Reginalni sistem upravljanja otpadom obuhvata sedam opština: Suboticu, Topolu, Sentu, Kanjižu, Novi Kneževac, Čoku i Sentu. Većina kućnog otpada proizvedenog u ovim opštinama odlazi u postrojenje u Bikovu, za sada kao mešoviti otpad. U Čoki, Trešnjevcu i Novom Kneževcu su postavljena takozvana dvorišta za otpad, koja služe tome da građani koji sami žele da odlože opasni otpad, poput ulja, akumulatora, guma i organskog otpada, mogu to i da urade na sigurnom mestu i to besplatno. Otpad ovde može biti odložen godinu dana, a potom ga treba predati onom ko ima dozvolu za obradu opasnog otpada ili ga odložiti na deponiju za odlaganje istog.

Planirano je da ova dvorišta počnu sa radom sledeće godine. U Senti, Bačkoj Topoli i Novom Kneževcu, izgrađene su i stanice za utovar, koje takođe imaju pomenuto dvorište za otpad. Transfer stanica Novi Kneževac prevozi otpad iz Novog Kneževca i Kanjiže, u senćanska iz Sente i Čoke, a topolska iz Bačke Topole i Trešnjevca. Ukoliko su komunalne službe za čišćenje u pomenutim naseljima u stanju da reše svakodnevnu logistiku i transfer, Regionalna deponija d.o.o. je spremna da preuzme sav otpad i isporuči ga Bikovu, objasnila je Čila Goli, direktorka Regionalne deponije d.o.o.

Potrebni su novi kamioni za smeće

„Deo subotičkog centra za upravljanje otpadom je i sanitarna deponija. Dva puta po tri hektara kaseta, odnosno dve velike jame, zaštićene hidroizolacijskim folijama i raznim izolacionim slojevima za zaštitu tla i podzemnih voda su izgrđene ovde. Sada nema toliko otpada, pa nema ni opasnosti. Kada se ovde  bude slivalo više desetina hiljada otpada, onda moramo obratiti pažnju na formiranje iscetka, što naravno i sada sa pažnjom pratimo. Imamo postrojenje za prečišćavanje iscetka koje na kraju procesa stvara vodu sa takvim tehničkim parametrima, da se može ispustiti u najbliži kanal. Takođe nadgledamo i stvaranje metana, koji se formira kao nusprodukt razgradnje organske materije. Raspolažemo i sistemom za sagorevanje, za sada sa jednom bakljom, u kom sagorevamo gas koji se stvara. Postoji mnogo inovativnih načina da se metan pretvori u energiju, ali s obzirom da za sada količina smeća nije toliko velika, ne stvara se ni veća količina metana. U regionalnom centru za upravljanje otpadom postoji i postrojenje za sortiranje, koje bi prema projektu trebalo da funkcioniše tako što bi radilo na prethodno odabranom i mešovitom otpadu. Ovde ćemo sortirati unapred odabrani otpad na čiste grupe, koje bi se posle prodavale na tržištu kao sekundarne sirovine. Mešani kućni otpad se takođe sortira ako je bogat plastikom ili materijalima koji se mogu reciklirati. Ni u jednoj od pomenutih sedam opština nije rešeno selektivno sakupljanje otpada. Do sada nije za to postojala ni prilika ni uslov, a logistika koja je za ovo potrebna trenutno ne postoji.”

Čila Goli: Vizuelna prezentacija će biti važna na početku selektivnog prikupljanja otpada

Zašto selektivno prikupljanje otpada nije rešeno i kada se očekuje?

