Denis Cenusa, politički analitičar, stručni saradnik u Centru za studije istočne Evrope (Litvanija) i organizaciji „Expert-Group“ (Moldavija), objavio je interesantan tekst o ruskim ulozima na predstojećim izborima u Srbiji: narativ o „obojenoj revoluciji“ naspram „politike balansiranja“.

Cenusa piše da vanredni parlamentarni izbori u Srbiji stavljaju na probu ne samo političku budućnost Aleksandra Vučića, već i strateški položaj Rusije na Zapadnom Balkanu. Tokom protekle dve godine, Vučić se suočavao sa upornim studentskim protestima protiv „zarobljavanja države“ i korupcije. Usled rastućeg antirežimskog raspoloženja, izbori 25. oktobra poprimili su karakter političkog referenduma o Vučićevom režimu, koji je na vlasti već 12 godina.

Ukoliko opozicija pobedi na parlamentarnim izborima, Srbija bi mogla da krene putem Mađarske – ka demokratizaciji i opreznom udaljavanju od Rusije. S druge strane, moguća je i destabilizacija, s obzirom na to da opoziciji nedostaje jedinstveno političko vođstvo. Nijedan ishod nije optimalan za Rusiju, što delimično objašnjava zašto ona oživljava stariji narativ da se protiv vladajućih snaga u Srbiji orkestrira „obojena revolucija“.

U zvaničnim ruskim procenama antirežimskih protesta u Srbiji pojavili se strahovi od „obojene revolucije“ tokom izbornog ciklusa u Srbiji 2026. godine. U junu 2026. godine, Sergey Shogyu, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, uporedio je pokret među srpskom omladinom sa Euromajdanom u Ukrajini iz 2014. godine. Čak je tvrdio i da Zapad nastoji da iskoristi nezadovoljstvo javnosti srpskim vlastima i pripremi teren za promenu režima silom. Ove ruske sumnje ne odražavaju suštinski unutrašnjopolitičke ciljeve glavnih opozicionih snaga koje stoje iza studenata koji protestuju. Ipak, u avgustu 2026. godine, ruski diplomatski kanali nastavili su da upozoravaju srpske vlasti na scenario „obojene revolucije“ nakon izbora. Ovaj narativ se ponavlja od početka protesta 2024. godine, kada je urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, a koju je rekonstruisala jedna kineska kompanija, pokrenulo proteste protiv korupcije.

U septembru 2025. godine, Spoljna obaveštajna služba Ruske Federacije (SVR), optužila je „evroelitu”, odnosno EU, za organizovanje „obojenih revolucija”, tvrdeći da su finansirale nevladine organizacije i medije kako bi izazvale „srpski Majdan“. U oktobru je Dmitry Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti, postao najnoviji visoki ruski zvaničnik koji je optužio Zapad za mešanje u izborni proces u Srbiji uz pomoć „radikalnih destruktivnih snaga“, iako nije eksplicitno upotrebio izraz „obojena revolucija“.

Međutim, tvrdnje Rusije da Zapad namerava da podrži opozicione snage kako bi smenio Vučića u suprotnosti su sa realnošću na terenu. Poslednjih godina, EU i SAD su pokazale određenu dozu zadovoljstva u pogledu političkog status quo-a u Srbiji i razvile su sektorsku saradnju, što je ojačalo Vučićevu sposobnost da održava ravnotežu i izbegne preteranu zavisnost od Rusije. Ipak, Vučić je potpuno svestan da mu ruski uticaj pomaže da očuva veću autonomiju dok se Srbija približava EU.

Iako ne priznaje nezavisnost Kosova, Srbija je pod Vučićem potpisala sporazum iz 2023. godine o normalizaciji odnosa sa Kosovom, postignut uz posredovanje EU. U tom smislu, Srbija se obavezala da će doprineti bezbednosti i miru u Evropi razvijanjem „dobrosusedskih odnosa“ sa Kosovom. Ukoliko bi bio u potpunosti sproveden, sporazum postignut uz posredovanje EU predstavljao bi značajan preduslov za pristupanje EU. Međutim, iako je potpisnik tog sporazuma, Vučić je i dalje osumnjičen za delovanje koje ima za cilj destabilizaciju Kosova. To potvrđuju i navodi o umešanost Srbije u sabotaže kritične infrastrukture za vodosnabdevanje na Kosovu, do kojih je došlo krajem 2024. godine.

