenski otpad i drugi koji se raspada. Komposter bi takođe koštao, ali bi doneo uštedu, jer ovaj otpad koji se može reciklirati ne bi morao da se nosi u Kikindu. U Beogradu je jedna firma napravila ovakav komposter, a njima se već javila i jedna univerzitetska menza iz Novog Sada koja bi im svakodnevno davala veliku količinu ostataka hrane. U Seksardu, na primer, deponiju prekrivaju kompostom, a u austrijskom Kremsu prave različite vrste komposta za različite namene i sve su to prodali već godinu dana unapred.

-I građevinski otpad može da se obrađuje, naravno i to zahteva određena ulaganja. Ako ga niko ne kupi, opština bi mogla da ga iskoristi za nasipanje vinogradskih puteva. Mi već i tako štedimo što ne moramo da plaćamo transport i skladištenje 4-5000 tona ovakve vrste smeća svake godine – navodi Zoltan Feješ.

U preduzeću Potisje još ne znaju o kakvom rešenju opština razmišlja, prema rečima direktora, dijalog o tome je jednostavno stao. Pretovarna stanica se koristi samo za pretovar smeća, ali se na transfer stanici sortira otpad nekoliko opština, a preostalo smeće se odatle odvozi na regionalne deponije. Ona naselja koja su od ovih stanica udaljena 40 kilometara mogu da dostave direktno, a ona koja su udaljenija preko transfer stanice. Bečej nema susede koji imaju transfer stanicu, jer i Novi Bečej i Mol mogu da isporučuju direktno do Kikinde, tako da ovde treba izgraditi pretovarnu ili transfer stanicu.

Izgradnja transfer stanice koštala bi više od milion evra, a pretovarne otprilike 100 000 evra, ali bi se i ovo prvo dugoročno isplatilo, prema Feješevom mišljenju.

Komunalno preduzeće Potisje u Bečeju 49 posto je u vlasništvu Alisca Terra d.o.o. iz Seksrda, a 51 posto u vlasnišstvu opštine Bečej. Zoltan Feješ je postao direktor preduzeća 2015. godine, a biće penzionisan 31. decembra ove godine. Kada je došao ovde, imali su otprilike 3 kamiona stara 20 godina, firma je poslovala sa gubitkom, a smeće su nekada prevozili i traktorom, nekada pozajmljenim kamionom. Danas je preduzeće dobro opremljeno i efikasno posluje, ali se deponija Botra, koja je u vlasništvu opštine puna.

-Ovaj problem treba da reši opština. Preduzeće ne može da konkuriše na tenderu za ovu namenu kod nadležnog ministarstva, a opština nije raspisala tender, jer su smatrali da za tim nema potrebe. Ne znamo šta će biti. Potrebna je infrastruktura, vreme i novac, ali ništa od toga nemamo – kaže Zoltan Feješ.

Trenutno Kikindi za skladištenje tone smeća treba platiti 34,17 evra, a još i treba da se isporuči njima. Opština Bečej svake godine proizvede najmanje 20 hiljada tona smeća, što bi značilo 683 000 evra samo za skladištenje, a 200 000 evra za ostale troškove koji se odnose na transport – a sve to će neko morati da plati.

Roža Feher

Smeće nije isto što i otpad

Šta podrazumevamo pod pojmom smeće?

Svaki materijal koji je postao beskoristan i čiji vlasnik više ne može ili ne želi dalje da ga koristi. U takvim slučajevima, ovaj materijal se uklanja iz ciklusa privrede i šalje na deponiju ili u spalionicu otpada zajedno sa drugim materijalima koji su postali suvišni.

Prosečan građanin proizvede 1 kg smeća dnevno, čija bi količina mogla da se smanji za 30 posto samo selektivnim sakupljanjem otpada.

Šta podrazumevamo pod pojmom otpad?

Svi materijali koji su postali neupotrebljivi, ali se još uvek mogu koristiti kao sekundarne sirovine ako se tretiraju posebno po vrsti materijala i selektivno sakupljaju.

Deponija Botra u Bečeju (Foto: pannonrtv.com)