„U izgradnji sistema za upravljanje otpadom je više subjekata preuzelo finansijsku ulogu.  EU je obezbedila osamdeset i pet procenata troškova iz pretpristupnih fondova. Država Srbija je morala da obezbedi 15 procenata, a učestvovalo je i pomenutih sedam opština.U tih petnaest procenata, Ministarstvo životne sredine preuzelo je na sebe razvoj logističkih kapaciteta, kao preduslov za selektivno prikupljanje otpada. Za pomenutih sedam opština su kupljene kante i kontejneri, ali nažalost, što se tiče kamiona za smeće, tenderi su suspendovani. Polako će godina kako čekamo nove instrukcije od ministarstva, da ispišu nove konkurse za javnu nabavku, da bi opštine konačno dobile nove kamione za smeće, da više ne predstavlja problem selektivno prikupljanje smeća za domaćinstva. Ministarstvo je prošle godine u julu zaustavilo ovaj proces. Posle ovoliko vremena provedenog u čekanju, ne zna se kada će doći trenutak kada će ministar potpisati nove instrukcije potrebne za konkurs. Mi željno iščekujemo ovo, jer bi i za nas bilo lakše kada bi građani selektivno prikupljali otpad, što bi bilo lakše i za njih, a i komunalna preduzeća bi bolje prolazila kada bi raspolagala takvim sredstvima kojima bi mogla selektivno da prikupljaju otpad.”

Kada se jednom pokrene selektivno prikupljanje smeća, odakle će građani znati šta u koju kantu treba da stave ?

„Planiramo raznorazne aktivnosti i edukativne programe. Veoma svrsishodnim držimo, a to ćemo savetovati i nadležnim komunalnim službama, koje će podeliti plave kante, da na njih zalepe šta se ubacuje, na primer plastika, papir, karton itd. Staklo i pored toga ne bi smelo da se tu ubacuje. Njega bi trebalo odneti na posebno mesto – ako za to postoji mogućnost,  jer u momentu kada staklo dospe u kamion za smeće, ne može se kao razbijeno više reciklirati. Zato bi ga trebalo prikupljati na bezbednom, za to planiranom  mestu, ali je za to potrebna unapred planirana logistika. Naravno, za ovo već postoje inicijative i to nezavisne od nas. Svakog dana čujem pozitivne priče, kako u zabavištima, školama prikupljaju plastiku i plastične flaše i od dobijenog novca za prodaju istih kupuju pribor za likovno vaspitanje, na primer. Postoje i operateri a i privatne firme koje otkupljuju otpad. Puno toga zavisi i od volje i  svesnosti građana, da li žele da se bave otpadom uopšte, kao i razvrstavanjem istog. Na primer, neki ljudi prave kompost. U svakom slučaju bi bolje bilo da organski otpad uopšte i ne dospe do nas, nego da se isti skuplja na za to određenom mestu, da bi se dobila korisna materija.  Zato naglašavam upravo pravljenje komposta, jer našem sistemu organski otpad ne čini dobro. Njega u zapadnim zemljama već posebno prikupljaju. Ne treba ni da idemo daleko, već u Segedinu na primer, ako građanin ne pravi kompost, dužan je da u dvorište za otpad odnese pokošenu travu ili potkresane grane.  Među našim planovima je i organizovanje edukativnog programa koji bi pokrio čitav region, ukoliko za to dobijemo novac, a u okviru kojeg bi nabavili i sanduke za kompost, u promotivne svrhe, kako bi se pravljenje komposta odomaćilo.”

Šta da rade građani sa smećem, da li da ga već sada selektivno prikupljaju ?

„Ako ga nikom ne predaju, jer na primer ne skupljaju kod kuće plastične flaše da bi ih prodali ili nemaju za ovo mogućnosti, ostaje zelena kanta, u koju sve bacamo. Ne možemo ništa očekivati od građana, dok se ne stvore uslovi za selektivno prikupljanje smeća. Kada budemo obezbedili uslove, onda će građani dobiti štampani materijal, a biće i istaknuto vidljivo na kantama šta je to što se u njih može baciti – karton, PET itd, a ostalo može da ide u zelene kante. Kada kante budu podeljene, onda treba paziti da , na primer, pileće kosti ili organski otpad koji se ne može reciklirati ne dospe u plavu kantu.”