Vučićeva „otvorenost za saradnju sa EU“ često je bila uravnotežena njegovim strateškim savezom sa Rusijom. Na primer, tokom šumskih požara u leto 2026. godine, Srbija se najpre obratila Rusiji, koja je angažovala svoje avione Iljušin Il-76 za gašenje požara. Mehanizam civilne zaštite EU aktiviran je tek nakon toga. Još jedan primer Vučićeve politike „ograđivanja“ može se videti u njegovom odnosu prema Ukrajini. S jedne strane, Srbija se oduprla pokušaju EU da sankcije protiv Rusije poveže sa procesom pristupanja. S druge strane, Beograd nije sprečio da se oružje srpske proizvodnje proda češkim i bugarskim posrednicima, a zatim 2024. godine prebaci u Ukrajinu. To je naišlo na ponovljene kritike ruske spoljne obaveštajne službe, koja je optužila Beograd da narušava tradicionalno „bratske“ odnose.

Vučić je otišao korak dalje u stvaranju pozitivne slike o sebi u Briselu, pozvavši Volodymyra Zelensky u Beograd u avgustu 2026. godine. Međutim, ova odluka je u velikoj meri protumačena kao pokušaj da osigura svoj politički opstanak, budući da je navela EU na veći oprez povodom studentskih protesta. Sastanak sa ukrajinskim predsednikom usledio je dve godine nakon što je Vučić negirao da je „trojanski konj“ Rusije, istovremeno održavajući direktan kanal komunikacije sa Putinom.

Kako bi dodatno izgradio kredibilitet kod EU, Vučić je potpisao sporazum o litijumu 2024. godine, čiju će realizaciju sprovesti Nemačka, a takođe je dogovorio kupovinu 12 borbenih aviona Rafale od Francuske, za 2,7 milijardi evra.

Vučićev pristup Sjedinjenim Državama takođe počiva na logici održavanja ravnoteže. Medijski izveštaji ukazuju na to da je srpski lider navodno pokušao da izvrši uticaj, mada neuspešno, kako bi se određene istorijske lokacije u Beogradu odredile za izgradnju hotelskog kompleksa vrednog 500 miliona američkih dolara, koji bi uključivao i Trump Tower. Promovisanja projekata u oblasti nekretnina koji su povezani sa Trampovim saradnicima stvara prilike za izgradnju ličnijih i neformalnijih veza sa američkom administracijom.

I tako dalje i tako bliže…

Uopšteno govoreći, Cenusa u svojoj analizi kaže da je antivučićevsko raspoloženje u opoziciji prvenstveno podstaknuto odsustvom nezavisnih institucija, od sudova do medija. Kada optužuju Vučića da u Srbiji upravlja „zarobljenom državom“, Studentska lista, Vučićev glavni izborni protivnik, spoljnu politiku uglavnom ostavlja po strani. Zahtevi izneti u izbornom programu Studentske liste ne sadrže nikakvu geopolitičku agendu.

Odnosi sa Rusijom, kao i sa EU, SAD i Kinom, definisali su spoljnu politiku Srbije zasnovanu na „balansiranju“ tokom Vučićeve duge vladavine. Postojeća spoljna politika Srbije, ne predstavlja ključni pokretač izbornih zahteva opozicije. Iako predstavlja jednu od glavnih prepreka za pristupanje EU, Vučić je zauzeo politiku nevrstavanja u odnosu na antiruske sankcije uvedene kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu punog obima. Srbija je takođe bila uzdržana prilikom glasanja Generalne skupštine UN o Ukrajini kojima se osuđuje ruska invazija, čime je postala jedina zemlja Zapadnog Balkana koja u tom pogledu indirektno podržava Rusiju.

