Kako smo pisali u septembru, Anita Pager je na svojoj zvaničnoj stranici na društvenim mrežama objavila da je prikupljen iznos koji je počela da prikuplja zbog jedne takve operacije koja bi mogla čak da joj spasi život. Intervencija je obavljena u Bangkoku, glavnom gradu Tajlanda, u oktobru. Pričala nam je o rezultatima pomenute operacije i šest nedelja koje je tamo provela.
Usled nesreće koju je doživela 2018. godine, Aniti Pager su paralizovana sva četiri uda, pršljen C5, lopatica i karlica su joj slomljeni na dva mesta i pluća su joj kolabirala. Nakon što je nedeljama bila na respiratoru, niko nije mogao da garantuje da će preživeti. Međutim, pošto je skinuta sa respiratora, Anita je odlučila: oporaviće se i živeće punim životom! Svoju priču nam je ispričala u maju ove godine, a imali smo priliku i da razgovaramo sa njom pre puta u oktobru. U intervjuu koji sledi, već smo mogli da razgovaramo o njenim iskustvima na Tajlandu i rezultatima intervencije.
U Bangkoku ste boravili šest nedelja, kako su vam prolazili dani?
-Terapijski dan je počinjao buđenjem u šest ujutru, potom smo stigli na kliniku i počelo je takozvano „mapiranje“, koje je trajalo otprilike četiri sata dnevno, a zatim je sledio još jedan sat kondicionih vežbi. Terapijske aktivnosti sam imala i vikendom, ali je bilo vremena i za odmor i regeneraciju mišića. Jedan sjajan tim je radio sa mnom i učinili su zaista sve da izvuku maksimum iz mene. Nakon što smo završili propisane terapije, malo smo se odmorili u hotelu, pa ako nam je preostala energija dozvoljavala, organizovali smo manje programe za upoznavanje grada i regiona iz kulturnog ugla. Ljudi tamo su beskrajno uslužni i ljubazni, ne samo na klinici, već i bilo gde u gradu. Ne naziva se Tajland uzalud zemljom osmeha.
Anita Pager na terapiji (Foto: Anita Pager, zvanična stranica)
Kakav je napredak postignut nakon operacije?
-Zahvaljujući terapiji matičnim ćelijama, već osećam poboljšanje čulnog sistema, ali je potrebno najmanje pola godine da on bude potpuno efikasan i integrisan. Doživljavam značajne promene u motoričkoj sferi kada se uključi stimulator, izdržljivost mi je mnogo veća. Uspeli smo to, da uz minimalnu pomoć mogu da napravim korake. Za sada će mi i dalje trebati invalidska kolica i pomoć da se krećem. Čeka me još mnogo posla kako bih usavršila pokrete i postala mnogo samostalnija. Ono što se već može osetiti i sigurno je, da stimulator ubrzava ovaj proces.
Koliko je sve to bilo fizički i psihički naporno?
-Bio je to ogroman teret za moje telo, a koji je ono odlično podnelo. Izuzetno sam zahvalna što sam mogla da odem tamo i što sam imala priliku da se moj oporavak odvija na jedinstven način uz pomoć trenutno najnaprednije tehnologije na svetu, a takođe sam stekla i mnogo novih iskustava i doživela mnogo toga. Moj otac i prijatelj fizioterapeut su bili sve vreme uz mene.
Kada ste stigli kući i kako izgleda sada vaša svakodnevnica?
-Nije prošlo ni nedelju dana otkako sam stigla kući, dosta mi je teško da se prilagodim vremenskoj zoni ovde, razlika od šest sati je veoma osetna. Već smo se konsultovali sa nekoliko fizioterapeuta, a trenutno sam u prilično teškoj situaciji, jer u mojoj okolini nema neurospecijalizovanih fizioterapeuta koji poznaju ovu tehniku i koji bi mi mogli pružiti odgovarajuću pomoć. Trenutno radim vežbe četiri sata dnevno, u kućnom okruženju, onako kako su me učili u Bangkoku i trudim se da upoznam stimulator, jer je to za mene još uvek jako nova stvar i moram da učim kako da ga pravilno koristim.
Šta je naredni cilj?
-Cilj je i dalje isti, samostalan, nezavisan život. Još uvek sam pod utiskom Tajlanda, osećam da mi se duša odmorila, telo dobilo novu snagu, a sada puna energije prihvatam nove izazove kod kuće.
Tamara Poša
Anita Pager na terapiji na Tajlandu (Foto: Anita Pager, zvanična stranica)