REGIONALNO UPRAVLJANJE OTPADOM PREDSTAVLJA IZAZOV ZA OPŠTINSKE UPRAVE

Kakva je saradnja sa mesnim komunalnim javnim preduzećima ?

„Dobra. Sada smo u periodu kada pokušavamo da uskladimo postojeće mehaničke kapacitete sa novima. Nažalost, u nekim javnim preduzećima za čišćenje je realnost takva da rade sa 30–40 godina starim kamionima za smeće i ne mogu da odlažu smeće u rezervoar pre presovanja istog. Za ovaj problem zajednički tražimo rešenje. Ne postoji nikakav problematičan odnos sa partnerima, ali mi predstavljamo izazov za ova preduzeća. One deponije koje nisu sanitarne, a koje zagađuju vode Krivaje, Tise ili Palića, kao i podzemne vode, treba zatvoriti i rekultivisati. Zakon propisuje da ako, u ovom momentu opština ima sanitarnu deponiju, treba zatvoriti onu koja nije sanitarna. Ovo predstavlja izazov za više opštinskih uprava. Regionalna deponija je dalje, nego one na kojima su do sada odlagali smeće. U ovoj regiji postoje i takva sela i mesne zajednice , koje su prikupljeno smeće odlagali izvan naselja, u nedostatku deponije, a s obzirom da nisu imali drugu mogućnost. A s obzirom da sada već sedam opština ima sanitarne deponije, u budućnosti neće koristiti otpade koji su se godinama koristili. Istina je da Trešnjevac mora da nosi otpad u Bačku Topolu, Čoka u Sentu, Novi Kneževac u Kanjižu, što je njima dalje, ali Subotica na primer umesto u močvaru u Aleksandrovu nosi otpad u Bikovo, što je 20 kilometara dalje, tako se i svakodnevna rutina preduzeća menja, jer se moraju uračunati i dodatni kilometri, gorivo i radni sati. Svemu ovome će se jednog dana pridružiti i selektivno prikupljanje smeća.”

Da li sav ovaj otpad iz opština dospeva u regionalni centar ?

„Ne mogu da predaju sav otpad, jer svuda još uvek koriste stare kamione za smeće. Samim tim, ne mogu da pokriju celu oblast. Ovim vozilima predaju ono što mogu isporučiti kod nas, a ono što ne mogu, nažalost jos uvek isporučuju na stare deponije. Ne postoji mogućnost da se ovo sada reši drugačije, jer se smeće mora odneti. U Bikovu se nivo otpada povećava na dnevnom nivou. Sada se već dnevno isporučuje između šezdeset i sto tona smeća, što je značajan iznos.”

Da li će biti dodatnih dvorišta za odlaganje smeća ?

„Planiramo ih.  Sve opštine su usvojile desetogodišnji regionalni plan upravljanja otpadom. Subotica je, na primer, već uskladila svoj lokalni plan upravljanja otpadom sa ovim regionalnim planom. U njemu se pominje i potreba za dodatnim dvorištima za otpad na frekventnijim mestima, a na kojima ih je isplativo napraviti.”

LOKALNE ODLUKE I DALJE TREBA USKLADITI

„Opštine napreduju korak po korak. Izmena odluka o upravljanju otpadom se mora primeniti  na lokalnom nivou, jer postoje opštine u kojima su još na snazi odluke donete šezdesetih godina prošlog veka. Ovaj dokument definiše kako jedno javno komunalno preduzeće sakuplja smeće i definiše koje se vrste otpada prikupljaju i gde se odlažu. Do danas su se stvari ipak promenile, jer s jedne strane, javna preduzeća prikupljaju otpad, ali druga preduzeća upravljaju njim i odlažu isti. Mi smo uputili stručnim službama naš predlog kako bi nova odredba trebalo da izgleda, pa će nadležne strane da dodaju svoj deo, a ja se nadam da ćemo sledeće godine biti prepoznati i u lokalnom zakonodavstvu, tj.  da će biti prepoznata Regionalna deponija d.o.o.”

Imre Tot

Prevod: Ljudmila Janković Gubik