6. juni 2010. godine bio je važan datum u životu vojvođanskih Mađara: naime, tada su u Srbiji prvi put održani izbori za nacionalni savet, što takođe znači da se ove godine obeležava desetogodišnjica direktno izabranog Mađarskog Nacionalnog Saveta. Iako je na izborima učestvovalo pet lista (Mađarska sloga – SVM; Vojvodina kao Mađarska prema Evropi – Demokratska stranka; Ruka u ruci za Mađare – Građanski pokret; Vojvođanska liga – Vojvođanska socijaldemokratska liga; Mađarski pokret nade), međutim, paleta ni ovako nije bila potpuna, jer su Demokratska Zajednica Vojvođanskih Mađara (DZVM) i Demokratska Partija Vojvođanskih Mađara (DPVM) bojkotovali izbore za MNS 2010. godine.
– Srpski zakon o nacionalnim savetima, koji je i omogućio direktan izbor MNS-a, bio je rezultat teškog porođaja. Iako je donošenje zakona ustavna obaveza od 2003. godine, to ni izdaleka nije garantovalo da će i biti donet, a naročito ne da će MNT odražavati ideje mađarske politike – izjavio je za naš list Tamaš Korhec, prvi predsednik ovog direktno izabranog tela, koji misli da se iz ove decenijske perspektive može reći da je usvajanje zakona u Narodnoj skupštini Srbije možda najveći uspeh mađarske politike u Vojvodini, budući da je ovaj zakon, kako je to prvi formulisao Laslo Joža originalni „mađarski intelektualni proizvod“.
Tamaš Korhec
Prema Korhecovim rečima, usvojeni tekst zakona, bio je više od osamdeset procenata identičan nacrtu zakona, koji je usvojila tročlana mađarska koalicija (SVM, DZVM,DPVM) formirana 2008. godine.
– Verujem da je čak i kroz perspektivu celog Karpatskog basena jedinstven rezultat, da zakonodavna vlast jedne nacionalne države usvoji zakon formulisan političkim interesom zastupanja nacionalne manjine. Ovo se ni pre ni posle toga nije dogodilo. Danas sam već siguran da je ovo bila jedna neuporediva, jedinstvena situacija i dobar je osećaj što sam u tome aktivno učestvovao.
Izbor prvog MNS-a, bojkotovali su i DZVM i DPVM, tačnije, oni su odmah zahtevali izmenu zakona, i pre nego što je usvojen, a ona je uključivala i to da nacionalna veća takođe treba da dobiju obavezujuća ovlašćenja u donošenju odluka od strane javnih tela. Po njima, umesto poimenične liste, treba koristiti nacionalni filter za utvrđivanje nacionalnosti birača na državnom izbornom spisku, da ne bi bilo potrebe za stvaranjem posebne poimenične liste koju neki građani mogu doživljavati kao izvor opasnosti ili političkog pritiska.
Trebalo je sačekati da Fides dođe na vlast
DZVM je 2010. godine bojkotovao izbore za nacionalni savet. Tadašnji predsednik partije je bio Šandor Pal, a potpredsednik sadašnji predsednik, Aron Čonka. Čonka je podsetio da je značajni zakon o manjinskim pitanjima donet u vreme kada je država prolazila kroz velike promene, i formiran je prvi, privremeni Mađarski Nacionalni Savet, čiji je tadašnji predsednik bio Laslo Joža.
Aron Čonka, predsednik DZVM-a
– Iako je ovaj zakon garantovao prava manjinske samouprave, nije bio izrađen do kraja. U međuvremenu, pre izbora u Srbiji 2008.godine, formirana je Mađarska Koalicija, u kojoj su učestvovali SVM, DZVM i DPVM, a čiji se jedan od glavnih dokumenata odnosio na mađarsku autonomiju. Započeli su pregovori sa Borisom Tadićem, tj.tadašnjim državnim rukovodstvom u obliku Demokratske stranke. U to vreme je vlada Đurčanj – Bajnai još uvek bila na vlasti u Mađarskoj. U to vreme su Tibor Varadi i Tamaš Korhec izradili novi nacrt zakona, koji je usvojio srpski parlament. Mi u DZVM smo smatrali da ovaj zakon uopšte ne odgovara težnjama o autonomiji koje je postavila Mađarska Koalicija: Savez Vojvođanskih Mađara je u dogovoru sa Demokratskom strankom spustio letvicu znatno niže. To je bio razlog zbog kog su DZVM i DPVM bojkotovali izbor za Nacionalno veće 2010.godine. Mi smo na vreme ukazali na nedostatke u zakonu, a kasnije se i ispostavilo da smo bili u pravu. Kasnije je Ustavni sud neke delove tog zakona proglasio neustavnim. Nažalost, treba zaključiti da je SVM sklopio još jedan loš politički dil, tako da zakon koji su izradili Varadi i Korhec daje nacionalnim većima još manje moći. Prema našem mišljenju, u to vreme je trebalo sačekati da Fides – KDNP dođe na vlast u Mađarskoj, te uz njihovu pomoć od srpske političke elite izmamiti bolji zakon o nacionalnim savetima – izjavio je Aron Čonka.
