U petak, 18. oktobra, u Subotici, u sedištu Saveza strukovnih društava i udruženja održan je završni događaj Mobilnog omladinskog kluba za rodnu ravnopravnost Subotica u okviru projekta „Izađi iz balona“ – Mobilni omladinski klub za rodnu ravnopravnost i dobrosusedske društvene inicijative između Srbije i Kosova*[1] („Poke the bubble” – Gender mobile youth clubs for the new good neighbourly social initiatives between Serbia and Kosovo*).

Projekat se realizuje uz podršku Evropske unije, a implementira od strane Centra za omladinski rad (CZOR) iz Novog Sada u saradnji sa organizacijom SIT (Center for Counseling, Social Services and Research) iz Prištine. Na konkursu CZOR-a podršku za sprovođenje svojih aktivnosti dobile su četiri organizacije iz Srbije, među kojima je Savez strukovnih društava i udruženja iz Subotice, a tu su još i Omladina JAZAS Novi Sad iz Novog Sada, OKULAR iz Ćićevca, Centar za kulturu i obrazovanje Sonta iz Sonte.

Skup je pozdravio Ištvan Hulo, predsednik saveza, a učesnici projekta su zabavili prisutne kreativnom izložbom, predstavom i muzičkim programom. Nije izostala ni ukusna zakuska: mladi su prisutne počastili mafinima i bezalkoholnim pićima.

Prisutne je pozdravio Ištvan Hulo

Prisutne je pozdravio Ištvan Hulo

Aniko Plavšić, duhovna negovateljica i diplomirani specijalista za podršku mentalnom zdravlju i Žofija Hulo, socijalna radnica i radnica za podršku mladima, istraživale su skoro dvadeset mladih ljudi između 18 i 30 godina, koji su bili uključeni u projekat na periferiji Subotice i okolnim naseljima naseljenim mađarskim življem.

„Projekat je krenuo radom na terenu, potražile smo mlade ljude koji nisu deo sistema, ne idu u školu, ne rade, a žive kod kuće sa roditeljima, odnosno malo su izgubljeni. Tražili smo mlade u Nosi, Hajdukovu, Bačkim Vinogradima i Horgošu i uključili ih. Više puta smo održali radionice na terenu, a onda smo se dogovorili da ih nastavimo ovde, u sedištu saveza” – objasnila je Žofija Hulo.

Aniko Plavšić i Žofija Hulo

Aniko Plavšić i Žofija Hulo

Nakon osam radionica, mladi koji su u njima učestvovali dobili su zadatak da samostalno organizuju program, odnosno završni događaj.

„Dogovorili smo se šta bi oni želeli, ali su program sastavili u potpunosti prema svojim zamislima. Želeli su muzičku emisiju, pošto ima njih koji se bave rep muzikom, a kreativni mladi ljudi su izložili svoje likovne radove i prikazali šta se dešavalo tokom osam radionica u okviru predstave. U donjem prostoru održana je igra upoznavanja pod nazivom Don′t Skip. Došli su i oni mladi kojima malo teže ide upoznavanje” – rekla je Aniko Plavšić.

Od onog što su naučili na radionicama, nastala je predstava

Od onog što su naučili na radionicama, nastala je predstava

Na radionicama se razgovaralo o temama samosvesti, rodne ravnopravnosti, rodnog identiteta, upravljanja konfliktima, prevencije droga i komunikacije. Metodologija mobilnih omladinskih klubova za rodnu ravnopravnost kreirana je da dopre do najugroženijih mladih ljudi u udaljenim i socijalno izolovanim sredinama i naseljima, gde žive i provode svoje slobodno vreme, i da se uključe u omladinski rad.

Veče nije moglo da prođe bez repa uživo

Veče nije moglo da prođe bez repa uživo

„Početku projekta prethodilo je to, da smo Aniko i ja učestvovale u obuci u Sremskim Karlovcima, gde smo se srele sa partnerima sa Kosova*, koji su kao i mi pobedili na konkursu. Zajedno smo interaktivno učili šta znači biti omladinski klub za rodnu mobilnost, odnosno mobilni omladinski klub koji je fokusiran na rodnu ravnopravnost” – rekla je Žofija Hulo.

Fružina Kadvan i njena umetnička dela

Fružina Kadvan i njena umetnička dela

Omladinski radnici su obučeni za upotrebu terenskog i uličnog omladinskog rada zasnovanog na neformalnom obrazovanju, da stvore siguran prostor za mlade sa prostora Srbije i Kosova*, da razgovaraju o tome kako rodne norme utiču na svakodnevni život u lokalnim zajednicama, i kako da nauče mlade da identifikuju prepreke i potrebe u postizanju ravnopravnosti, kao i načine da sprovedu male lokalne akcije za rešavanje tih potreba.

[1] Reference na Kosovo treba tumačiti u kontekstu Rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti UN.