Njihova migracija je puna patnje, mnogi i umiru usput, čak i deca već vide jednostavnije, prohodnije puteve, ali i dalje svako slepo prati izabranog vođu.
Iskreno ću priznati, da se ne sećam baš mnogo svojih proučavanja srpske književnosti u srednjoj školi, ali Vođe definitivno da.
Pripovetka srpskog pisca Radoja Domanovića, Vođa, iz 19.veka, govori o narodu, koji u svojoj domovini sve više gladuje i osiromašuje, pa kreću u pronalaženje nove domovine za sebe. Da bi pronašli svoju obećanu zemlju, oni biraju vođu, koji će ih voditi tokom puta. Izbor pada na starijeg, ćutljivog čoveka, koji narod vodi sve težim i težim putevima. Njihova migracija je puna patnje, mnogi i umiru usput, čak i deca već vide jednostavnije, prohodnije puteve, ali i dalje svako slepo prati izabranog vođu. Starac ih na kraju vodi u provaliju, u kojoj umire kolonija od dve stotine porodica, preživaljvaju samo vođa i njegova tri verna sledbenika. Tada prvi put progovore sa svojim vođom i tek tada se ispostavi da je on slep od rođenja.
Sećam se da me je taj genijalni biser srpske književnosti (po meni) impresionirao, već tada, kao tinejdžer, razumeo sam njegovu poruku i vekovni protest. Domanovićeva pripovetka izbačena je iz srpskog nastavnog plana i programa, kao deo tekuće reforme obrazovanja, a u senci korona virusa i izbora.
Smatrali su da nema potrebe opterećivati dolazeće generacije ovako čudnim pričama.
Zanimljivo.
Ilustracija: exxxperiment.net
