Ne čekamo 2025. godinu, samo ispraćamo 2024. – rekao je u petak pre nove godine jedan od novosadskih studenata, posle protesta ispred zgrade Radio-televizije Vojvodine. Naravno, nije odgovarao na pitanje novinara Televizije Vojvodina, već na pitanje jednog drugog kanala, koji je vlast nazvala opozicionim tabloidom. Što se mene tiče – ako lični ton nije greh – optimističnije gledam na još uvek mladu novu godinu. Ali zašto bi to i bio greh, ovako posle dočeka, u svojstvu građanina? Novinarstvo je ionako građansko zanimanje, za razliku od državnih službenika, policajaca, vojnika, sudija…

Naše institucije

Apropo sudije, tužioci. Cele poslednje nedelje prošle godine, studenti koji su protestovali tražili su od državnog tužioca Srbije da se pojavi i ako nema ništa protiv, počne da obavlja svoj haotični – sada već stvarno – posao. Kao i šef države malo ranije, sada je i državni tužilac želeo da pregovara sa demostrantima. Mnogo toga se promenilo od nedelje, 22. decembra 2024. godine, kada je više od 100 000 ljudi protestovalo na beogradskoj Slaviji, prema neutralnim procenama, navodi Arhiv javnih okupljanja, udruženje građana registrovano 2023. godine. Policija je izbrojala 28-29 hiljada. Ali je i ovo izuzetno velik broj, rekao je predsednik Srbije dok je kitio jelku. I on je voljan da pregovara sa studentima. Međutim, studenti su mu, kao i dva dana kasnije glavnom tužiocu, rekli da nemaju o čemu da razgovaraju, da njihov cilj nije dogovor, već uspostavljanje vladavine prava. Drugim rečima, to znači da institucije obavljaju svoje zadatke bez izuzetka – svaka svoje, ne mešajući se jedna drugoj u posao. To je jasno propisano ustavom i zakonima. Dakle, kad bi živeli u pravnoj državi, tužilac bi odavno ozbiljno pozvao na odgovornost osumnjičene za pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici. I one, koji su fizički napali studente koji protestuju, one koji su oštetili gradsku kuću u Novom Sadu prilikom prvog većeg pokreta nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, i ljude iz Nacionalne bezbednosno-informativne agencije (BIA) koji pozivaju studente na informativne razgovore – a to su samo oni skandali koji se vezuju za pad nadstrešnice.

Prosveta

A ovo je taj vrh ledenog brega u koji je ovaj Titanik udario. Jer, šta je sa problemima u obrazovanju? U kom, rekli su nadležni, sistem savršeno funkcioniše posle 3. maja 2023. godine, kada su devetoro dece i školski poslužitelj pali kao žrtve sistema koji odlično funkcioniše u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, jer je nastavnička profesija izgubila nekadašnji sjaj. Ne samo da je njen sjaj pohaban, već su i premalo plaćeni i potcenjeni od strane roditelja, učenika i društva. Nema više takvih poetskih izdanaka koji razmišljaju i pišu kao Jožef Atila na primer. Nema takvih, jer se pomenuta profesija degradirala metodički i na osnovnom i na srednjoškolskom nivou. A u visokom obrazovanju žele da izmene zakon na način da strani univerziteti imaju prednost: delom bi mogli da rade bez akreditacije, a delom da dobijaju podršku države. Što znači da su kapije širom otvorene za nova dela korupcije, a s druge strane, domaći univerziteti mogu polako da zatvaraju kapije. Da li je onda čudno što su se i profesori univerziteta postrojili pored studenata koji protestuju? Da, znam, svakako im je tamo mesto.

Informisanost

Pa, možda je upravo ovo alfa i omega svega. Neobavešteni građanin ove države više ne sudi na osnovu činjenica. Čak i onaj dezinformisani! Kod nas u Srbiji i svuda u autokratskim društvima, pa i u demokratskim, često se dešava da mediji, najblaže rečeno, ne govore istinu. Realno formulisano: oni prećutkuju važne činjenice, nude ih potrošaču malo modifikovane, a štaviše, često lažu po porudžbinama od gore ili samo iz ličnog interesa. Zašto onda uopšte odigrati cirkus koji se zove izbori? U većini država svake četiri godine, a kod nas kad god vladar želi da dokaže svoju nadmoć. I sad je to već pominjao, ali su se srećom, prevare i krađe poslednjih godina pokazale kao dovoljna lekcija – do sada i možda. Sve više se govori u prelaznoj vladi, čiji bi zadatak bio da pripremi fer izbore, ako o tako nečemu možemo uopšte sanjati. Preduslov za to je kredibilna štampa, koja je trenutno uglavnom pod partijskom kontrolom, partijskom upravom i partijskom vlašću. A o kulturi, zdravstvenom sistemu, socijalnom osiguranju nismo ni počeli da razgovaramo – da ne nabrajam sada naše institucije!

Zato je potrebno snažno držati fige, da reforma institucionalnog sistema bude uspešna, jer ako institucije funkcionišu, nema potrebe da brinemo da ćemo biti prevareni. A mala obmana može se čak u duhu pozitive shvatiti i duhovito.

Zato se treba nadati u 2025. godinu, a ne samo se oprostiti od 2024. Melanholija, ali bez euforije, puna nade!

Deže Ereg

Protesti (Foto: danas.rs)