U kom gradu u Srbiji bi ti, Branislava najviše volela da radiš i primaš platu?
Gde bi volela da letuješ?
A, jel bi volela da se voziš vozom na brzoj pruzi do Čortanovaca?
A, šta kažeš na to da dogodine čas posla, novim drumom, stigneš kod kuma u Kikindu?
I na kraju, najvažnije pitanje: Gde bi ti, Branislava, najviše volela da živiš u sledećih nekoliko decenija?
Branislava odgovara, kratko i jasno, bez dvoumljenja: U Srbiji!
A, zašto?
Zato što:
Novosadske plate stigle nadomak 70.000 dinara; Banje zovu; Leto za upoznavanje Vojvodine; Značajan trenutak na gradilištu brze pruge u Čortanovcima – Probijena i druga tunelska cev; U martu 2021. brzi vozovi od Beograda do Stare Pazove; Dogodine izgradnja brze saobraćajnice Sombor – Kikinda; Fiskulturna sala za đake u Alibunaru; Dve svetske ekonomske sile izabrale Novi Sad; Novosadska toplana najbolja u Srbiji; Novi Sad IT prestonica; Ambulanta na Adicama, obnova na Limanu i Podbari; U Petrovaradin za osam godina uloženo 1,4 milijarde dinara; U Beočinu, Čereviću i Rakovcu sportski tereni, pristanište, bazen, vodovod… Odluka o izgradnji prostornog plana za autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad…
Branislava, tj. ja, ni prvih dana juna (kao ni decenijama do sada), dok pišem ovaj dnevnik, a u danima kada su Cecine i Mitrovićeve žurke razmnožile VIP koronu – nisam mnogo morala da razmišljam – svi odgovori na, samo naizgled teška pitanja, mogu se pročitati na stranicama dnevnih novina u Srbiji (s promilom izuzetka), tačnije, u Vojvodini (bez izuzetka). Tekstovi su ilustrovani slikama u boji. Na fotografijama su ponekad poneko gradilište (vidi se u gro planu, ili u daljini), a neizostavno političar/ka. Da bi se razlikovale novine od srede i četvrtka, na primer, a i da se malo razbije monotonija prve strane novina, na fotki se, svakodnevno menjaju političari/ke. Muškarci su uglavnom obučeni u plava odela, sa kravatom, najčešće svetloplavom.
Ponekad se provuče sivi sako, ispod bela košulja bez kravate, jedno dugmence otkopčano, onako nonšalans. Šlem je, razume se, obavezan, gradilište je to. Ali, avaj, može doči do zabune čija je glava pod šlemom, te se pribegava upotrebi šlema u različitim bojama. Iako, nekad se neko provuče i bez zaštitne kacige (to nije nepoštovanje propisa, to se računa u odvažnost i hrabrost). Tako se, poznatim novinarskim oružjima (objavljivanjem najaktuelnijih, tačnih, proverenih, vesti iz različitih oblasti života, važnih za što veći broj ljudi, koje prate različite ilustracije, različitih ljudi na različitim mestima, obučenih u različitu odeću, različite boje – postiže blagovremena i tačna informisanost, te nadasve raznolikost u dizajnu prve stranice novina. Stvar dobija na dinamičnosti, postiže se mnogo, te bez zabune možeš da konstatuješ i u mozgu, pre zaokruživanja broja 1 na izbornom listiću, arhiviraš:
Zorana pred mapom buduće brze saobraćajnice (bez šlema) – utorak; Miloš na gradilištu dogradnje zgrade Fonda PIO (sa plavim šlemom) – četvrtak; Igor rekonstrukcija srednje tehničke škole u Somboru (rukuje se, bez šlema) – subota; Igor na gradilištu brzih pruga – Probijena i druga tunelska cev (beli šlem) – subota; Igor ispred fiskuslturne sale za predškolce i sve đake (bez šlema, svetloplava kravata) – subota; Aleksandar (sivi sako, bela košulja bez kravate, strogi izraz na licu) – nedelja.
E, sad, svako ko je među sadašnjim rukovodećim kadrom u dnevnim novinama prošao neki kratak kurs i nešto malo usvojio znanja o rasporedu objavljivanja vesti i najava na prvim stranama novina , a u odnosu na raspored dana u nedelji, te ko vodi evidenciju o visini tiraža od ponedeljka do petka i onom od subote i nedelje – znano je da nije nevažno ko se slika radnim danom, a ko vikendom kada mnogobrojni čitaoci kupuju list po istoj ceni, a sa raznim dodacima.
Eto, otuda, dakle, taj raspored Zorana- sreda, Miloš – četvrtak, Igor – subota, Aleksandar – nedelja. Vikendom se, ne samo zbog dodataka, više kupuju novine – prosto kao pasulj, a učinkovito, dragi verni čitaoci!
