Suvi novembar je godišnja građanska inicijativa iz Mađarske, a čija grupa na Facebook-u broju više od dve hiljade članova. Učesnici se udružuju sa ciljem da jedni druge podrže u potpunom odricanju od alkoholnih pića tokom  novembra, to je ono što znači „suvi“. U Facebook grupi svako može da podeli sopstvena iskustva u suočavanju sa alkoholom i zavisnošću, da dâ savet, ispriča kako on sam to radi ili zašto oseća opasnost.

Suvi novembar nije izmišljen za alkoholičare (sa stažom), već za one koji su mu skloni ili koji su vikend alkoholičari, koji jako vole da piju i tada se jako napiju, koji imaju problema sa mamurlukom, generalno za one koji se ne mire sa svojim navikama konzumiranja alkohola. Tokom ovog jednog meseca (što se naravno može i produžiti) mogu da osete osećaj trezvenosti, steknu nove navike, iskuse da je život i bez alkohola život i steknu samopouzdanje: „Mogu ja da živim i bez pića“. Mogu da prestanu da idu u kafane, mogu da prođu pored rafa sa pićem u prodavnici i bez toga da kupe pivo, vino ili rakiju, mogu da nauče da se opuste i bez pića. Suvi novembar povećava i samosvest, jer se svako ko uđe u grupu suočava sa sobom barem tokom ovog meseca.

Alkoholičarima je potrebna medicinska pomoć, jer su u opasnosti od delirijum tremensa kada prestanu da piju alkohol. Inače, njih Suvi novembar i ne zanima, jer smatraju da je nezamislivo da ne piju mesec dana. Oni ovaj pokret smatraju „besmislicom“ i „modom“, ako su uopšte i obavešteni o njemu.

Oni koji „još“ nisu zavisni, ali to mogu postati ako ne vode računa o sebi i ako ne proveravaju kako stoje sa alkoholom, drže ovaj sušni mesec. Ovi ljudi su veoma osetljivi ili neurotični, ali nisu bolesni, imaju šansu za samoizlečenje. Jedan mesec naravno nije dovoljan, ali onaj koji ga izdrži, drugačije će razmišljati o piću, pa će ili postati apstinent ili će naučiti da pije kulturno i prestati posle nekoliko pića.

Članovi grupe su svesni da još nisu skliznuli niz strminu, ali ona zaista postoji i to je veoma lako moglo da im se desi, to jest da se prevrnu na drugu stranu i tada je veoma teško zaustaviti se i zadržati. Online razgovori i razmena iskustava na Facebook-u služe u svrhu podizanja svesti i daju osećaj da niste sami sa svojim problemom. Mnogi stručnjaci, članci i studije bave se alkoholičarima, tzv. „konsultanti za bolesti zavisnosti“ ili psihijatri i lekari, pomažu im (ako im se obrate).

Pijanci ili vikendaši, „blagi zavisnici“, mali pijanci, neprijatno se iznenade – njima (još) nije potreban lekar, ali im je potrebna podrška ili pomoć, da ih ne zadesi sudbina alkoholičara.

Mi ovde, u Bačkoj, mogli bismo da budemo svesni toga zašto je ova inicijativa toliko važna. Ovde je situacija možda i ozbiljnija nego preko granice – uostalom, Mađarska je svetski lider po broju alkoholičara! U Vojvodini je sasvim prirodno piti rakiju i u krugu porodice i po kafanama. Kada dođe gost, prvo ga poslužimo rakijom. Nema ništa loše u umerenom konzumiranju alkohola – ali kako da znamo da nismo prešli granicu i da nismo zavisni? Za to služi Suvi novembar: testirajte se da vidite da li možete da se nosite sa tim bez ikakvih poteškoća. Da li treba da promenite svoje pijaće navike? Da ne bi možda bilo bolje kada biste postali apstinent? Odgovor je individualan.

Suvi novembar je stoga mesec produbljivanja samosvesti. Zašto baš novembar? Zato što u decembru dolaze praznici, gosti, slave, medna rakija, vino i bolje je da budemo spremni. Bolje je izgledati neprijateljski ili bez volje, nego pasti na drugu stranu mača.

Kod nas nije zgorega malo antialkoholne propagande, jer je kod nas ono „Ma popij jednu!“ ohrabrenje koje se najčešće čuje. A od te jedne će lako postati tri. Kod nas je cuga deo proslava i društvenog života, a na ljude koji ne piju gleda se prezrivo. I opijanje je problem, bilo da ljudi piju kod kuće ili u kafani, uključujući i mnoge žene. Ako je neko ovde antialkoholičar, svi bulje u njega kao tele u šarena vrata. U lepom broju ima i tzv. „visokofunkcionalnih“ alkoholičara, koji imaju posao lepu platu, poziciju, ali svaki dan popiju svoju dozu. I oni su takođe među ugroženima, jer piće zahteva sve više i više, te mogu da stignu do tačke kada im uzde iskliznu iz ruku a da nisu ni primetili.

Problem je u tome što alkohol ne samo da oštećuje jetru, već i mozak. On prelazi u režim u kom zahteva dnevnu dozu, jer to pokreće proizvodnju dopamina. Alkohol i droge guraju osam puta više dopamina od prirodnih izvora zadovoljstava, na primer jela, šetnje, sporta ili seksa, pa je ovo potonje nabrojano potisnuto u drugi plan, a sam mozak zahteva sredstvo za sopstveno uništavanje. Jednom kada se mozak ovako „preusmeri“, to je kao da obezbeđenje štiti lopova, veoma je teško, a ponekada i nemoguće odustati.

Alkoholizam je, kao što svi znaju, progresivna i fatalna bolest. ali da li to svi znaju ili nisu svesni tog saznanja? Međutim, naš organizam je itekako svestan toga i reaguje bolestima i „problemima sa mozgom“. Rođaci i prijatelji takođe znaju, ali uglavnom ne mogu ništa. Deca koja odrastaju sa roditeljima alkoholičarima ili pijancima u velikoj meri pate i mogu kasnije imati mnogo problema.

Suvi novembar je dakle preventivno odvikavanje, pa ima za cilj da spreči nevolje i uči pažnji i oprezu kada je u pitanju piće.

Pošto je alkoholizam problem za Mađare u celini, a takođe i problem na koji gotovo niko ne obraća pažnju, dobro je uravnotežiti naviku „hajde da popijemo“ i „zovem te na piće“ kontrapropagandom i stvoriti kulturu „hvala, ja ne pijem“.

I to ne samo mesec dana.

Alkohol može predstavljati opasnost (Foto:delamere.com)