Nažalost, ljudski život je suviše kratak, da bi mogao izvući pouke koje će se provlačiti generacijama. Odnosno: nikad ne učimo na greškama predaka. Odnosno: istorija se zato uvek ponavlja.
Jedna od zaista važnih pouka je ta, da su laži, cenzura i propaganda značajno doprineli širenju zaraze. Na primer, verovali su da su agenti jedne druge nacije otrovali našu vodu za piće, ili da daju toksične lekove stanovništvu.
Veoma je važna druga pouka: ignorisanje nauke. Bilo je naučnika, lekara, zdravstvenih radnika, koji su predložili mnogo odlučnije mere, i jasno su rekli da treba izbegavati masovna događanja. Ali su njihove opomene delimično zanemarene, jer je drugo bilo prioritetno.
Ljudi su hteli velike gužve. U jednom velikom gradu je održana parada, a u drugom je dve stotine hiljada ljudi izašlo na ulice. Dva dana kasnije svi bolnički kreveti su bili puni. To jest, ignorisanje nauke zaista može biti smrtonosno.
I šta smo mi iz svega naučili? Bilo je mesta, gde su naknadno pokušali da pooštre mere, ali je bilo već kasno. Drugi gradovi su bili mnogo oprezniji i čak su i uspeli da isprave krivulju epidemije. Ali je svakako veoma važna pouka, da ukoliko prerano opustimo preventivne mere, za to ćemo platiti veoma visoku cenu.
Ovo su reči i razmišljanja američkog istoričara Keneta C. Dejvisa, citirana iz njegovog intervjua koji je objavljen u maju 2020. godine.
Ne, nije govorio o korona virusu. Rezimirao je američko iskustvo od pre sto godina, špansku groznicu, za koju se smatralo da je naopasnija epidemija svih vremena (konkretne lokacije, datume i situacije sam namerno izostavio).
Nažalost, ljudski život je suviše kratak, da bi mogao izvući pouke koje će se provlačiti generacijama. Odnosno: nikad ne učimo na greškama predaka. Odnosno: istorija se zato uvek ponavlja.
Ali sve ovo već ne govori Kenet C. Dejvis, već ja.
Peter Kokai (Slobodna reč)
Razmišljanje, naslovna fotografija: Pixabay