Kako se, dragi verni čitaoci, iz gornjih redova može videti sedmica je na prvim stranama novina, uglavnom predvidljivo popunjena. Istina, malo škripi ponedeljak, iako bi bogme bilo o čemu da se piše. Evo samo nekih od sijaset nadasve zanimljivih i nepresušnih tema: Predsednik uvek i mnogo čita i razmišlja, nikad ne spava; Premijerka nikada nije u predizbornoj kampanji SNS-a osim u neradne dane, dok je predsednik vojvođanske Vlade stalno na terenu, ali stiže i da piše pesme.
Iako je, primetiće i verni čitaoci, sreda do sada bio nešto mršaviji dan (tako se desilo, nije namerno … da neko ne pomisli, puj, puj…) – kada je reč o pokazivanju vernosti, naklonosti, poleta, nade, entuzijazma, poverenja, vere u svetlu budućnost, te otvorenom drhtanju ne tako daleko od ekstaze u nedelju 21. juna – današnji četvrtak bi mogao biti pogodan da se malo skrene s puta. Tek toliko da se Vlasi ne dosete. Znate ono kao što predsednik radi – biće miting u Novom Sadu, neće biti miting u Novom Sadu! Bio je rad naš predsednik da dozvoli, traži narod okupljanje SNS pristalica baš u Novom Sadu, ali ipak, neće naš predsednik. Jer, brine on za vas i mene, i sve nas, i dečicu i naše najmilije bake i deke. Biski su srcu njemu njegovi SNS-ovci, ali mu je od svega najvažnije zdravlje baka i deka. Mitinga biti neće. Čak ni u Novom Sadu. Tačka.
Današnje bi, dakle, poput mudrog hoću-neću primera s mitingom, dnevne novine u Srbiji (s promilom izuzetka), tačnije u Vojvodini (bez izuzetka), pak, dragi verni čitaoci, a nadasve mili glasači na predstojećim izborima, mogle malo da naprave izuzetak. Pa da, kamuflaže radi, kako to oni s kursom novinarstva zamišljaju slobode štampe i nesputanog, lepršavog pluralizma mišljenja radi, ako ni zbog čega drugog, objavi na primer, vest da se na večitom fudbalskom derbiju u Beogtradu okupilo 19.000 ljudi, od kojih su samo policajci nosili maske na licu. Prvi smo u Evropi (izuzimajući našeg „prijatelja“ Lukašenka) koji su dozvolili da se nakon zdravstvene, svetskih razmera, drame s koronom okupi na jednom mestu, blizu i potpuno ophrvani sokovima i telesnim tekućinama ( oni se znoje, pljuju, urlaju jedni drugima u lice) okupi ljidama brojeno navijačko fudbalsko navijačko stado! Masovka, generalna proba pred 21. jun.
Ili, sasvim bi, gore, na desnoj polovini prve streane dobro legla vest kao je i zašto odloženo jučerašnje ročište u slučaju Marija Lukić – Milutin Jelačić.
Tako bi danas na prvoj strani mogla da osvane najava, a možda i ceo tekst, zašto da ne (nije gazda cicija), da je laž da je – pred Osnovnim sudom u Kruševcu zakazano rošište u postupku protiv Milutina Jelačića, bivšeg predsednika opštine Brus, za krivično delo nedozvljene polne radnje i polno uznemiravanje, po krivičnoj prijavi Marije Lukić – otkazano zbog Jutkinih zdravstvenih tegoba. Jer, čuveni je Jutka – protig koga je prijavu podnelo još šest žena iz Brusa, ali je javno tužilaštvo prijave odbacilo kao neosnovane – po rečima Borivoja Borovića advokata Marije Lukić, tog dana bio u kampanji SNS. Tako bolestan. „Razumljivo“ je, stoga, što nije mogao da izađe pred Sud. Još je razumljivije što se to neizlaženje pred lice pravde iz zdravstvenih razloga i odlaganje ročišta na kome su trebale da se čuju završne reči optužbe i odbrane i bude izrečena presuda, dogodilo samo deset dana pred predstojeće izbore! Jer, nije isto kada neko osumnjičen za seksualno uznemiravanje učestvuje u predizbornoj kampanji i kad taj neko učestvuje u kampanji sa okačenom tablom na vratu s natpisom seksulni prestupnik! Nije isto! Nije svejedno! Došlo vreme da kažem, nisam mogla ni pomisliti ni u najgorim noćnim morama – nije Ceca (pevaljka, supruga Arkanova, kome za života nisu ostavili dovoljno vremena da stigne do Haga) najgora. Ups, šta sam sad napisala!
I zato, zbog svih Jutki, Mitrovića, Ceca, Vučića … u Srbiji, arhiviraj u mozgu: Nije isto i nije svejedno šta se objavljuje na prvoj strani dnevnih novina u Srbiji (s promilom izuzetka), tačnije u Vojvodini (bez izuzetka), sredom, a šta četvrtkom! Nije svejedno. Arhiviraj u mozgu i zaboravi na izbore 21. juna 2020!
Branislava Opranović