Opšte dobro kao sredstvo mobilizacije
O tome, da li je bojkot DZVM i DPVM-a dao gorak ukus višegodišnjoj borbi i da li je smatrao da je kritika ove dve partije na mestu, Tamaš Korhec je rekao:
– U to vreme me je to iskreno povredilo, jer sam pitanje mađarske autonomije doživeo kao vanstranačko pitanje. Mislim da danas bolje razumem faktore koji utiču na aktivnosti stranaka, uključujući i mađarske etničke partije. Javno dobro, otvoreno oglašavani i naglašeni programski ciljevi i vrednosti samo su alat za mobilizaciju, a sila koja utiče i pokreće odluke stranaka je u svakom trenutku sticanje i zadržavanje moći, položaja i uticaja. Iza odluka stranaka neprestano treba tražiti ovakva razmatranja. Sigurno su tada čelnici DZVM i DPVM-a tako presudili, da će prihvatanje zakona i učešće na izborima legitimisati i promovisati provladin SVM i dodatno umanjiti njihov izborni tabor, uticaj i podršku. Sa te tačke gledišta, to je bila logična odluka, ali je moj tadašnji entuzijazam i optimizam zamaglio tu spoznaju.
Zakopavanje rovova
Prvi predsednik neposredno izabranog MNS-a, imenovao je Čilu Boršoš, predstavnicu sa liste Humentis-a, za potpredsednicu. 2014. i 2018. godine statuti MNS-a su se promenili, pa je savet birao samo one potpredsednike koji su bili na listi koje su na izborima dobile većinu.
Velika politička bitka se odvijala tokom izbora za MNS 2010. godine, uglavnom između Mađarske Koalicije osnovane oko SVM-a i liste Humentis-a – rekao je Korhec, a po čijim proračunima je tada vladajuća Demokratska stranka imala podršku među Mađarima od oko 25 do 30 posto.
– U svetlu ovoga, Demokratska stranka je pokušala da porazi SVM na sopstvenom terenu. Tada to nije bilo ništa iznenađujuće, budući da su se skriveni kandidati Demokratske stranke pojavili na svim izborima za nacionalne savete, gde je Demokratska stranka imala značajno članstvo i podršku u zajednici. Rezultat na kraju nije bio neizvestan, mi smo osvojili 78 posto glasova, dok je Humentis dobio 13 posto. Međutim, posle bitke smo okrenuli list i počeli da zatrpavamo rovove. Jedan korak u ovome je bio i taj što smo uzeli u obzir prisustvo svih lista prilikom dodeljivanja mesta u MNS-u, i tako je Čila Boršoš postala potpredsednica MNS-a, a koja je konstruktivno doprinela izradi konsenzusa u odlučivanju. Već tada sam bio ubeđen da je glavni uslov za uspešnu izgradnju zajednice stvaranje minimalnog konsenzusa u zajednici i stvaranje takve atmosfere u kojoj bi svi Mađari mogli osetiti MNS, naše strategije i programe kao svoje. Gordost većine i isključenost bi samo još više uticali na mračna predviđanja i lošu atmosferu u našoj zajednici. U proteklih deset godina je to uverenje samo ojačalo u meni, a danas bih posvetio još više pažnje da ukažem poštovanje onima koji drugačije misle.
Želeli smo čuti i mišljenje Jenea Hajnala, koji je od 2014. godine na funkciji predsedavajućeg Saveta, a vezano za promene koje su se desile u istom, međutim, nakon što nam se zahvalio na molbi, odlučio je da ne želi da govori o toj temi.
Dobra radna atmosfera, važne odluke
Čila Boršoš je ušla u Mađarski Nacionalni Savet 2010. godine, na listi nevladine organizacije Humentis, bliske Demokratskoj stranci. Boršoš je rekla da nije iznenađena odlukom Tamaša Korheca da jedan od potpredsednika MNS-a bude sa liste Humentis-a, koja je imala četiri predstavnika u savetu.
Čila Boršoš
– Ovaj period je nezaboravan, jer su tada počele mnoge važne stvari za Mađare, između ostalog i konkurs za stipendiranje studenata. Nije me iznenadila odluka Tamaša Korheca da jedan od potpredsednika bude neko sa liste Humentis-a. On je iskusan političar, koji je poštovao važne principe parlamentarizma. Kao pedagog, najviše volim da se prisećam rada tadašnjeg prosvetnog odbora. Tamo su donesene važne odluke, poput odobravanja novih udžbenika, a usred prijatne i zdrava radne atmosfere, a koju je stvorila tadašnja predsednica odbora Livija Joo – Horti – izjavila je Čila Boršoš, koja je na pitanje da li sa pažnjom prati rad trenutnog sastava MNS-a odgovorila, da su se od tada u njenom životu dogodile velike promene, tako da se njena interesna sfera promenila, ali je dodala, da Mađarski Nacionalni Savet i dalje nastavlja posao koji je utemeljio tadašnji MNS.
MNS – IZBORI 2010 2014 2018
Oni koji imaju pravo glasa 138 660 137 111 129 471
Ukupan broj predatih glasova 76 900 55 671 47 309
Stopa učešća 55,46 % 40,6 % 36,54 %
U nastavku tražimo odgovore na to, kakav bi bio život ljudi bez MNS-a i kako se telo razlikovalo 2010. i 2014. godine, kao i od onog što je posle toga usledilo.
