Julski vašar kroz objektiv Mine Delić

Sećam se kad su nam mađarski vojnici došli, kažu dva dana ništa nisu jeli. Posle su došli Rusi, ostavljali svoje umorne, bolesne konje i uzimali od nas nove. Ljudi danas mnogo biraju hleb. Tad smo bili srećni kad ga ima. Pekao se jednom nedeljno

Dobro jutro, lepi su vam pilići.

Skoro kao gazda, odgovori on.

Ja bih da fotografišem vašar kroz Vaše ogledalo. Maline su divne. I borovnica. Dim od roštilja svuda. Odakle ste?

Iz Subotice. Imamo i Tita. Dobra je Senta, ali zavisi šta prodajete. Imamo novine iz 1939. godine, pogledajte. Vidite Hitlera. Na požuteloj stranici Španija, deli se hleb, ljudi stoje u redovima. Neka reklama za šminku, vesti iz rata, horoskop. Knjižica sa radovima slikara Fransiska Goje. Svetozare, hajde ufotkaj i ti nju.

Smem li da fotografišem Vaše lutke?

Dođite vamo slobodno, ovde nema Kovida.

Je l’ to tvoja kuca?

Zajednička je.

Ja bih samo jedan portret Vaše gospođe. Evo, hiljadu osamsto i uzimam oba. Živa bila i da se udaš!

Jao, nemojte, molim Vas…

Hajde, jedite ljudi, navalite, ništa od gledanja.

Molim jednu limunadu.

Hoćeš da izvadim zeca iz kaveza? Sine, ostani tamo. Kakva je omladina danas, neće da se fotka.

Da li vam je to zaštita protiv virusa?

Da, da. Sećam se kad su nam mađarski vojnici došli, kažu dva dana ništa nisu jeli. Posle su došli Rusi, ostavljali svoje umorne, bolesne konje i uzimali od nas nove. Ljudi danas mnogo biraju hleb. Tad smo bili srećni kad ga ima. Pekao se jednom nedeljno. Ove dve zelene ribice nisu na prodaju, već su stavljene u stranu.

Ima li ovde negde kante za smeće?

Nema, Balkan, baci gde stigneš.

Neka, poneću kući. Pokaži svoj balon. Baš je lep. Ovo je retka prilika da se nas tri sretnemo.

Fotografiši.