Proteklog vikenda je predsednik Srbije dospeo u bolnicu, zbog kardiovaskularnih problema. Najnovije vesti govore da će se u javnosti ponovo pojaviti 19. novembra i nastaviti sa radom.

Dešava se to, ne može se reći da obavljanje predsedničkih dužnosti nije stresan posao, a ni Vučić baš više nije mlad. Red je da mu se poželi što skoriji oporavak, a onaj ko ima sa njim problema u političkom smislu, taj neka dobro razmisli gde će staviti x na sledećim izborima ili neka ga pobedi na političkom poprištu, ali neka se ne raduje njegovim zdravstvenim problemima. Ovim bi mogli i da stavimo tačku na sve ovo.

Ali ipak nećemo.

Zapravo, skoro odmah posle predsednikove hospitalizacije, krenula je hajka na društvenim  medijima od strane nekih moćnih političara i u (možda manje ozbiljnoj) štampi na srpskom jeziku, a protiv novinara N1 televizije, Miodraga Sovilja. Desilo se to da je na konferenciji za novinare održanoj u petak Sovilj postavio pitanje predsedniku, a u međuvremenu mu i pokazao dokument vezan za isto, na svom mobilnom telefonu. A ovo „ maltretiranje mobilnim telefonom“ je toliko izbacilo gospodina predsednika iz ravnoteže, da je morao smesta biti odveden u bolnicu. Prema tome, novinar je kriv što se predsednik razboleo.

Ovde bi čovek zapravo najradije urlao od smeha (ne smejao se, već urlao od smeha). Kad bi mogao. Ali ne može. Pre nego što nastavimo, samo da potvrdimo: svakakve smo već gluposti iskusili u ovim krajevima sveta, ali, da je dužnost jednog novinara da čuva predsednikovo zdravlje, to je ipak novina. Može se reći da je ovo pravi „serbicum“, to jest, autentični srpski izum. Ipak se ovo ne može rešiti jednim urlanjem od smeha, jer nije ni izolovan ni unikatan, a ni slučajno prvi slučaj ove vrste, a koji se tiče javnih napada na novinare i štampu. N1 televizija je posebno kost u grlu sadašnjoj vlasti i njenim simpatizerima, s obzirom da su pre samo dve nedelje, kada je emitovan televizijski intervju sa kandidatom za premijera Kosova, neidentifikovani pojedinci bacali letke u dvorište televizijskog štaba, sa sadržajem koji sugeriše da „postoji tajna veza“ između direktora N1 televizije Jugoslava Ćosića i albanskog premijera Edija Rame. Bilo je i takvih primera kada je jedan ministar na funkciji pozvao novinarku koja mu je postavila pitanje da „klekne pred njim”, a ako se vratimo još malo unazad, naći ćemo nažalost i primere za ubistva novinara, koja do dana današnjeg nisu rasvetljena. Zato treba da povisite ton, da čujemo svačiji glas u slučajevima kada su novinari izloženi bilo kakvom obliku svireposti, kao što je to učinila nekolicina novinarskih organizacija.

Zaista uzoran primer bio bi, kada bi to učinio i sam predsednik, koji danas ponovo počinje sa svojim radom. Tako bi se bar poneo u skladu sa svojom izjavom, s obzirom da je baš ove godine u januaru izjavio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da „nije ponosan na trendove u srpskoj štampi“ , a ujedno je dao i obećanje da će „država učiniti sve u interesu toga, da za dve godine može da izjavi da je ponosan na srpsku slobodu štampe i govora“. Pa, gospodine predsedniče, ovo je idealna prilika da stojite iza sopstvenih reči, i izjavite nedvojbeno da novinar uopšte nije kriv i da sa pozicije javnog dostojanstvenika broj jedan u Srbiji opozovete „dežurne ubice karaktera“ da stanu sa napadima na Sovilja.

Ali, dok se to ne dogodi, budimo jasni: nije posao novinara da brinu o trenutnom zdravlju vladajućih predsednika.

Peter Kokai (Szabad Magyar Szó)

Prevod: Ljudmila Janković Gubik