Nije novina da u Srbiji može da se kupi diploma. To je uvek tako bilo, ne samo danas, kada je u žižu javnosti dospelo pitanje doktorata ministra finansija Siniše Malog, nekadašnjeg gradonačelnika Beograda.
Kada sam pohađala fakultet, videla sam, a i čula o ovakvim slučajevima. Čula sam i to, da se ispiti mogu kupiti, čak i to da su oni koji su bili slabiji studenti ili samo jednostavno lenji, plaćali onim boljima da im napišu radove. Ali znam i za takav slučaj da su se i diplomski radovi mogli kupiti, zato što je posedovanje diplome bilo hitno potrebno zarad zasnivanja radnog odnosa ili dobijanja funkcije u nekom javnom preduzeću.
Da li je doktorska disertacija finansijskog ministra falsifikat ili ne, izaći će na videlo 22. novembra, za kada je rektor Univerziteta u Beogradu zakazao izlaganje svog konačnog stava o ovom doktoratu. Ili neće izaći na videlo, jer je ipak reč o političaru. U ovom slučaju je reč o političaru takvog kalibra koji očigledno ne pada dole, već gore, koliko god to čudno zvučalo: već za vreme gradonačelničkog mandata, bio je umešan u više skandala, između ostalog i u skandal u vezi Savamale, kada je više hiljada ljudi na beogradskim ulicama tražilo njegovu smenu. Opozicija tvrdi da poseduje 45 bankovnih računa, a njegovo ime se pomenulo i u jednom slučaju u vezi nekretnina, kada je došao u posed apartmana na bugarskoj obali.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je još u septembru, a za vreme blokade rektorata Univerziteta u Beogradu izjavio, da Siniša Mali – čiju smenu su tražili studenti – ne mora ni da ima bilo kakvu diplomu, može da bude ministar i sa osam razreda osnovne škole. Ovo je pitanje političke odluke, za koju odgovornost snosi onaj , koji je istu i doneo – objasnio je tada predsednik.
Slučaj Malog nije ni prvi, a verovatno ni poslednji: pojaviće se i nova imena ( sasvim bez potrebe ), posle Tomislava Nikolića, Nebojše Stefanovića, Aleksandra Šapića i Siniše Malog.
Retko se moje mišljenje slaže sa mišljenjem predsednika Srbije, ali se sada slažem sa njim – ne treba neko da ima diplomu da bi dobro obavljao svoj posao. Ali nažalost, ovde nije to u pitanju. Cela država kolabira, zato što su diletantski partijski vojnici dospeli na odlučujuća mesta – svejedno da li sa diplomama ili bez njih.
Nakon pisanja ovog uvodnika, idem na dodelu diploma – u ruke ću dobiti jednu od verovatno najvažnijih diploma u životu. Jedinu diplomu koja se u Srbiji ne falsifikuje, jer je ne vredi falsifikovati. Zaslužila sam priznanje u školi trčanja, sa mnogo znoja. Ovo je za mene jedno od najvažnijih priznanja, koje dokazuje da sam na dobrom putu u očuvanju sopstvenog zdravlja. Među mojim partnerima u trčanju ima i policajaca i vojnika. Na zajedničkom četu, šalili smo se, da će sad bar imati prave diplome, a ne onakve kakve imaju njihovi šefovi.
Žaklina Vigi Žoldoš