Pored toga, u Srbiji nesmetano posluje 2400 kompanija povezanih sa Rusijom, kao i 13500 individualnih preduzetnika. Time ova zemlja postaje glavno utočište u Evropi, ispred Crne Gore, za ruske privrednike koji su napustili Rusiju iz straha od mobilizacije ili finansijskih posledica zapadnih sankcija. Među svim instrumentima ruskog uticaja (pa i kulturološkim) posebno se ističe kombinacija energetske poluge i širenja ruskih narativa. Gazpromovo kratkoročno produženje isporuka gasa stvara neizvesnost u pogledu energetske bezbednosti Srbije, šaljući signal srpskim biračima da treba da podrže Vučića, koji može da obezbedi jeftiniji ruski gas (ali ne i produžen rok, prim.prev.)

Konačno, prorusko medijsko izveštavanje u Srbiji dodatno je pojačano pokretanjem RT Balkan u novembru 2022. godine, a koji se oslanja na resurse ogranaka RT-a i Sputnik-a, medija koji su u Evropi zabranjeni usled sankcija. Iako je EU kritikovala ruske dezinformacije koje se šire putem RT Balkan i brojnih naloga na Fejsbuku i Instagramu, te dovela to pitanje u vezu sa procesom pristupanja Srbije, Vučić ništa nije preduzeo.

Poraz Viktora Orbana na izborima u aprilu 2026. godine, značajno je umanjio sposobnost Rusije da utiče na donošenje odluka u EU, naročito u sferi spoljne politike. Moskva je već registrovala promene u stavovima premijera Petera Mađara, kao i u načinu na koji Mađarska glasa u Savetu EU, što je Ukrajini omogućilo da otvori 4 do 6 pregovaračkih klastera, ishod koji je bilo teško zamisliti pod Orbanom. Štaviše, bez prevelike teatralnosti ili preterane antiruske retorike, novo rukovodstvo Mađarske proteralo je 10 ruskih diplomata iz razloga nacionalne bezbednosti. Konačno, podstaknut u velikoj meri sušom i smanjenim vodostajem Dunava, Mađar je takođe rekao da bi projekat Rosatom za proširenje kapaciteta mađarske nuklearne elektrane Pakš, mogao biti revidiran.

Suočena sa ovim geopolitičkim neuspehom u Mađarskoj, Moskva pomno prati razvoj događaja u Srbiji. Glavna briga Rusije je da bi, u slučaju političkog kraja Aleksandra Vučića, u Srbiji mogao da se odigra proces sličan mađarskoj „deorbanizaciji“ spoljne politike prema Moskvi. Ova zabrinutost podstiče ruske narative o mogućoj „obojenoj revoluciji“ protiv izbornog ishoda u slučaju Vučićeve pobede – scenariju koji se pripisuje EU.

U Vučićevom kabinetu preovladava stav da će masovni protesti nakon izbora imati samo privremeni efekat. U iščekivanju nemira, ambasada SAD u Beogradu je u septembru izdala upozorenje, savetujući svoje državljane da budu oprezni zbog „nepredvidive“, drugim rečima nestabilne, situacije u vezi sa izborima u Srbiji, ukazujući na rizik od nestabilnosti nakon izbora.

Ako je Orbanov politički pad lišio Rusiju korisnog sredstva za blokiranje procesa donošenja odluka u EU, Vučićev poraz bi na sličan način mogao da oslabi uticaj Moskve na prilike na Zapadnom Balkanu. Uspostavljanje novih pravila igre sa nepredvidivim opozicionim snagama u kontekstu nakon Vučića, moglo bi zahtevati resurse koje Rusija ne može lako da priušti.

S obzirom na strateške rizike po svoju geopolitičku poziciju, Moskva će stoga verovatno dati prednost dezinformacijama i energetskoj poluzi moći, kako bi očuvala Vučićevu vlast sve dok se ne pojavi neka druga, predvidljivija i lojalnija alternativa.

Prevela i pripremila: Ljudmila Janković Gubik

Aleksandar Vučić (Foto: nova.rs)